U Srbiji, ali ni u Francuskoj pravo na fizički integritet međupolnih osoba se ne poštuje

Pod nazivom „Rod između medicine i prava: interseks”, tribina će okupiti stručnjake iz Francuske i Srbije.

Razgovor će, uz simultani prevod, voditi: Benžamen Moron-Pieš pravnik, Mila Petkova advokatica, Jelena Simić pravnica, Vladimir Kojović hirurg, Kristian Ranđelović interseks aktivista.

Moderator tribine će biti Predrag Šarčević antropolog, (RTS Radio Beograd Treći program), a događaj će otvoriti Tobias Flesenkemper, šef misije Saveta Evrope u Beogradu.

„Iako, teoretski, interseks osobe uživaju ista ljudska prava kao i „pravi muškarci” i „prave žene”, one su u praksi uglavnom lišene tih prava jer se, na prvom mestu, ne poštuje njihovo pravo na fizički integritet. Šta se u vezi s tim čini, i šta bi moglo da se učini u našim dvema državama, kao i u evropskom kontekstu? Pored toga, kakav bi trebalo da bude odnos društva i, naročito, Države, prema svima onima kojima je pričinjena nepopravljiva šteta tokom nekog ranijeg perioda? U diskusiju će nas svojom prezentacijom uvesti francuski pravni eksperti Mila Petkova i Benžamen Moron-Pieš“, najavljeno je povodom ove tribine.

O njoj je istaknuto i to da je u pitanju prva debata u okviru otvorenog projekta pod krajnje uopštenim nazivom „Šta je rod?”, koji zajednički realizuju Francuski institut u Srbiji, Institut za filozofiju i društvenu teoriju, Fakultet za medije i komunikacije, RTS Treći program Radio Beograda i organizacija XY Spectrum, u saradnji sa više domaćih i međunarodnih institucija i organizacija.

„Cilj ovog projekta je da, za početak, okupi oko pitanja roda (gender) renomirane stručnjake i istraživače različitih profesija iz Srbije i Francuske, kao i iz regiona, ali i aktiviste, kako bi se teorija, praksa i proživljena lična iskustva doveli u direktan i, očekivano, konstruktivan dijalog“, pojasnili su organizatori.

Oni su dodali da je namera da projekta i to da se tematika seksualnog i rodnog identiteta, kao i rodne ravnopravnosti, predstavi široj javnosti na pristupačan i interaktivan način, ali, takođe, da se predlože političke mere koje bi društvo učinile socijalno pravednijim ne samo u smislu poštovanja prava i sloboda seksualnih i rodnih manjina objedinjenih pod akronimom LGBTIQ+, već i u kontekstu reaktualizacije pitanja ženskih prava, na čiju ugroženost ukazuju mnogi savremeni procesi širom Evrope.