„Minhenski festival opere“ – „Münchner Opernfestspiele“ – još od svog osnivanja 1875, dakle bezmalo pre 140 godina, nije izgubio ni od svoje jedinstvenosti, ni od svoje fascinantne privlačnosti. Svake godine, od kraja juna do konca jula, ovaj operski spektakl privuče desetine hiljada gostiju. Na tom festivalu se prikazuju svi projekti nastali u okviru jedne operske sezone kao i jedan novi, specijalno za tu priliku nastao projekt, tzv. „festšpilpremijera“. Mimo opere, festival čine i koncerti, balet i literarne večeri. Kulminacionu tačku programa čini „festšpilpremijere“, počast koja je ove godine pripala operi „Il trovatore“. U ovoj jubilarnoj godini Vagnera i Verdija, razumljivo je da su i njihove opere na repertoaru ovog uglednog festivala.
Ostali highlights ovogodišnjeg festivala su opera George Benjamina „Written on Skin“ sa Kent Naganom za dirigentskim pultom. Libreto je napisao britanski autor Martin Crimp na tekst jedne provansalske balade iz 13. veka. Ova inscenacija premijerno je izvedena 23. jula. Praizvođenje ove opere je bilo sa velikim uspehom slavljeno lane, 2012. na festivalu u Aix-en-Provence, u Francuskoj. Ovde valja spomenuti i britanski idilični balet sa predstavom La Fille Mal Gardée u koreografiji Fredericka Ashtona.
Mimo festivalske premijere predviđen je i „festšpilkoncert“ koji će ove godini biti u znaku Verdijeve „Messa da requiem“ sa Zubinom Mehtom, pređašnjim generalnim muzičkim direktorom u Minhenu. Jedna posebno uspela produkcija operske sezone 2012/13 je opera „Babylon“ mladog nemačkog kompozitora Jirga Vidmana za koju je libreto napisao Peter Sloterdajk, jedan od najplodnijih modernih nemačkih filozofa.
Ovde bismo mogli, ne samo pro domo, istaći i jednu produkciju koja je ostavila poseban pečat u ovoj Verdijevoj jubilarnoj godini, odnosno premijeru ne tako često izvođene Verdijeve opere „Simon Bokanegra“ sa Željkom Lučićem u naslovnoj ulozi u „Štatsoperi“ u Minhenu. Povodom 200. – godišnjice Verdijevog rođenja – minhenska Državna opera je u svoj repertoar, kao omaž, uvrstila ovu operu, premijerno izvedenu početkom juna, dakle pre početka Festivala opere, ali je ona sastavni deo festivalskog repertoara. Režija je bila poverena Rusu Dmitriju Černjakovu, a naslovna uloga baritonu Željku Lučiću, naše gore listu. Vizionarni star-režiser Černjakov je pre dve godine ovu operu inscenirao u English National Opera u Londonu, koja je bila sa ogromnim oduševljenjem primljena. U osnovi je ovaj minhenski jubilarni projekt, kooprodukcija sa londonskom operskom kućom, veli dramaturg Rajner Karliček, te su i pripreme za minhensku premijeru tekle već utabanim stazama. Dirigent je bio proslavljeni Belgijanac Betrand de Billy.
Libreto ove opere je napisao Francesco Maria Piave kao adaptaciju istoimene drame pisca koji se zove Antonio Garcia Gutieres (1847). Praizvođenje je bilo 12. marta 1857. u Veneciji u Teatro La Fenice. Kako je ovo izvođenje kontroverzno primljeno, to je Verdi, u saradnji sa libretistom Arrigio Boito, tekst libreta preinačio. Izvođenje nove verzije opere se zbilo 24. marta 1881. u Teatro alla Scala u Milanu. U libretu ove opere, koja je u osnovi melodrama sa prologom i tri čina, reč je o umršenim dramaturškim linijama i epizodama koje se zbivaju u Đenovi, a čiji je osnovni smisao da izraze dubine čežnje, gubitka i odsustva ljubavi. Reč je o tragičnom odnosu otac – ćerka, koji je kao motiv tematizovan i u Verdijevoj „Luizi Miler“, odnosno „Rigoletu“. U osnovi reč je o onome što se u modernoj psihologiji zove Patchwork -familija. Amelija susreće nakon mnogo godina svog oca, koji je verovao da je ona zajedno sa svojom majkom bila žrtva jedne političke intrige.
Ulogu Amelije je trebalo da peva Krasimira Stojanova, koja je iz porodičnih razloga morala da izostane, te je njenu ulogu pevala Kristine Oplaiz, koja je samo za jednu nedelju svoj part pripremila, što iziskuje najviši respekt. Amelija je devojka koja žudi za ocem, ne samo rođenim, već i za bilo kojim muškarcem ko bi tu ulogu oca mogao kompenzovati. Ona je čula o sudbini ćerke Bokanegra, ali ne zna da je reč o njoj samoj. Sve je anonimno i tipizovano u ovij inscenaciji. U ambijentu koji asocira na stil pedesetih godina prošlog veka i direktnim citatima slika Edvarda Hopera, kao i rustikalnim fasadama, jednim oldtajmerom i kafe-barom u okruženju koje podseća na mafiju. Simon Bokanegra, bivši pirat i đenovski dužd, istovremeno je i marioneta i potentat, lik koji je izvanredni Željko Lučić tumačio pregnantnim baritonom, koji je, posebno u pijano tonovima, zadivljujuće izražajnosti i lepote. Osnovni ton ove Verdijeve opere je melanholija koja veje od prvog do finalnog takta, koja je sva bez belkantističkih arija i teatralnih afekata i efekata, već refleksivno porinuta u zagonetne puteve sudbine. Ovom originalnom inscenacijom „Štatsoper“ u Minhenu proslavlja Verdijev bicentenarijum na suptilan i diskretan način. Uloga našeg ekscelentnog baritona Željka Lučića je u tome veoma visoka, te se sa pravom i radošću njime ponosimo.
Promene na čelu Minhenske opere
Predstoje i personalne promene u Bavarskoj državnoj operi. Nakon Zubina Mehte, na njegovo mesto „generalnog muzičkog direktora“ je stupio Kent Nagano, čija je ovo poslednja sezona, a na njegovo mesto dolazi još ove jeseni na početku sezone 2013/14. Rus Kiril Petrenko. Time je ovaj festival unekoliko tranzicioni u pogledu sukcesije na mestu najznačajnije pozicije u muzičkom životu Minhena.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
