U pravoslavnom svetu 24. jul dan žalosti?

Prema najavama turske štampe, očekuje se da će prvom klanjanju u Svetoj Sofiji posle 85. godina, koliko je odlukom „oca nacije“ Kemala paše Ataturka bila muzej, prisustvovati između 1.000 i 1.500 zvanica.

Dok turske pripreme u Carigradu ulaze u završnicu, u pravoslavnom svetu širi se ideja da se 24. jul proglasi danom žalosti, što je već zvanično odlučio Sinod Pravoslavne crkve na Kritu.

Na političkom planu spor oko drugog pretvaranja Svete Sofije u džamiju dodatno se usijava i zbog godišnjice turske invazije na severni deo Kipra koju Ankara, Atina i Nikozija dovode u vezu sa Erdoganovim ostvarenjem mladalačkog sna da se u nekad najvećoj crkvi hrišćanskog istoka ponovo klanja.

Ali Erbas, direktor Direkcije za verska pitanja – Dijaneta, saopštio je da će se molitve u sada zvanično Velikoj džamiji Aja Sofije održavati u skladu s koronavirusnim merama – učesnicima će se deliti maske za lice, dezinfekciona sredstva za ruke i molitveni ćilimi.

Pored Erdogana u petak bi trebalo da molitvi prisustvuju i lider Partije nacionalističkog pokreta Devlet Bahčeli, poslanici i članovi vladajuće Partije pravde i razvoja i turski ministri, piše turska štampa.

Iz inostranstva se očekuju predsednici Azerbejdžana i Katara.

U svim crkvama na Kritu u petak u podne biće proglašena desetominutna žalost, a u svim manastirima na ovom ostrvu čitaće se Akatist Presvetoj Bogorodici, zaštitnici Carigrada i celog helenskog sveta.

Ideju o proglašenju 24. jula za dana žalosti u pravoslavnom svetu podržao je i mitropolit sanfranciški Gerasimos i pozvao vernike da se uključe.

On je predložio i konkretne načine borbe protiv odluke turskih vlast da Svetu Sofiju ponovo pretvore u džamiju – „molitve, jer se zna da su jače od bilo kojeg fizičkog napada, čitanje Akatista Presvetoj Bogorodici, obraćanje izabranim zvaničnicima protestujući zbog ove akcije Turske, potpisivanje peticija“.

Komitet predstavnika pravoslavnih crkava pri EU zatražio je od institucija u Briselu, posebno Evropske komsije da se suprotstave odlukama Turske o Svetoj Sofiji, jer se i Evropski parlamenet ranije već usprotivio takvom razvoju događaja.

„U vreme demokratije, ljudskog dostojanstva i vladavine zakona, napor da se briše drevno hrišćansko poreklo Aja Sofije i preoblikuje takav spomenik koji pripada celokupnoj ljudskoj civilizaciji na tako brutalan način, nerazumljiv je, žalostan i opasan. Sigurni smo da će to imati značajan uticaj na tekući međureligijski dijalog, jer Aja Sofija ima snažno vidljive i nevidljive hrišćanske simbole. Normativni karakter vrednosti za koje se zalaže EU zahtevaju čvrst solidarni odgovor“, navodi se u saopštenju ovog komiteta.

Grčki apel papi Franji

Predsednica Grčke Katerina Sakelaropoulou apelovala je juče na papu Franju da „iskoristi sav svoj uticaj na podizanje opšte svesti na međunarodnom planu kako bi turske vlasti poništile odluku i ponovo uspostavilo status Svete Sofije“. Ona je pozvala papu da 2012. poseti Grčku povodom dva veka od ustanka 1821. godine. Grčke agencije prenose da je i poglavar Rimokatoličke crkve u Erdoganovim odlukama prepoznao političke motive i da je obećao da će nastojati da tu odluku preokrene.

Turski istoričari protiv mozaika carice Zoje

Dok ceo hrišćanski svet brine u sudbini vizantijskih mozaika u Svetoj Sofiji, turski profesor istorije na Univerzitetu Sakaria Ebubekiru Sofuoglu javno je zatražio uklanjanje mozaika na kome je vizantijska carica Zoja. Reč o mozaiku iz 11. veka, na kome su na zidu južne galerije levo i desno od Hrista prikazani carica Zoje i car Konstantin Deveti Monomah. Sofuoglu zahteva ne samo pokrivanje nego u uklanjanje caričinog lika tvrdeći da je vodila „promiskuitetni način života“. „Hoće li u džamiji biti kurva? Ako se ikone ne uklone, zaostavština Mehmeda Osvajača, Aja Sofija, zajedno sa prostitutkom Zoje postaće prva džamija na svetu u kojoj će se prikazati bludnica. Treba staviti tačku na gluposti u vezi sa zaštitom idola, a ikone koje predstavljaju nepoštovanje Osvajača treba skinuti“, poručio je ovaj turski istoričar.

Pod tepihom i „pupak sveta“

Prema najavama turskih zvaničnika, u petak tokom molitve mozaici će biti prekriveni zavesama kakve se koriste u filmskoj industriji. Mozaici koji se zbog velikih dimenzija vide iz prizemlja biće naizmenično pokrivani i otkrivani, a pod zavesama biće i skele postavljene zbog radova na konzervaciji i restauraciji. Pod tepihom biće i vizantijski „pupak svet“ – omfalos koji se nalazi na mestu carskog prestola u jugozapadnom delu Svete Sofije. Da bi se sprečila oštećenja, ispod tepiha biće postavljena dva sloja filca. U Svetoj Sofiji za klanja će se koristi posebni mašinski tkani eleni tepisi iz provinije Manisa od stopostotne autohtone vune sa otomanskim motivima iz 17. veka.