Foto: Zaječarsko pozorišteImao sam tu sreću da živim u vreme Zorana Radmilovića. Mislim da je svojim talentom, duhom i rezultatima zaslužio da se kaže vreme Zorana Radmilovića – ovim je rečima sinoć na svečanosti otvaranja 30. „Dana Zorana Radmilovića“ svoju besedu o bardu srpskog i jugoslovenskog glumišta započeo glumac Goran Sultanović.
On kaže da je „imao tu sreću da poznaje Zorana, da radi sa njim, da igra mali fudbal sa njim, da ga Radmilović primi u svoje društvo, da uživa gledajući po desetak puta predstave u kojima je on izvodio čuda.
– Šta reći o tom čoveku. Naizgled namrštenom namćoru, a opet čoveku koji kada se nasmeje otkrijete da je to jedna plemenita, tanana duša prepuna emocija. Reči su nemoćne da opišu tog čoveka sa ogromnom dušom i ogromnim talentom. Zato sam duboko zahvalan vama Zaječarcima i ljudima koji organizuju ovaj festival što se trudite i uspevate da ne dozvolite zaboravu da nam otme sećanje na velikog Zorana jer i dan danas mladi ljudi, koji se nisu ni rodili kada nas je Zoran napustio, gledaju kasete, izgovaraju replike iz njegovih predstava, a to je dokaz da će Zoran Radmilović večno trajati – besedio je Sultanović na sceni zaječarskog teatra.
Sve do naredne ovo pozorište biće u znaku festivala posvećenog glumcu i publika će imati mogućnost da vidi predstave iz Srbije, Hrvatske, Republike Srpske, Slovenije i Rusije. Prvi čovek zaječarskog teatra, Vladimir Đuričić, rekao je sinoć i da će predstave o Zoranu
Radmiloviću, pored knjige Cacija Mihailovića i dokumentarnog filma „Glumčina“ najavljenih za jubilej festivala, ipak biti.
– Započeli smo i priču sa Ivanom Bekjarevim o izradi predstave o Zoranu Radmiloviću, ali je na pola tog procesa on nažalost, umro. Ipak ne odustajemo od predstave o Radmiloviću – kazao je Đuričić.
Govorio je sinoć i episkop timočki Ilarion.
-Ako se osvrnete levo ili desno opet vidimo da su mnoga mesta prazna i blokirana. Znamo zašto je to tako. Ali mi kao ljudi iz crkve i ljudi koji smo prizvani, po milosti božjoj, da sve duhovno tumačimo na duhovni način, moramo da se setimo da ova prazna mesta nisu samo radi preventive, nego možemo da shvatimo i da se setimo da su mnogi naši sugrađani koji su prošle, pretprošle i ranijih godina bili ovde na festivalu danas nisu uopšte sa nama prisutni na ovome svetu. Jedan od nama dragih i redovnih gostiju bio je preminuli Ivan Bekjarev, Lane Gutović i mnogi, mnogi drugi glumci, umetnici, pozorišni radnici, a da i ne govorim o vašim i našim bližnjim. Njihova su ova mesta koja su sada upražnjena – rekao je episkop Ilarion, a pesnik Pero Zubac podelio je sećanje na Zorana Radmilovića i njihovo druženje na Divčibarama koje je inspirisalo pesmu koju je kazivao pred Radmilovićevim spomenikom u Zaječaru i sinoć na svečanosti otvaranja festivala.
Jubilarni, 30. „Dani Zorana Radmilovića“ otpočeli su predstavom domaćeg teatra „Emilija Galoti“ Efraima Gotholda Lesinga, u adaptaciji Vuka Boškovića i režiji Tare Manić, koja je premijerno igrana pred domaćom publikom. Prvi Zoranov brk, nagrada za glumca večeri otišla je u ruke Miloša Tanskovića, za ulogu Hektora Gonzaga, kneza Gvastale.
Inače, svečano otvaranje „Zoranovih dana“ razlikovalo se od prethodnih i započelo je nastupom niškog Кontra dens studija na temu popularne Radmilovićeve predstave „Кralj Ibi“, a publiku je u pozorišnom foajeu dočekivao kvartet električnih violina „Dinamika mjuzik“.
Danas u podne, na programu je predstava „Moskva priča“ zasnovanu na književnom delu i pismima Staljinove ćerke Svetlane Alelujeve, a večeras „Ova će biti ista“ Ateljea 212 po tekstu Staše Bajec i u režiji Ivana Vukovića.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
