U potrazi za Milenom Pavlović Barili

Maja Herman, kako se čulo na promociji, nije napisala romansiranu biografiju niti istorijski roman o Mileni Pavlović Barili već mulitižanrovsku knjigu – spoj ispovedne proze, esejistike, reportaže, sinopsisa za film o umetnici kojoj je uoči Drugog svetskog rata “Evropa bila mala”, a čije se likovno delo smatra “postmodernom pre postmoderne”, pretečom pop-arta i Endija Vorhola, “nagoveštajem magičnog realizma Mediale i autoportreta Olje Ivanjicki”.

Kompoziciju romana najavljenu podnaslovom čine dve potrage za Milenom Pavlović Barili kroz ulice i umetničke institucije u Njuorku, ali i kroz sličnosti, bliskosti i koincidencije između pisca i junakinje, počev od činjenice da su u razmaku od više decenija živele u neposrednom komšiluku u istoj ulici u Njujorku.

Maja Herman Sekulić tvrdi da “to nije ni akademsko, ni stručno, ni istorijsko istraživanje već pesničko poistovećivanje u više glasova – lična potraga za Milenom po mapi ostrva Menhetn, putopis iz srca grada i države Njujork”.

U te prve dve skice koje, ipak, imaju preciznost istraživačkog tona, pomenute su i ranije knjige i drama drugih autora, kao i pozorišnih izvođenja posvećenih enigmi Milena Pavlovć Barili koja i danas “lebi između jave i sna”. Treću skicu čine roman i sinopsis autorkinog “Sna o filmu ‘Milena’”. Milena Pavlović Barli u romanu “prvom licu” govori o “rezovima na duši”, svojoj umetnosti i ženama umetnicima, njujorškim danima… Tu “ispovest” započinje “otvorenim ranama srca” – umetničkom izdajom Đođa de Krika i neshavćenošću i odbačenošću u Srbiji, što je deo konteksta njenih razmišljanja, stavova, preispitivanja u fikciji Maje Herman Sekulović, koja je ovom knjigom ne samo aktuelizovala misterioznost iznenadne smrti Milene Pavlović Barili, već u prvi plan stavila i paradokse vezane za ovu umetnicu.

Iako je Milena Pavllić Barili sa ovog sveta otišla u Njujorku 1945. kao umetnička zvezda-slikar koja se uspešno oprobala u modnom dizajnu i pozorištu, kao i u poeziji, njujorška štampa pre 76. godina objavila je samo kratku vest o smrti “jugoslovenske umetnice, rođake kralja Petra Drugog, koja je 1939. došla u SAD”. Potraga Maje Herman Sekulić pokazala je da Mileninih tragova danas nema ni u američkim umetničkim instutucijama, iako je 1943. bila i jedna od učesnica istorijski važne izložbe “31. žena”, na kojoj je čuvena Pegi Gugenhajm okupila najvažnija ženska imena modernizma.

Milene Pavlović Barili nema ni u biografji Pegi Gugenhajm, dok je na samo nekoliko strana u svojim sećanjima pominje njen prijatelj, poznati operski kompozitor Karlo Menoti, za čiji je balet “Sebastijan” radila kostime i čija je opera “Svetica iz ulice Bliker” posvećen njenoj poslednjoj slici. Nje gotovo da nema ni na na internetu, gde u jednom od blogova njen status definiše rečenica “slabo poznata u svetu mada u njenoj Srbiji ima čak i poštansku marku”.

Knjiga Maje Herman Sekulić bavi se svim fenomenima ličnosti i umetnosti Milene Pavlović Barili, sledeći trag srpskih istoričara umetnosti koji prave paralelu između nje i njene danas kultne savremenice Fride Kalo. Sama autorka objašnjava da joj je namera da Milenu Pavlović Barili “približi 21. veku, da je postavi u šire okvire i otkrije svetu kao novu ikonu koje još nije svetan”.

“Moj multižanrovski projekat ‘U potrazi za Melenom’ koji uključuje lične zapise, roman u obliku ispovesti i sinopsis za budući film o Mileni, treba da počne od kraja, od trenutka njene još uvek misteriozne iznenadne i prerane smrti na vrhuncu karijere, u 36. godini, u Njujorku i da rastrospekitivno traga za značenjima i pokuša da odgonetne neke od zagonetki njenog života… Evropa, Srbija u balkanskom i u Velkom ratu i srpski dvor, zatim Italija, kuća Barili u Parmi, Minhen dvedesetih godina i čuvena minhenska umetnička akadmeija, Rim tridesetih u vreme Musolinija, Pariz i nadraelisti i njihov dolazak u Njujork, Njujork za vreme Drugog svetskog rata – svi ti svetski događaji daju jedistveno uzbudljivu pozadinu za priču o Mileni, koja je svedok i aktivni učesnik svih glavnih zbivanja u umetnosti prve polovine 20. veka”, napominje Maja Herman Sekulić.

Izdavač i promocija

Istoričari umetnosti ukazuju da je Milena Pavlović-Barili bila “izvan i iznad glavnih razvojnih tokova jugoslovenskog slikarstva, ukalupljenog u stereotip evropske umetnosti tridesetih godina, posebno Pariske škole”. Iza sebe ostavila je više od 300 radova, veliki broj skica i crteža, pesme koje su prvi put kao zborna objavljene 1998. pod nazvom “Poezija”. Knjigu Maje Heman Sekulić objavila je Fondacija Milenin dom – Galerija Milene Pavlović Barili, koja je pravni naslednik ove umetnice i njene majke Danice Pavlović- Barilli. U Domu Jevrema Grujića o knjizi su govorile: urednik izdanja Zorica Stablović Bulajić, istoričar umetnosti Irina Subotić, profesor FPN-a Neda Todorović i Maja Herman Sekulić. Irina Subotić naglasila je da je Milena Pavlović Barli kod nas sada poznatija nego za života, ali da se “o njoj čudno brinemo”, uključjući i planove grada Požarevca za preuređenje stare kuće i dvorišta Mileninog dede Stojana Pavlovića, požarevačkog trgovca i nekadašnjeg predsednika opštine.

Autor

Pesnik, romanopisac, prevodilac, teoretičar književnosti, prva Srpkinja sa doktoratom na američkom univerzitetu Priston, na kome je bila i predavač, ambasador kulture i dobre volje Maja Herman Sekulić autor je 22 knjige poezije i proze. Samo prošle godine dobila je 12 prestižnih stranih književnih priznanja od Italije do Indije, a njena pesma “LJubav u vreme korone” u najkraćem roku prevedena je na 25. jezika. Član je Udruženja književnika Srbije, Srpskog književnog društva, srpskog i američkog PEN-a, Pesničkog društva Amerike. Osim na Pristonu bila je predavač i na Univerzitetima Harvard, Kolumbija, u Ajovi…