U uprljanom društvu treba ukinuti književne nagrade: O „Beogradskom pobedniku“ i žiriranju za najbolje romane u 2024.

Od 28 romana, koliko ih je bilo u širem izboru, žiri Nagrade „Beogradski pobednik“ koju dodeljuje Biblioteka grada Beograda, uvrstio je 13 romana koji nastavljaju trku.

Na ovoj listi, odlukom žirija u kojem su kritičari Predrag Petrović (predsednik), Vesna Trijić, Slađana Ilić, Petar Pijanović i Nataša Anđelković, našli su se pisac Jovica Aćin sa čak dva romana – „Kotao“ („Laguna“) i „Šibanje“ („Službeni glasnik“, Aleksandar Šurbatović sa „Baladom o strašnom skladu“ („Blum izdavaštvo“), kao i romani „Crveni krovovi“ Nede Bjelanović („Arhipelag“), „Nema bez“ Vuka Vukovića („Kosmos“), „Mali Murat“ Vladimira Vulevića („Kontrast“), „Duž oštrog noža leti ptica“ Tanje Stupar Trifunović („Laguna“).

Tu su i „Lutam sad mrtav svetom“ Borivoja Gerzića („Rende“), „Slava živima“ Aleksandra Jugovića („Vulkan“), „Martin udio“ Sanje Savić Milosavljević („Bedem knjige“), „Stolica bez naslona“ Danijele Repman („Treći trg“), a trku nastavlja i „Priručnik za samoubistvo“, debitantski roman beogradskog autora koji se potpisuje pseudonimom Uramizu (AVKF), i roman „Deveti život Ane Belinski“ Marka Stojkića („Blum izdavaštvo“).

Poređenja radi, „Kotao“ Jovice Aćina, „Duž oštrog noža leti ptica“ Tanje Stupar Trifunović i „Lutam sad mrtav svetom“ Borivoja Gerzića (podnaslov „Hronika smrti i ludosti“), našli su se i u užem izboru žirija kritike za NIN-ovu nagradu, a dodela priznanja za najbolji roman u književnoj produkciji 2024. takođe se „poklapa“ – „Beogradski pobednik“ će 4. put svečano biti uručen krajem januara, a 71. NIN- ova nagrada 3. februara.

– O romanima koji su ušli u uži izbor za „Beogradskog pobednika“ ne mogu ništa da kažem jer ih nisam čitao, ali budući da toliko nagrada ima da je to postalo prezasićeno, moja ideja je, iako sam bio u žiriju za NIN-ovu nagradu, da se sve nagrade ukinu, i da se napravi pauza od deset godina, iz prostog razloga što je danas spašen onaj pisac koji nije dobio nagradu – kaže za Danas Branko Kukić, pesnik, esejista, urednik izdavačke kuće i časopisa „Gradac“.

– To je tolika pometnja u izborima za nagrade, toliki neukus, tolika drskost, da je sve postalo besmisleno. Ako govorim o samoj Nagradi „Beogradski pobednik“, ona je napravljena kao pandan NIN-ovoj nagradi, samo je to uradila druga ekipa, režimska. To je jedna farsa, kao i ta potreba za tolikim nagradama, ne znam već ni koliko ih ima.

– Svojevremeno je jedan pisac, Predarg Čudić, došao do nekog „popisa“ od 450 književnih nagrada, a sigurno ih ima i više. Pogledajte samo taj skandal sa Nagradom „Meša Selimović“, zloupotrebljava se jedan veliki pisac i čovek da se prave ludosti, i to ničemu ne vodi, osim „prezasićenom rasolu“, a prezasićen rasol ili treba prosuti ili ga popiti. Ako ga popiješ, otrovaćes se – smatra Kukić.

– Ono što se dešava zaista je prevazišlo svaku ozbiljnost ove nagrade, kao i svih ostalih, a pisac koji je nagrađen ništa neće dobiti na ugledu. Dovoljno je da pogledamo dobitnike NIN-ove nagrade u poslednje dve godine, niko te romane i ne pominje. Ta nagrada je izgubila smisao zato što je Srbija podeljena, sada su napravili „drugu stranu“, i u umetnosti i književnosti se sve radi uz pomoć „ekipa“, klanova, ličnih interesa… To treba stopirati da bi se slegla ova ludost.

Kukić, koji je četiri godine bio član žirija za NIN-ovu nagradu, ističe koliko ni jedna podela nije dobra.

