U slavu Saše Petrovića

Knjigu su, kako piše portal   SEEcult.org  predstavili  juče,  1. decembra,  predsednik Saveta Festivala autorskog filma (FAF) Srdan Golubović i umetnički direktor Srđan Vučinić, obojica ujedno i članovi Fondacije „Aleksandar Saša Petrović“ koja je od osnivanja 2012. godine aktivno uključena u FAF i dodeljuje novčani deo za glavnu nagradu FAF-a – Gran pri Aleksandar Saša Petrović.

Branka Petrović (1933-2012) se u formi pisama neposredno obraćala pokojnom suprugu i njihovom prerano preminulom sinu u periodu od 1994. do 2011. godine, rekao je Golubović.

Iza tih pisama, kako je napomenuo Vučinić, stoji jedna vrsta spiritizma, budući da je Branka Petrović kontinuirano pisala mrtvom mužu i mrtvom sinu punih 17 godina.

„Istovremeno, tu su i neki važni podaci o ovoj zemlji, ljudima, ovoj kulturi, a posebno o filmu i posebno o filmovima koje je Saša Petrović snimao. Mislim da je u tome značaj ove knjige“, rekao je Vučinić.

Ističući posvećenost Branke Petrović misiji da delo njenog muža ostane u sećanju, Vučinić je rekao da ga to podseća na žene velikih ruskih umetnika, koji su bili i stradalnici, kao Mandeljštam i Bulgakov, a one su ostavile pisana svedočanstva o tome.

Saša Petrović je bio izgnanik od 1973. do 1987. godine, kada mu je praktično bilo zabranjeno da snima u Jugoslaviji – sve do filma „Seobe“, dodao je Vučinić.

Predsednik Fondacije, filmski autor i teoretičar Vlastimir Sudar, ocenio je u uvodnom delu knjige da su pisma Branke Petrović, iako veoma lična, dokument o jednom burnom vremenu i njegovim brojnim, manje ili više poznatim protagonistima, opisanim kroz subjektivnu viziju vrlo pažljivog očevica.

Izvor: SEEcult.org