Sledeći primere Narodne biblioteke Srbije, Karposbuka i Službenog glasnika, izdavačka kuća Laguna se objavljivanjem putopisa Jelene J. Dimitrijević „Sedam mora i tri okeana – Putem oko sveta“ .
Jelena se pridružila izdavačkim naporima da se u književnu javnost vrati delo pisca, dobrotvora i prve Srpkinje svetskog putnika, savremenice Isidore Sekulić, koju je posleratna ideološka nepodobnost gurnula u višedecenijski zaborav. Jelena J. Dimitrijević (1862-1945) pisala je pesme, putopise, pisma, novele i romane, a između dva svetska rata imala je „svoje“ ulice u Nišu i Aleksincu.
– NJeno delo je ne samo etnografski i antropološki zanimljivo, već i književno u istom rangu kao obrazovni romani DŽejmsa DŽojsa i Virdžinije Vulf, koji nastaju u isto vreme kada i roman „Nove“ Jelene Dimitrijević. Ona ume da koristi sve jezičke potencijale – da dočara vreme, mesto, poliglosiju, duševna stanja, socijalni položaj svojih likova, da jednako zanimljivo ispripoveda tužnu ili duhovitu priču – kaže za Danas Biljana Dojčinović, profesor na Odseku za Opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta Beogradskog univerziteta, priređivač Laguninog izdanja „Sedam mora i tri okeana“, u kome je autor predgovora.
Reč je o tekstu „Viloslovka – putem oko sveta“, koji je nastao u okviru projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja „Knjiženstvo, teorija i istorija ženske književnosti na srpskom jeziku do 1915. godine“, u kome su sažeti život i rad Jelene Dimitrijević. Profesorka Dojčinović tu, između ostalog, tvrdi da putopis „Sedam mora i tri okeana“ jasno pokazuje da je Jelena Dimitrijević „išla ispred svog vremena i da je po toleranciji i modernim pogledima na život bila naša savremenica“.
Putopis ima tri poglavlja- prvi vodi „Od Đenove do Aleksandrije“, drugi „Po zemlji faraona“, a treći pod naslovom „U Svetoj zemlji i Siriji“ posvećen je uspomeni na njenu majku. Iako Jelena Dimitrijević na kraju knjige napominje da je to „kraj prvog dela“ – drugi, koji postoji u rukopisu od 1940, do sada nikad nije objavljen.
Jelena Dimitrijević, rođena je u Kruševcu 1862. kao deseto dete trgovca Nikole Miljkovića i njegove supruge Stamenke, rodom od aleksinačkih kneževa. Zbog književnog dara majka je u detinjstvu nazivala „viloslovkom“ – onom koja govori jezikom vila. Najveći deo mladosti provela je u kući svog najstarijeg polubrata Nikole Petrovića u Aleksincu, gde samostalno uči strane jezike – bila je poliglota, zbog problema sa vidom krišom čita knjige i 1878. piše svoju prvu pesmu „Devojko“. Sa 19 godina udala se za artiljerijskog potpukovnika Jovana Dimitrijevića i prešla u Niš, u kome su živeli do 1898, kad se sele u Beograd.
U Nišu je naučila i turski jezik, postala najmlađi član Uprave Podružine ženskog društva, putuje po Istoku, objavljuje prvu zbirku poezije, iz koje je i pesma „Sunce jarko“ u narodu popularna za pevanje – muzički je zapisana prema pevanju srpskih ranjenika na Bitoljskom frontu. Godinu dana uoči preseljenja u Beograd, u prestonici su objavljena njena „Pisma iz Niša u o haremima“ – njen putopisni prvenac za koja profesorka Dojčinović kaže da je „ključ“ za razumevanje očaranosti Jelene Dimitrijević Istokom i životom muslimanki.
Do Prvog svetskog rata, u Balkanskim ratovima bila je dobrovoljna bolničarka, Jelena Dimitrijević objavljuje više pripovedaka, „Pisma iz Soluna“, roman „Nove“, pesmu „Sprovod heroja“… NJen suprug 1915. gine na frontu, a ona tri decenije živi kao udovica i nastavlja da i bez njega putuje po svetu – Evropa, Amerika, Indija.., piše putopise, pripovetke i pesme. Preminula je 22. aprila 1945. u Beogradu, ostavivši u rukopisu autobiografski roman „Melpomena“, zapise o Grčkoj „Pod nebom večno plavim“, poeziju, pripovetke i beleške. NJena književna zaostavština čuva se u Narodnoj biblioteci Srbiji. Prema rečima profesorke Dojčinović, „smrt Jelene Dimitrijević označila je i trenutak kad njeno delo pada u zaborav – narednik 45 godina – u doba socijalizma, ona je bila marginalizovana zbog društvenog porekla, kao i zbog izbora tema kojima se bavila – zanimale su je žene iz srednje i visoke klase, a ne radnice i seljanke“.
– NJen povratak datira od 1986. i objavljenog izdanja „Pisama iz Niša o haremima“, sa predgovorom Slobodanke Peković. Sledi temat u ProFemini sa inspirativnim tekstom Svetlane Slapšak, obnovljeno izdanje „Pisama iz Soluna“ sa prevodom na grčki i predgovorom Vladimira Boškovića. Onda stižu „Nove“ u ediciji „Sopstvena soba“, koju je zamislila Nataša Marković, urednica u Službenom glasniku. Putopis „Sedam mora i tri okeana“ predložila sam urednicima u Laguni čim su me pitali o novoj ediciji „Savremenice“. No, jedno je predlagati, a drugo – izvesti. Bez urednika i izdavača, ne bi bilo tih drugih izdanja – kaže profesorka Dojčinović, koja smatra da je vreme da se pred čitaocima konačno pojavi i putopis Jelene Dimitrijević „Novi svet ili u Americi godinu dana“, objavljen 1934. u Beogradu.
Feminizam za sva vremena– Jelena Dimitrijević je bila obrazovana i samosvesna žena, materijalno nezavisna, zainteresova za poboljšanje položaja žena i uopšte za položaj žena u svim društvima koja je poznavala. Bila je i dobrotvorka i bolničarka. Definicija feminizma ima mnogo, ali ove vrednosti samopoštovanja, samostalnosti, borbenosti i solidarnosti ni sticanje prava glasa ne čine zastarelim. NJen feminizam je za sva vremena – odgovara profesorka Dojčinović, na pitanje da li se Jelena Dimitrijević može smatrati feministkinjom u današnjem smislu te reči ili je, što se tiče javnog društvenog angažmana i zalaganja za prava žena išla ispred svog vremena, kao i njena prijateljica slikarka Nadežda Petrović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
