U Španiji su prevaziđeni i fašizam i komunizam

Reditelj filmova „Lov“, „Ana među vukovima“, „Zmija u nedrima“, „Karmen“, „Sedmi dan“ tokom boravka u Beogradu dobio je i Zlatni pečat Jugoslovenske kinoteke, najvažnije priznanje koja ova ustanova dodeljuje za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti. Autor čiji opus broji više od 40 naslova, i dalje paralelno radi na nekoliko filmskih projekata, bavi se fotografijom, crtanjem, putuje i želi da živi što duže da bi mogao da uradi što više. Karijeru je započeo društveno-angažovanim filmovima koji su imali kritički odnos prema Frankovom režimu, zbog kojih je imao velike probleme u rodnoj Španiji (cenzura, napadi, pretnje, zabrane…) ali i za koje je dobio i brojne nagrade na međunarodnim festivalima (Zlatni medved u Berlinu, Gran pri u Kanu…). Nakon smrti španskog diktatora odmiče se od političkih sadržaja i pravi uglavnom eksperimentalne muzičke filmove posvećene tradicionalnim španskim formama, po kojima je danas najpoznatiji.

„Smatram da su svi moji filmovi, od prvog do poslednjeg, bili muzički, odnosno, muzika je u njima bila veoma važna. Uvek sam bio prilično izbirljiv kada sam odlučivao koju ću muziku koristiti u određenom filmu. Negujem zvuk na filmu“, objašnjava Saura u razgovoru za Danas.

* Zašto vas danas prvenstveno interesuje tradicionalna španska muzika i ples?

– Jer su ples i muzika nešto čudesno. Ali to rade i drugi autori sa svojom tradicionalnom muzikom. To radi i Kusturica. Ne poznajem muziku iz Srbije, ali bih voleo da je upoznam.

* Već dugo vremena ne snimate političke filmove, kako se danas borite protiv društvene amnezije?

– Ne znam. Nikada nisam snimao političke filmove u pravom smislu te reči. Ali politički motiv jeste postojao, naročito aluzija na španski građanski rat. Desilo se da se Španija mnogo promenila. Sve što se nakon Frankove smrti dogodilo, to su zaista drastične promene. Španija je jedna moderna država, koja se vrlo malo razlikuje od ostalih evropskih država. Razlikuje se od Francuske ili Nemačke ali ta razlika je veoma mala. Zato me politika mnogo manje zanima sada. Ona ne utiče toliko na javni život. To su sada više neki provincijalni problemi, koji se javljaju u prikrajku.

* A da li ima još tema iz Frankovog perioda o kojima danas treba javno govoriti? Koliko su mlađe generacije zapravo svesne šta se tada dogodilo?

– Imam sedmoro dece i zahvaljujući njima poznajem evoluciju španskog mišljenja. Mislim da je sve manje interesovanje za Španski građanski rat kod mladih. To jeste veliki i važni problem jer je taj period mnogo uticao na situaciju u Španiji i njeno društvo. Međutim, pričati mladima o tom periodu za njih je kao da im pričate o praistoriji.

* Zar se ne treba tim problemom baviti više s obzirom da revizionističke struje u Evropi baš zbog toga uspevaju da revitalizuju fašizam? Kako je u Španiji?

– U Španiji nema toga. Španija je superiornija u odnosu na druge u tom smislu. Ne samo u smislu fašizma nego i u smislu komunizma. Prevaziđene su obe ekstremne pojave. Naravno, postoje pripadnici levice, socijalizma, ali oni nisu toliko radikalni. Španija je zaista superiornija na tom polju u odnosu na druge države. Nemoguće je zaista zamisliti da bi se fašističke ideje ponovo pojavile.

* A kako je za vreme diktature izgledalo baviti se filmom? Na kakvu ste publiku morali da računate stvarajući metaforične i simbolične filmove?

– To jesu bile metafore ali mislim da su svi koji su gledali moje filmove mogli to da razumeju. Zahvaljujući međunarodnim festivalima i nagradama koje sam dobijao mogao sam da snimam iako je to bilo u vreme frankizma. Jedini film koji je imao komplikovanije simbole je „Ana među vukovima“ ali to je priča o dobru i zlu. Svako od likova predstavlja određenu stvar i simbolizuje određenu društvenu pojavu.

* Kako ste se borili protiv cenzure?

– Jako teško. Bilo je nekad dobro, nekad loše. Ali time se više bavio moj producent koji je često prikazivao modifikovan scenario da bi uprkos diktaturi uspeli da snimimo film. Niste mogli da snimite film ako ne prođete cenzuru. Ali postojale su dve vrste cenzure. Pre početka snimanja, kada smo prikazivali modifikovani scenario, ali i kasnije, nakon završetka snimanja, kada su ljudi bili ili očarani slikama ili nisu shvatili neke detalje filma. I ovde je bilo tako, siguran sam u to.

* Zašto ste uz sve to ostali u Španiji?

– Najbolje poznajem Španiju i govorim španski jezik. Radio sam toliko koprodukcija, snimao sam u mnogim zemljama… Argentini, Meksiku, Italiji… ali nikada nisam otišao jer sam želeo da se bavim Španijom i onim što se dešava u toj zemlji.

„Gernika“ sa Banderasom u glavnoj ulozi

Novi projekat Karlosa Saure već je u toku u saradnji s producentima iz Meksika, a tema je meksička muzika. „Trenutno radim i na filmu ‘Gernika’, koji govori o Pablu Pikasu, odnosno o tome kako je nastala njegova čuvena slika ‘Gernika’, a glumiće Antonio Banderas. U planu je i jedan mjuzikl koji će se snimati na Kubi. Ali ne bih da mnogo govorim o tome, jer planovi znaju da se izjalove“, priča Saura.

Sve vremenom dođe na svoje

„Film ‘Lov’ danas se smatra jednim od mojih najboljih dela, ali nije u startu bilo tako. Kada je prvi put prikazan u Madridu, jedan važan kritičar mi je rekao da sam napravio veliko sr…e od filma. To me je pogodilo u sekundi, ali film je potom osvojio nagradu na festivalu u Berlinu, kasnije i u Njujorku. Tako da ponekad ono što u početku deluje kao teško ili se ne prihvata, u stvari, vremenom, dođe na svoje“, kaže Karlos Saura.

Privržen folkloru

Gledaoci Festa imali su priliku da pogledaju poslednji film Karlosa Saure „Saurina hota“, o plesu hota koji potiče iz njegovog rodnog kraja Aragona i predstavlja, kako objašnjava, specifičnu kombinaciju flamenka i arapskog uticaja. NJegova ljubav prema muzici seže, kako kaže, još iz detinjstva jer je njegova majka bila koncertna pijanistkinja. „Međutim, ja sam bio crna ovca u porodici, više sam voleo folklor“, izjavio je autor filmova „Tango“, „Flamenko, flamenko“, „Fado“, „Kamern“.