U svetu fantazija Nila Gejmena

Laguna je krajem aprila 2017. objavila u prevodu Draška Roganovića proširenu i dopunjenu verziju ove knjige, objavljenu povodom 10-godišnjice prvog izdanja romana, koji je odmah stekao status klasika potvrđen nagradama Hugo, Lokus, Brem Stoker, Nebula. O „Američkim bogovima“ i delu Nila Gejmena govoriće najbolji ovdašnji poznavaoci Gejmenovog opusa: prevodioci Draško Roganović i Nevena Andrić, pisci Vladimir Pištalo i Pavle Zelić.

„Američki bogovi” su Gejmenov četvrti prozni roman, za koji književni kritičari tvrde da je „intelektualni i umetnički vrhunac ovog višestruko nagrađivanog majstora inovativne fikcije“. Reč je o mešavini amerikane, fikcije, različitih starih i novih mitologija – od skandinavskih do afričkih mitova. NJegov glavni junak, povučeni i tajanstveni Senka, upravo je odrobijao tri godine zatvora u kom se trudio da gleda svoja posla. Iako mu je jedina želja bila da se vrati voljenoj ženi i da se kloni nevolje do kraja života, nekoliko dana pre isteka kazne saznaje da je ona poginula u saobraćajnoj nesreći. Odlazeći na sahranu, Senka u avionu upoznaje misterioznog gospodina Sredu, za kog počinje da radi upetljavajući se u svet mahinacija, opasnosti i tajni. Na svom dugom putovanju sreće, između ostalih, ubilačkog Černoboga, Tehničkog dečaka, koji predstavlja boga kompjutera i interneta, boginju televizije, vragolastog gospodina Nansija koji se pojavljuje i u Gejmenovom romanu „Anansijevi momci“, što je slučaj i sa Anansijem bogom-paukom iz afričkih legendi.

Sam Nil Gejmen u predgovoru ovog proširenog izdanja objašnjava da su mu u „malom mozgu počele da u klijaju ideje za ovaj roman“ čim se preselio u Ameriku. Priča se konačno iskristalisala na jednom od islandskih aerodroma zahvaljući turističkoj diorami o Vikingu Lejfu Eriksonu, sinu Erika Crvenog i prvom evropskom istraživaču koji je na tlo severne Amerike kročio pet vekova pre Kristifora Kolumba. Zanimljivo je da je, zahvaljući Gejmenovim izdavačima, roman dobio naslovnu stranu i pre nego što je napisan.

Gejmen tvrdi da su „Američki bogovi“ njegov pokušaj „dešifrovanja Amerike – čuda i nepreglednog mesta u koje je došao da živi, a koje nije nimalo razumeo“. Roman je pisao putujući, uglavom vozom, po Americi prateći svog junaka Senku.

„Želeo sam da napišem dugu, čudnu, meandrirajuću knjigu, što sam i učinio. Želeo sam da napišem roman koji će u sebi sadržati sve kutke Amerike što su me opsedali i radovali, a to su mahom bili delovi koji se nikad nisu pojavili u filmovima i televizijskim serijama“, objašanjava pisac, uz upozorenje da je ovo, ipak, književna fikcija, a ne vodič, „iako geografija SAD u ovoj priči nije u potpunosti izmišljena“.

Nil Ričard Gejmen (1960), engleski pisac naučne i epske fantastike, najpre se proslavio kao scenarista stripova. Jevrejskog porekla, školovan u anglikanskim škola, Gejmen je stekao široko poznavanje jevrejske i hrišćanske teologije i apokrifa, koje često primenjuje u svojim delima, posebno u čuvenom strip-serijalu „Sendmen“ – hronici priča o Morfeju, antropomorfnoj personifikaciji Sna, koji je Univerzitet Kalifornija uveo kao obaveznu lektiru na predavanjima o mitovima. Karijeru je započeo kao novinar, a njegova prva knjiga bila je biografija sastava Djuran Djuran. Vodič „Bez panike: Službeni priručnik za vodič kroz galaksiju za auto-stopere“ bio je uvod u njegovu saradnju sa Terijem Pračetom, a poznanstvo sa strip scenaristom Alanom Murom uvodi ga svet devete umetnosti. Osim romana piše i poeziju. Mnoge njegove knjige doživele su filmsku i TV adaptaciju. Gejmen je tema pesama pop pevačice Tori Ejmos čak na tri njena albuma, a čuveni pisac Norman Majler serijal „Sendmena“ smatra dugo očekivanim „stripom za intelektualce“. Lagunа je objavila u srpskom prevodu 11 Gejmenovih knjiga.