U „sudbinskom“ znaku Betovena

Ivan Fišer, rođen 1951. u Budimpešti, bio je asistent Nikolausa Harnonkura u Mocarteumu u Salcburgu.

U Budimpešti je 1983. osnovao Budapest Festival Orchestra sa kojim je snimio sve Betovenove i Malerove simfonije koje je kritika dočekala sa pohvalom.

Istorijski pristup Harnonkura Fišer sa Simfonijskim orkestrom Bavarskog radija primenjuje i u svom prilazu Betovenu.

Na koncertu su izvedene dve njegove simfonije i arija „Ah! perfido“ na mitološki motiv čuvenog operskog libretiste Pjetra Metastazija u kome se kraljevska kći Dajdemija žali na nevernost voljenog Ahila.

Sopran Kristijane Karg je sa naizmeničnim emocijama – od bola zbog rastanka i osećanja osvete do srdžbe i samosažaljenja, graciozno izvela ovu ariju.

Nju su zaokružile su dve Betovenove simfonije: osma i peta.

Osma simfonija

Osma Betovenova simfonija je komponovana 1812, a praizvedena je 27. februara 1814. u ”Großen Redoutensaal” u Beču.

U njoj je Betoven neposredan.

Nikakav lagani uvod iz koga se tema kristališe i nikakav introduktivni moto poput (Tatatataaa!).

Osma simfonija počinje jasno formulisanom temom zaokružena u tročetvrtinskom taktu, periodično i simetrično ugrađenom, kao u nekakvom udžbeniku kompozicije.

Betoven je najpre ovu simfoniju koncipirao kao klavirski koncert, ali se preumio i odlučio da skicirani početak preinači u početak nove simfonije.

Tako je početkom juna 1812, u vreme kada je još komponovao Sedmu simfoniju, u njegovom notnom bloku nastala skica za ovu simfoniju.

Nakon te skice je usledio put za Prag i banju Bad Teplic, u kojoj ”slepi progledaju, kljakavi prohodaju i gluvi čuju”, iako mu alkaloidna voda puna gvožđa nikako nije prijala, kao što se Betoven otvoreno žalio.

Ovaj gorak ukus publici je trebalo da zasladi muzika.

Osma Betovenova simfonija je najkraća među njegovim simfonijama i ne traje ni čitavih pola sata.

Ona podseća na klasičnog prethodnika, simfonije Hajdna.

Uvodna tema je attaca, energični uvod.

Ono što ovu simfoniju još karakteriše je odsustvo laganog stava.

Godine 1814. Betoven je bio u zenitu popularnosti.

Očekivanja od osme simfonije su bila, nakon sedme simfonije, velika i visoka.

Očito je uspeh izostao i razočarenje bilo evidentno.

Praizvođenje je ondašnje Allgemeine musikalische Zeitung okarakterisalo kao ”odsustvo oduševljenja”.

Ono što Fišerovu interpretaciju karakteriše je nedovoljno koherentan tempo.

Fišer insistira svuda na „con brio“, na impulsivnoj dinamici koja ide na štetu agogike, te nas sve ovo više podseća na Hajdna nego na Betovena.

Tako je nažalost i u „finalu” ove simfonije.

Koncertna arija „Ah! Perfido!“

Betoven je ariju na tekst Pietra Metastazija komponovao 1796. a posvetio ju je grofici Jozefini fon Klari-Aldrigen.

Prvo izvođenje je bilo u Lajpcigu, drugo 22. decembra 1808. u Beču.

Ova kompozicija pripada tipu dramskih pevačkih scena, koje je pre njega Hajdn izvodio u dugom rečitativu koji se na kraju preinačava u ariju.

Ovaj tekst Metastazijevog rečitativa se odnosi na mitološki siže odnosa Ahila sa Dajdemijom koja oscilira između srdite zavodljivice i nevernog ljubavnika, te beznadežnog bola zbog gubitka i želje da se smrću prekrati patnja.

Ona Ahila naziva „perfido, spergiuro, barbaro traditor“ („nevernim, koji je pogazio obećanje, varvarskim izdajnikom“).

Za razliku od osme simfonije, ovde sopran Kristijane Karg živi kao solistkinja od svoje upečatljive artikulacije u rečitativnom delu kao i u gipkom i u visokim registrima intonativno pouzdanom fraziranju arije, koja je prožeta kontrastivnim osećanjima.

Ovde je Fišeru pošlo za rukom da satka šarenu zvučnu fresku i uspostavi savršeni sklad između decentnog i ekspresivnog.

Peta simfonija

Vreme nastanka Pete simfonije je između 1804. i 1808. nazvana još i ”sudbinskom simfonijom”, a posvećena je njegovim mecenama princu fon Lobkovicu i grofu Razumovskom.

Betoven je u Theater an der Wien 22. decembra 1808. lično dirigovao na praizvođenju ove simfonije koja sama po sebi predstavlja mit koji je teško osvetliti.

To su najpoznatiji tonovi u istoriji muzike.

Fišer je sa Simfonijskim orkestrom Bavarskog radija izveo ovu simfoniju sa visokom virtuoznošću i diferenciranim patosom.

Publika je oduševljeno pozdravila orkestar, solistkinju i dirigenta.

Tako je nova, 2022. otpočela u znaku Betovena.