Kustendorf u slavu slobode, kritičkih autorskih filmova bez cenzure, velikana Matea Garonea…

U takmičarskoj selekciji pred publikom će biti 17 kratkometražnih filmova mladih autora iz sveta, od 536 ukupno prijavljenih za ovogodišnji festival, a prema rečima Kusturice, odabrana ostvarenja ističu se autentičnošću autorskog pogleda na svet, a istovremeno dobro predstavljaju raznovrsnost pristupa među prijavljenim filmovima.

– Estetika filmova se sve više svodi na estetiku nadzornih kamera i to onih koje ne stvaraju fikciju, nego prenose realnost u najsurovijoj formi. Sloboda na filmu govori o jednoj značajnoj temi – najvećem problemu srpskog filma, a to je autocenzura. Podršku dobijaju oni koji prave filmove po merilima fondova od kojih dobijaju novac.

Rumuni su ispred nas u kinematografiji jedno deset, dvadeset godina, jer prate tematski svoje impulse, a ne američke izanđale modele koje vrlo lako ulaze u Srbiju i postaju plen onima koji “eto tako” postaju reditelji – rekao je Kusturica, dodajući da kod nekih mladih autora ima kritičke distance, ali ne onoliko koliko bi trebalo da bude.

– Nekada su autori imali pravo da govore o slobodi. U međuvremenu, zbog Holivuda, kritička distanca ne postoji. Nemamo više filmove o tome kako se ratovalo u Vijetnamu, kako žive narkomani, sada se sve svodi na to da uđete u šoping mol gde je sve izglancano, a sama forma ne izaziva nikakvo uzbuđenje. Katarza traži stvarne povode i reakcije, a srećna okolnost je što filmovi koji dolaze na naš festival nemaju bič fondova iznad sebe i mogu da zadrže kritičku distancu – rekao je Kusturica.

– Propaganda i autocenzura su se udružile i važni su samo projekti, a filmovi se prave iz egzistencijalnog razloga, a ne da bi predstavljali reditelja ili glumce. Od kada smo napravili festival trudili smo se da se borimo protiv prostaštva koje je sada još više zavladalo Srbijom, a širi se sa TV kanala i donosi nam probne balone budućnosti, najavljene u Orvelovim pričama. U takvom svetu važno je da možemo da budemo izmaknuti iz te vreve, gužve, suočeni sa filmovima koji se prave iz dubokog egzistencijalnog razloga.

Kako je naglasio, film govori samo jedan univerzalni, svetski jezik.

– Time što na Mećavnik dolaze studenti i autori iz celog sveta pokazuju da ne postoji hipoteka nikakve političke i ideološke zatrovanosti, i da film, nakon svih dramatičnih događaja i ratova koji teku, uspeva da dopre do ljudi koji skidaju plaštove i predrasude i stižu kod nas – izjavio je naš najnagrađivaniji reditelj.

Za Zlatno, Srebrno i Bronzano jaje, kako je najavljeno, kao i za Nagradu „Vilko Filač” za najbolju filmsku fotografiju takmičiće se mladi autori iz 17 zemalja sveta – iz Austrije, Finske, Grčke, Poljske, Švedske, Nemačke, Amerike, SAD, Egipta, Meksika, Uzbekistana, Severne Makedonije, Indije, Češke, Hrvatske, Rusije i Srbije.

O najboljim ostvarenjima odlučivaće međunarodni žiri, Sandro Veronezi, italijanski pisac i publicista, Bojana Panić, srpska glumica i Muzafarkon Erkinov, filmski režiser iz Uzbekistana, a odluku o nagradi „Vilko Filač“ doneće Vladan Radović, direktor fotografije iz Rima, i Mišel Amatje, direktor fotografije iz Francuske.

U okviru programske celine Savremene tendencije 17. Kustendorf će prikazati ostvarenje „Ja, kapetan“ (Io Capitano) Matea Garonea, dobitnika Srebrnog lava za najbolju režiju na prošlogodišnjem festivalu u Veneciji.

– Garone je trenutno jedan od najvažnijih filmskih autora u svetu, već je bio na Kustendorfu, prijatelji smo, i radujem se što će sa novim filmom opet biti ovde, i što će primiti nagradu „Drvo života“ – istakao je Kusturica.

U ovoj selekciji videćemo i film „Komandante“ (Comandante) reditelja Edoarda de Angelisa, koji je, kako je podsetio Kusturica, otvorio festival u Veneciji, a Angelis je jedan od studenata koji su stasali na Kustendorfu, kao i nagrađivana italijanska rediteljka Aliće Rorvaher.

Tu je i nagrađivano ostvarenje „Lost Country“ reditelja Vladimira Perišića koje, prema rečima Kusturice, iskače iz obrasca naše kinematografije koja, i pored uvećanja novčanih sredstava, ipak ima limit u tematskom okviru.

