U zgradi Sitroen automobila

Evropska prestonica je čekala godinama da se ovaj san konačno realizuje, jer posle zatvaranja savremenog dela Kraljevskog muzeja lepih umetnosti, Brisel nije imao ovakvo mesto.

Kanal Brut je naziv samo jednog dela budućeg muzeja, koji je otvoren 5. maja ove godine. Tokom dva dana, preko 20.000 posetilaca došlo je da vidi ovaj neverovatno ambiciozni projekat, otvoren u saradnji sa pariskim centrom Bobur-Pompidu. Bilo je mnogo polemika oko legendarne zgrade Sitroen iz tridesetih godina prošlog veka gde je ovaj muzej smešten. Ta ogromna garaža od 42.000 m2 trenutno nije adaptirana u muzej. Sve je onako kako je bilo pre šest meseci kada su radnici i administracija napustili garažu Sitroen. Instalacije, skulpture, fotografije, makete, projekcije filmova, pozorišne predstave, koncerti, radio Kontain’air RadioLab… smešteni su u automehaničarskim radionicama, kancelarijama ili ogromnom, praznom šou rumu gde umesto automobila možemo videti umetnička dela vodećih imena savremene umetnosti.

Tokom inauguracije muzeja, ili bolje dela Kanal Brut, porazgovarala sam sa direktorom Ivom Goldštajnom koji je ukratko predstavio ovaj gigantski poduhvat.

„Muzej Kanal Brut je zamišljen kao jedan ogromni grad u kome će neprestano bujati umetničke ideje svih mogućih oblika i razmera. Tu već postoji centar za arhitekturu, polivalentni prostor u kome se smenjuju razna događanja, restoran, radionice i privremena postavka sa radovima poznatih savremenih umetnika. Brisel, kao glavni grad Evrope, već godinama čezne za pravim muzejom savremene umetnosti. Mislim da će ovim poduhvatom ta želja konačno biti ostvarena u pravom smislu te reči. Onome ko nije video prostor, verovatno je vrlo teško da zamisli koliko predstavlja 30.000 m2 posvećenih čistoj umetnosti, 10.000 m2 javnog prostora i 2.000 m2 izložbenog prostora sa raznim oblicima „živih“ kreacija. Zbog toga smo odlučili da prvog vikenda po otvaranju dela, Kanal Brut bude otvoren non-stop tokom 32 sata i da publika oseti atmosferu u kojoj je ovaj projekat nastao i shvati u kom pravcu će se radovi odvijati“, objasnio nam je Goldštajn ideju sličnu onoj koju je primenio ovdašnji Muzej savremene umetnosti kada je, renoviran i ponovo otvoren nakon dugo vremena, radio neprekidno prvih sedam dana.

„Predlog je prihvaćen 2012. zatim je 2013. lansiran projekat, između 2014. i 2015. su počeli pregovori sa Sitroenom oko kupovanja zgrade i na kraju je 2016. doneta odluka da se garaža pretvori u muzej“, datira početak poduhvata Goldštajn uz napomenu da će tek započeti pravi radovi. „Odlučeno da se jedan deo otvori za publiku bez ikakvih prepravki tokom 13 meseci. Tek na jesen 2019. će početi radovi koji će trajati do kraja 2022. godine.“

U projekat je uključen i čuveni pariski Centar savremene umetnosti Pompidu-Bobur. „Našim pariskim kolegama se projekat veoma dopao zbog svoje originalnosti i značaja u glavnom gradu Evrope. Mislim da je i sama zgrada Sitroen, kao izuzetno mesto, isto tako odigrala veliku ulogu, jer predstavlja ogromni izazov u pogledu veličine i izbora dela. Direktor muzeja Pompidu-Bobur Bernar Blisten odvojio je dela iz rezerve svog, drugog po redu muzeja savremene umetnosti na svetu. Među umetnicima koji su zastupljeni nalaze se Cezar, Arad, Kolder, Tingle, Rauhenberg, Pruve, Džad, Flavin… Svi oblici umetničkih kreacija su zastupljeni sem slikarstva, zbog klimatskih uslova u ovom industrijskom objektu“, kaže Goldštajn o impresivnom početku rada nove evropske institucije savremene kulture. Ipak, ona navodi da sve nije teklo baš glatko. „Kao i oko svakog projekta, pogotovo ovako ambicioznog, bilo je mnogo problema i polemika. Na kraju je sve došlo na svoje mesto i ja se nadam da će se i predstojeći veliki radovi sledeće godine odvijati onako kako je planirano. Veoma sam zadovoljan, jer ogroman broj posetilaca svedoči da je Briselu zaista nedostajalo ovakvo mesto!“, sa radošću zaključuje Goldštajn.