Udruženje baletskih umetnika Srbije povodom odlaska Vladimira Logunova: Koreograf, baletski igrač, pedagog

Odmeren a autoritativan, nenametljiv a sveprisutan, Vladimir Logunov bio je od onih čija reč ima težinu, a pojava izaziva poštovanje.

On je zapaženi solista Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, nagrađivani koreograf, omiljeni profesor baletske
škole „Lujo Davičo“, cenjeni član Udruženja baletskih umetnika Srbije čiji je predsednnik bio u dva mandata.

Prva saznanja o igri dobio je u Splitu, na časovima kod Mile Katić, da bi 1964. godine diplomirao u beogradskoj baletskoj školi u klasi Nine Kirsanove.

Odmah po završetku  školovanja primljen je u Balet Narodnog pozorišta, gde već prve sezone uz ansambl deonice dobija i manje solističke uloge.

Smatran je karakternim igračem, pa je i sam tvrdio da su mu takve uloge najbolje pristajale.

Bez obzira na ovu kategorizaciju, s Jelenom Šantić kao Nikijom igrao je Solara u baletu „Bajadera“, Jovanki Bjegojević bio je partner u Bizeovoj „Simfoniji“.

Bio je zapažen kao šumar Hilarion u „Žizeli“, Rotbart („Labudovo jezero“), Droselmajer („Krcko Oraščić“), Vezir („Ohridska legenda“), Karenjin („Ana Karenjina“), Dapertuto („Hofmanove priče“), brilijantan, pozorišnom nagradom ovenčan Kopelijus („Kopelija“).

Koreografija ga je privlačila i zanimala još kao mladog igrača, ali je čekao da dublje pronikne, otkrije, nauči i sagleda sve finese, kao i tehniku klasičnog baleta, da bi se upustio u koreografski rad.

Na moskovskoj Pozorišnoj akademiji – GITIS bio je 1975. na specijalizaciji upravo iz ove oblasti, nakon čega se sve ozbiljnije okretao koreografiji.

Prvo profesionalno koreografsko ostvarenje bilo je za pozorište „Boško Buha“ još 1973.

U Kelnu 1974. na međunarodnom takmičenju za koreografe postavlja kratak balet na muziku Zorana Erića „Iza sunčevih zraka“.

Prva predstava koju je uradio  Balet Narodnog pozorišta u Beogradu bila je „Forma viva“, 1979, igrački kvintet na
Vivaldijevu muziku, izveden na otvaranju 111. sezone, uz Trninićeve koreografije „Igra“ i „U baštama Granade“.

Da se u ovoj ulozi dobro snašao govori i to da je na Jugoslovenskim baletskim takmičenjima u kategoriji koreografi, u Novom Sadu, osvojio dve bronzane – 1982. i 1984. i srebrnu medalju 1986. godine.

Logunov je radu na koreografiji prilazio studiozno, proučavajući samo delo, stručnu literaturu, prateći rad drugih koreografa, naročito kada su u pitanju klasična tradicionalna ostvarenja, dok se za originalna autorska dela povinovao muzici kao osnovnoj inspiraciji.

Sarađujući godinama s Parlićem upijao je i prihvatao njegova koreografska, stvaralačka načela – izaći u susret igraču, približiti mu psihologiju lika koji interpretira, naći korake u kojima se i izvođač dobro oseća.

Nije se prepuštao improvizaciji i traženju koraka u sali već je znao kako želi da izgleda svaka pojedina scena buduće predstave.

Za Logunova dobra saradnja sa repetitorima takođe je bila ključ uspeha jednog dela.

Kao koreograf Logunov je osim sa Narodnim pozorištem u Beogradu ostvario saradnje sa svim baletskim centrima bivše Jugoslavije – SNP u Novom Sadu, HNK u Zagrebu i Splitu, Makedonski naroden teatar u Skoplju i Narodno pozorište u Sarajevu.

Takođe je radio koreografije i za balet iz Raguze, Italije i kiparski balet. Naravno, za matičnu kuću stvara najviše, a to su uz već pomentu predstavu „Forma viva“, „Licitarsko srce“ (1981), „Don Kihot“ (1988), „Karmen“ (1991), „Uspavana lepotica“ (1996), „Jesenji pljusak“ (1999), „Dr Džekil i Mr Hajd“ (2001), „Slika Dorijana Greja“ (2015), kao i opere „Evgenije Onjegin“, „Atila“, „Otelo“, „Travijata“, „Kći puka“, „Konzul“, „Pepeljuga“, „Figarova ženidba“, „Lovci na bisere“, „Magbet“, „Don Karlos“, „Adriana Lekuvrer“.

Za SNP u Novom Sadu postavio je više baletskih i operskih predstava: „Karmina burana“ (1992), „Karmen“ (1992), „Serenada“ i „Bolero“ (1993), „Poema o ljubavi“ (1996), kao i za opere „Travijata“, „Majska noć“, „Slepi miš“ i za mjuzikl „Čovek od La Manče“.

Poslednje ostvarenje balet „Ohrdidska legenda“ izveden je 2021. povodom obeležavanja 70 godina baleta Srpskog narodnog pozorišta.

Uradio je više koreografija za mjuzikle Pozorišta na Terazijama.

Za HNK i Baletsku školu u Zagrebu postavio je „Simfoniju u Ce-duru“, za HNK u Splitu „Simfoniju iz Novog sveta“, za susrete u Ljubljani kratke balete „Susret“, „Mesečevasonata“, „Terpsihora“, „Cartoon“. Za Raguza balet iz Italije radi „Simfoniju iz Novog sveta“, a za balet na Kipru „Krcka Oraščića“, „Balet“ i „Karmen“. Za Makedonski naroden teatar: „Tašula, ohridska robinja“, a za Narodno pozorište u Sarajevu „Izložbu slika“.

Koreografisao je i za baletske škole iz Zagreba, Novog Sada i Beograda, a „Krcko Oraščić“ kojeg je uradio za Baletsku školu „Lujo Davičo“ se od 1992. izvodi kao školski novogodišnji koncert.

Osim igračke i koreografske karijere Logunov je bio pedagog u Baletskoj školi „Lujo Davičo“, a takođe i direktor Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu od 1980. do 1985. i Baleta SNP-a od 2011. do 2016. Član je žirija Međunarodnog baletskog takmičenja u Varni 2008. i 2010. godine.

Za svoj rad Vladimir Logunov dobio je više značajnih priznanja.

Kiparski komitet za igru imenovao ga je za počasnog člana kiparskog baleta. Od Zajednice muzičkih i baletskih pedagoga Srbije dobija nagradu za višegodišnje svestrano delovanje u obrazovanju mladih talenata.

Za predstavu „Dr Džekil i mr Hajd“ prima nagradu Udruženja baletskih umetnika Srbije „Dimitrije Parlić“ za najbolje koreografsko ostvarenje u sezoni 2001/02, kao i godišnju nagradu Narodnog pozorišta u Beogradu.

Udruženje baletskih umetnika Srbije nagradu za životno delo dodelilo mu 2003. godine. Dobitnik je priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi.

„Izvanredni zlatni beočug“ Kulturno prosvetne zajednice Beograd pripao mu je 2014, a 2021. uoči Vidovdana
uručena mu je Zlatna medalja za zasluge