– Mi smo kinematografija koja uglavnom imitira druge, a kad se pojavi novac obično ga trošimo za prigodne filmove ili obeležavanja jubileja. “Lost Country” iskače iz tih koloseka zato što je ličan, intiman, a govori o univerzalnom ali i lokalnom problemu.

U Savremenim tendencijama videćemo i dokumentarni film „Poslednji motorni brod“ (The Last Motorship) ruskog reditelja Ilje Željtjakova, koji je i učesnik filmskog festivala u Berlinu, i film „Disco Boy“ italijanskog reditelja Đakoma Abrucezea.

Pored Matea Garonea, ovogodišnjeg laureata Kustendorfa, na Mećavnik kao gosti stižu i ostali reditelji čija će ostvarenja biti prikazana u ovoj programskoj celini, Edoardo de Angelis, Vladimir Perišić, Ilja Željtjakov i Đakomo Abruceze.

U okviru Retrosperktive velikana pred publikom će biti remek dela „Na dokovima Njujorka“ (On the Waterfront) reditelja Elije Kazana iz 1954. godine, nemi film „Pohlepa“ (Greed) iz 1924. godine Eriha fon Štrohajma, „Drvo želja“ (The Wishing Tree) iz 1976. gruzijskog reditelja Tengiza Abuladzea (Tengiz Abuladze) kao i Felinijev „Osam i po“.

Kroz ovogodišnju retrospektivu, obeležavaju se stogodišnjice nastanka filma „Pohlepa“, rođenja filmskih velikana Marčela Mastrojanija, Marlona Branda i Tengiza Abuladzea.

Programska celina Novi autori, kako je najavio Kusturica, prikazaće dugometražne filmove „Hoću muža“ ruske rediteljke Sonje Karpunjine, „Vikend u Gazi“ reditelja Bazila Xalila, „Zemaljski stihovi“ korežisera Alija Asgarija i Alireze Xatamija, kao i „Moja švajcarska vojska“ Luke Popadića.

Kuriozitet festivala je da su svi reditelji iz programske celine Novi autori, kao i reditelji Edoardo de Angelis i Đakomo Abruceze iz programske celine Savremene tendencije, ne tako davno učestvovali u Takmičarskom programu Kustendorfa sa svojim studentskim radovima.

Kako je istakla ministarka kulture Maja Gojković, Kustendorf je postao, ako bi se govorilo sa skromnošću, jedan od najvažnijih filmskih festivala u regionu, a zapravo ima svetsku reputaciju i ugled, i mesto je susreta velikana autorskog filma koji svake godine dolaze na Mećavnik, i najdarovitijih mladih filmskih stvaraoca.

– Otkrivanje mladih autora je specifično za ovaj festival. Ove godine će biti prikazan i jedan srpski film i to nam je najbolji dokaz da kada država ulaže u kinematografiju da se to i isplati. Borićemo se da Kustendorf opstane i da dogodine proslavi svoj osamnaesti rođendan – izjavila je Gojković.

Kustendorf se odvija u organizaciji produkcijske kuće Rasta internešnel i pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije i Mećavnik grada, a zbog nedostatka sredstava 17.izdanje, kako je izjavio Kusturica neće imati muzički deo programa, jer će taj novac biti preusmeren na kupovinu karata i dolazak filmskih autora.

Tišina o zahtevu filmske struke i novom Zakonu o kinematografiji

Posle završetka današnje konferenciji za novinare Danas je pokušao da dobije odgovor od ministarke Gojković šta se događa sa Zakonom o kinematografiji, odnosno, novim Zakonom o filmskim i drugim audiovizuelnim delatnostima, čije je donošenje najavila pre tačno godinu dana, na istom mestu, predstavljajući prošlogodišnji festival Kustendorf, ali nas je ona uputila da joj zvaničnio pošaljemo pitanja.

Podsećanja radi, Gojković je tada obznanila javnosti da je Vlada Srbije donela predlog izmene postojećeg Zakona o kinematografiji koji se odnosi na funkcionisanje Filmskog centra Srbije, i da će umesto Upravnog odbora FCS, odluku o predlogu konkursne komisije ubuduće donositi direktor FCS, što je izazvalo veliki revolt svih strukovnih udruženja, jer je novi Nacrt dobio konačnu verziju bez saglasnosti svih njenih članova, o čemu je Danas nekoliko puta pisao.

Naime, struka je tražila učešće u izboru ljudi koji će je predstavljati u UO i u Savetu FCS, da se oni biraju na osnovu njenog predloga, i da onda Vlada Srbije od predloženih kandidata bira nekog za koga smatra da će najbolje obavljati te funkcije, a to je ignorisano.

Zato je Radna grupa pri Privrednoj komori Srbije, u kojoj su predstavnici svih strukovnih udruženja, 28. februara prošle godine uputila ovaj zahtev Ministarstvu kuture, ali do danas nije dobila nikakav odgovor.