U SANU predstavljen Zbornik radova sa skupa „Zaštita, očuvanje i afirmacija srpskog kulturnog nasleđa na Kosovu i Metohiji“

– Ovaj zbornik svedoči da je tema o kojoj se raspravljalo pre tri godine u našoj kući od najvećeg nacionalnog i kulturnog značaja i da je, nažalost, i dalje vrlo aktuelna, o čemu govori više od 30 izvanrednih radova eminentnih autora sakupljenih između korica ovog kapitalnog izdanja. Zbornik takođe svedoči i o trajnom opredeljenju i rešenosti Akademije da se KiM bavi na najneposredniji njoj primeren način – naučnim pristupom u sveobuhvatnom sagledavanju brojnih gorućih problema i njihovih mogućih rešenja u vezi sa KiM uopšte i sa dragocenim srpskim kulturnim nasleđem na tom prostoru posebno – poručio je predsednik SANU akademik Zoran Knežević.

Zbornik radova o kulturnom nasleđu na KiM predstavljen je na 232. tribini Biblioteke SANU.

O njemu su govorili urednik Tribine akademik Miro Vuksanović, urednik Zbornika akademik Dragan Vojvodić, Rada Stijović, član Odbora za KiM SANU, i profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu Branko M. Rakić.

Dvotomni zbornik obuhvata uvid u materijalnu i nematerijalnu srpsku baštinu, kao i baštinu manjinskih zajednica na KiM, probleme ugroženosti srpskog kulturnog nasleđa i mogućnosti njegove zaštite, kao i pravnog statusa i adekvatne zaštite u uslovima protektora UN pod kojim su kosovski Albanci jednostrano poglasili nezavisnost Kosova.

– Svođenje Srba na manjinu od osam posto ne zadovoljava albanske vlasti, one nastoje da unište sve što je srpsko na KiM. Svedoci smo bestijalnog uništavanja i skrnavljenja srpskih svetnja, od kojih je većina iz 14. veka. Nestalo je deset hiljada bogoslužbenih ikona, unišeni su nadgrobni spomenici, seče se kultno sakralno drveće… Svedoci smo krivotvorenja istorije, prisvajanja i krađe srpskog nasleđa u čemu Albancima pomaže i svet. Cilj ovog zbornika je da odbrani i zaštiti srpsko nasleđe na KiM – rekla je Rada Stijović.

Ona je posebno ukazala na probem nestanka slovenske i srpske onomastike i tipona na KiM koji se zamenjuju ili su već zamenjeni albanskim novokovanicama i nazivima pozajmljenim iz antičkih vremena.

Profesor Branko M. Rakić govorio je o novim pravnim tumačenjima i aspektima regulisanja oblasti ljudskih prava pod čijim kršenjem se sad smatra i „ometanje pristupu i uživanju u kulturnom nasleđu“.

On je govorio i o potrebi da se u okvru nematerijanog kulturnog nasleđa reguliše zaštita jezika, što sad nije slučaj, i formalno zaštiti kosovski zavet kao „svegeneracijska odluka Srba da brane slobodu, čast, dostojanstvo i identitet bez obzira na cenu, a kad je KiM u pitanju da ne odustaju od prava na tu zemlju“.

– Kosovski zavet je baza svega onog o čemu govori ovaj Zbornik. On predstavlja jednu od ‚usmenih tradicija‘ koje se u potpunosti ukapaju u definiciju nematerjanog kultunog nasleđa iz Uneskove Konvencije, a danas je ugrožen kako banalizovanjem, tako i podsmehom onih koji o njemu govore kao o mitu – rekao je profesor Rakić.

Akademik Miro Vuksanović naglasio je da je SANU do sada o KiM objavila „čitavu bibioteku knjiga i drugih publikacija koje su dostupne svima, a iz kojh se jasno vidi kako je kosovsko-metohijski problem kroz tri veka stvaran i kako je prerastao u sadašnje državno i i nacioanalno pitanje prvog reda“.

Prema njegovim rečima, „mišljenje SANU o pitanju KiM nije uvek uvažavano na očekivan način“.