– Imam iskustva u žiriranju, i mogu da kažem da skoro nikada ne ide onako kako se govori u medijima, bez obzira s koje strane se gleda. Stvari se drugačije događaju, ali ljudi iz svoje sujete, neznanja, kalkulacija i svih tih stvari koje prate književni svet, misle da je uvek isključivo neka zavera. To je moj stav, a ja nisam vezan za politiku, govorim ono što mislim, i znam koliko je i sama sumnja u nešto opasna.

To je pogubno za kulturu, kao što je pogubno to što je ministar za kulturu izmislio ludost da se bibliotekama zabrani otkup knjiga koje nisu štampane na ćiriličnom pismu! On direktno radi protiv jedne kulture, da direktnije ne može da bude. To su stvari koje su vrlo opasne, pogotovu u ovako „zakuvanoj“ političkoj situaciji – smatra Kukić.

U takvom društvu, toliko uprljanom i podeljenom, kako navodi, mi nikada ne možemo da znamo da li su članovi žirija za književne nagrade pod nekim pritiskom, da li se oni nekome udvaraju, da li traže neki svoj interes u svemu tome ili zaista odlučuju po svom ukusu, a opet, bez poverenja sve je besmisleno.

Upravo je zbog toga, kako na kraju svoje izjave Kukić podvlači za Danas, da se ova priznanja ukinu.

– Vidite šta se događa, sumnja se u sve nagrade. Izjave i podaci šta je sve prethodnih godina pratilo Nagradu „Meša Selimović“, ako su tačni, užasavajući su. Takvi skandali i afere prosto ne smeju da se vezuju za velikane knjževnosti i kulture čija imena nose nagrade.

Meša Selimović je to! Zar iko sme da se „igra“ njegovim imenom, a „igra“ se odavno! Tako dolazimo u situaciju da sami kompromitujemo svoju kulturu, to nije ništa drugo nego mešetarenje, lični interesi, i sve ono što to prati. A to je, na kraju krajeva, nemoralno i sa etičke i sa profesionalne strane – ističe Branko Kukić.

Prema rečima književne kritičarke Marije Nenezić, od romana koji su ušli u uži izbor za Nagradu „Beogradski pobednik“, ona je pročitala „Baladu o strašnom skladu“ Aleksandra Šurbatovića, „Lutam sad mrtav svetom“ Borivoja Gerzića i „Duž oštrog noža leti ptica“ Tanje Stupar Trifunović.

– Što se mene tiče, ovi romani su zaslužili da uđu ne samo u uži, nego i u najuži izbor za nagradu.

O trenutnim zbivanjima na književnoj sceni, jedna od naših najuglednijih kritičarki kaže da je situacija sa Nagradom „Meša Selimović“ za najbolji roman vrlo jasna:

– Suspenziju za ovu nagradu i za njeno dalje nepostojanje podržala je porodica Meše Selimovića, i tu dalje dalje nema nikakve priče. Ako je iza takve inicijative stala porodica, onda treba poštovati njenu volju, i tako i postupiti. Što se tiče kolega koji su pozvani da učestvuju u žiriranju za nagradu, svako treba da se odredi prema vrhunskom principu u ovakvim vemenima – smatra Marija Nenezić.

Objektivnost je jednaka odgovornosti

Prema rečima književnog kritičara Vladana Bajčete, on primećuje da u užem izboru za Nagradu „Beogradski pobednik“ ima nekoliko romansijerskih prvijenaca, dva naslova od istog autora, dosta preklapanja sa užim izbornom za NIN-ovu nagradu…

– Dobro je što postoji priznanje „Beogradski pobednik“, kao i „Vladan Desnica“, da skrenu pažnju na više od jednog romana godišnje. Mada nije loš znak ni da isti roman dobije dvije, pa čak i sve tri nagrade, ukoliko je
to zaista zaslužio svojom literarnom vrijednošću – smatra Bajčeta.

Komentarišući trenutna dešavanja na književnoj sceni vezana za žiriranje nagrada za najbolji roman u prošloj godini, on navodi da svaki čovek ima određenu ideologiju, ali ne moraju svi njegovi izbori biti u istoj meri
ideologični.

– Kao što vatrogasac ne gleda slaže li se politički sa čovjekom u čijoj kući gasi požar, tako ni član bilo kog žirija ne bi trebalo da gleda u piščevu partijsku knjižicu, nego samo u kvalitet knjige kojom je konkurisao za nagradu. Objektivnost je u tom poslu jednako što i (društvena) odgovorinost i tako bi trebalo da bude – ističe Vladan Bajčeta.