Pre tačno nedelju dana u poslednjim danima kućnih karantina, koji je, ako ništa drugo, pogodovao gledanosti domaćih serija, imali smo obostrano finale: hrvatskih „Novina“ – 3 i naših „Ubice mog oca“ – 4.
Ponedeljak – televizijski dan je novi prime time vikend, jer sem direktnog sučeljavanja spomenutih sadržaja od 9 uveče, okupacija pažnje počinje već sa „Tajkunom“ na RTS-u, a završava jednom od najznačajnijih Netflixovih serija „Narkos“ koju je nacionalni servis otkupio za reemitovanje. Paralelno sa celodnevnom školskom nastavom, tradicionalni TV je, poput elektronske medijske imperije, tokom ove korone uzvratio udarac dangubi društvenih mreža na internetu.
Finalni kadar poslednje epizode završne sezone – egzekucija inspektora Aleksandra Jakovljevića, nije nas dugo držala u neizvesnosti. Dan posle, kao još jedan zgoditak u aktuelnom i realnom ratu kablovskih distributera – kontent kreatora SBB-a i Telekoma, potonji je objavio prelazak te franšize pod svoje MTS – Superstar okrilje.
Ovde će se postaviti pitanje dalje percepcije gledalaca i kasting kapaciteta, bez obzira što je najavljen tzv. prequel, odnosno šta je svemu prethodilo.
Bilo kako bilo, ispostaviće se da je autor serijala Gaga Antonijević najbolji trgovac televizijskim proizvodom, jer sem osnovne, ove serije, dvostruki je dobitnik konkursa Filmskog centra Srbije za tzv. nacionalnu tematiku (stogodišnjica Prvi svetski rat – „Zaspanka za vojnika“, genocid Jasenovac – „Dara iz Jasenovca“). Kao i najuspešniji abonent, sa još dve druge serije u ratu za rejting ne samo Unitedmedia i MTS, već i RTS-a, Pinka i Prve televizije.
U rečenom kvantitetu, Ubice mog oca su zaista serijski „gamechange“ koji je pre pet godina trajno promenio višedecenijski Vučelić-Tijanić televizijski narativ jedne te iste fikcije svih serija Siniše Pavića, kao i neoruralnog podžanra Selo gori, baba se češlja – Moj rođak sa sela. Zaslugu za kontinuirani kvalitet, uprkos tome što već od druge sezone postoji endemska podela na oni koji je vole-ne vole, kao i glavnog glumca Vuka Kostića, nosi tandem iz drugog plana: Nataša Drakulić – scenaristkinja serije i Miloš Kodemo – reditelj i direktor fotografije.
Scenario četvrte sezone sublimira različite linije priča, osnovnu, ne samo o večitoj istrazi iz naslova, već i permanentno preispitivanje sopstvenog identiteta glavnog junaka kao jedinog motivacionog motora na kome se vozi radnja.
Paralele su svakodnevice srpske i prestoničke policije, od isprepletene pozadine organizovanog kriminala i visoke politike do frustracije svih slepih ulica, poput klasičnog slučaja serijskog silovatelja. Sve navedeno jeste verodostojno, zapakovano u vizuelnu estetiku skandinavskog noara, scenografski celofan obojen tminom i hladnom rasvetom isledničke sobe.
Kako smo paralelno sa serijom sa nevericom gledali organizovane grupe navijača, bakljadu po našim krovovima, ta sprega i zloupotreba je bio anticipirani dejavu glavnog negativca poslednje sezone – Miše Zvornika.
Štaviše sve ono što bi se kao prigovor hrabrosti moglo spočitavati drugim srpskim igranim serijama, izostanak autentične životvornosti političkog ambijenta: koruptivnost vlasti do ranga ministarstva sile, čemu smo zavideli u Novinama, u Ubicama je kao trag novca – smela okosnica.
Skup tih različitih stratuma je zapravo glavna i verovatno najbolje odigrana uloga poslednjih decenija ili nakon raspada SFRJ, Tihomir Stanić kao direktor policije Marjanović.
Dodatno, Tika ne pravi grešku svog takmaca u kondicionalu najboljeg Nebojše Dugalića, kroz replikaciju bezbrojnih karaktera u hiperprodukciji serija.
Vuk Kostić je vrlo dobar, ni on ni Marko Janketić nisu copy paste njihovih očeva Pljake i Miše. Inspektor – načelnik Aleksandar Jakovljević je nešto između karakternih uloga Ljubiše Samardžića od Crnog Roka do inspektora u krimiću Neka druga žena i ekspresivne mimike lica Slobodana Dimitrijevića.
Komparativnom analizom sa svim preostalim inspektorima iz serija: Pet, Grupa, Besa, Državni službenik, Južni vetar – Vuk Kostić je najplastičniji, a njegova iritantnost poput Sage iz Bron/Broena, deo inverzije karaktera koja mu služi svrsi. Antiheroj je, ali u službi zakona i na strani pravde.
Kompletna glumačka podela je izvanredna: rečeni Marko Janketić, Miodrag Radonjić, mnogo bolji ovde nego drugde, zabavni Marko Gvero, kontinuirano kvalitetan – kvantitativno sveprisutni Slaviša Čurović. Nažalost, u ovoj sezoni Ubice nisu bile format snažnog utiska ženskih epizoda (poput Isidore Simijonović) sem odlično odigrane Natalije – Nataše Ninković. Tet a tet saspens dve trenutno najprominentnije glumice Nine Janković i Slobode Mićalović bio je u rangu tek ujednačene lakoće igre jedne Mirjane Karanović.
Pitanje optimalnog broja sezona jednog krimi žanra je odnos zasićenja i recepcije publike u srazu sa materijalnom ambicijom ili alavošću produkcije. Može da varira od tri (Novine, Bron, True Detective) do pet (Breaking Bad, The Wire).
Kod nas je do pet stigla, čini se, samo Vojna akademija. Svejedno novi nastavak Ubica (Antonijevića, Makse Ćatovića i Marka Miškovića) biće konkurencija pre svega sopstvenom spin off derivatu – Državnom službeniku čija je nastavak takođe obećan za jesen – zimu 2020/21.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
