U pozorištu je najteže otkazati predstavu

Usledile su. u nizu, premijere predstava: „Predsednice“ u režiji Jane Maričić, „Ćelava pevačica“ Ive Milošević, „Tramvaj zvani želja“ Juga Đorđevića i „Usamljeni Zapad“ Stefana Gajića.

Bilo je tu i učešće na Desire festivalu u Subotici, gostovanja u Novom Sadu. Nedavno smo gostovali u Bugarskoj, u Sofiji, gde smo odigrali „Tartifa“ čime smo stavili tačku na ovu sezonu.

Sada, kad pogledam unazad, nije malo sve što smo uradili u ovim čudnim vremenima, ali svakako da nije bilo nimalo lako – sumira u razgovoru za Danas Bojana Kovačević, upravnica Narodnog pozorišta Sombor.

*Kako su na pandemiju reagovali ljudi bez pozorišta, a kako glumci bez publike?

– Tokom perioda kada nismo radili, družili smo se s publikom onlajn. To, naravno, ni za nas ni za publiku nije bilo baš najsrećnije, ali bilo je jedino moguće. No, to je sada iza nas i nadam se sa se neće ponavljati takvi periodi, koji iskičme čoveka bio on glumac, reditelj, scenski radnik, ili običan zaljubljenik u pozorište.

*Šta je ansamblu i vama lično bilo najteže u poslednjoj sezoni? Šta ste osećali, videli, a šta morali da prećutite?

– U pozorištu je najteže otkazati predstavu, a toga je u prethodnom periodu bilo onoliko. Meni lično, osim straha od bolesti, najemotivniji trenutak je bio kada sam sa glumicom Ivanom V. Jovanović izlazila iz pozorišta u vreme kada je trebalo da počne otkazana predstava. Ti susreti sa publikom, koja nas gleda sa poštovanjem i razumevanjem, ostali su mi urezani. Strepnja da će nas opet zatvoriti je bila prilično prisutna cele sezone, ali smo ipak uspeli da radimo u kontinuitetu. Dirljiva je bila i briga jednih za druge, među zaposlenima. Ne samo za fizičko zdravlje, mislim da smo se onako sveukupno međusobno čuvali.

*Šta je vas i ansambl probudilo u finišu sezone? Koji tekst, reč, korak na sceni?

– Sam kraj sezone, obeležen sastancima sa rediteljem Marjanom Nećakom koji će raditi tekst mlade talentovane dramaturškinje Nine Plavanjac „Čovek iz jezera“, napunio mi je grudi snom. U toj lepoj stvaralačkoj energiji smo se rastali do jeseni. Premijera nas očekuje 25. novembra, na 139. godišnjicu od osnivanja Narodnog pozorišta Sombor.

*Nije moglo bez već čuvenog Pozorišnog maratona. Katarza od negativnosti i napajanje važnim. Kako je to izgledalo u Somborskom pozorištu?

– Maraton je zaista bio katarza za sve nas. Prošle godine nismo uspeli da ga održimo ali smo zato ove godine organizovali duplo izdanje. Predivnih pozitivno ludih pet dana, zaista. Publika se takođe uželela Maratona, što se jasno videlo na aplauzima posle predstava. Tu su naravno i nagrade za glumce sezone za Marka Markovića i Aleksandra Ristoskog, za glumice sezone za Ivanu V. Jovanović i Milijanu Makević, kao i nagrade „Iza kulisa“ za Zorana Vučkovića, inspicijenta, i Aretu Joža, garderoberku.

*Šta nas očekuju s jeseni, osim pomenute predstave?

– Od jeseni nas čekaju jubilarna izvođenja nekih predstava, nove premijere, ali i brojna gostovanja. Čeka nas gostovanje u Hrvatskom narodnom kazalištu u Osijeku sa predstavom „Semper idem“. Čekaju nas i brojni festivali koji su prebačeni za jesen. Sledeće sezone obeležavamo i jubilarni 30. Pozorišni maraton.

Vojkan Ristić

Ovacije za „Tartifa“ u Sofiji

– Naše gostovanje u bugarskoj prestonici bilo je izazovno za ceo naš ansambl, kao i za publiku koja je napunila salu Nacionalne armije koja ima najveći broj mesta posle teatra „Ivan Vazov“, zaštitnog znaka ove zemlje. Dugo posle predstave razgovarali smo sa kolegama i ovo gostovanje nam je bila prilika za razmenu iskustava ali i za ono „minimalističko“ upoznavanje sa jednom bogatom pozorišnom kulturom koja je za svaki respekt – ocenjuje Kovačević.