Udruženje profesionalnih izdavača Srbije oglasilo se povodom rušenja Beogradskog sajma: Vlast briše naše pravo na kulturni kontinuitet

Primer planskog nestanka Beogradskog sajma knjiga sa urbanističke mape glavnog grada, kako navodi UPIS, pokazuje svu upornost vlasti i nezasitog investitorskog lobija u pokušaju da se falsifikatima, manipulacijama, demagogijom, ukratko – političkim potezima na ivici kriminala, izbriše postojanje prošlosti i budućnosti i pravo na kulturni kontinuitet.

UPIS, kao esnafska izdavačka institucija, posebno naglašava nedopustivu ignoranciju donosilaca političkih odluka i njihovog sprovođenja na nivou republike i grada, a u ime arhitektonske i inženjerske struke, koja nije ni konsultovana, da se izmeštanjem Beogradskog sajma, 66 godina tradicije Međunarodnog beogradskog sajma knjiga – baci na poljanče za pikanje fudbala.

Nemušti planovi različitih nivoa prikazuju se građanima samo zarad zamućivanja suštinskih ideja koje stoje iza njih, smatra UPIS.
Razgraničavanje parcela hale 1 Beogradskog sajma od ostatka prostora pokušaj je da se sve druge hale sajma odvoje od prve, iako su jedinstvena arhitektonska celina, te da se time legalizuje i njihovo rušenje.

Priče oko toga da su svi važni sajmovi (knjiga) van centara gradova, pa i samih gradova, čista su neistina.

„Pariski Salon knjige je u centru prestonice, Londonski sajam je vraćen u Olimpiju – srce Londona, Pekinški sajam knjiga je takođe, posle neuspešnih godina „provoda“ na livadi vraćen u okvire centralnih prstenova grada… Da, postoje i sajmovi knjiga van gradova, ali iz potpuno drugih razloga tamo postavljeni i tehnički i logistički savršeno organizovani -Lajpcig, Teheran, Kairo…“.

Ali, kako navodi UPIS, valja primetiti da je Beogradski sajam knjiga jedan od najvažnijih među već pomenutim u Evropi (dugo je bio odmah iza Frankfurtskog), i da je taj argument softverski izuzetno važan.

„Ako bismo prešli na druge kontinente, samo bismo proširili iste primere: Njujorški sajam knjiga održava se u srcu Menhetna, ne u preriji, a sličan je slučaj i sa Kanadom – Kvebek i Torontom, kao i azijskim sajmovima knjiga“.

UPIS smatra, kako se ističe u saopštenju, da su stručnjaci različitih vrsta u svom protivljenju ovom razaranju kulturnog nasleđa izrekli već dovoljno argumenata.

„Naš zadatak je da podsetimo javnost na čitaoce koji nisu samo kupci knjiga, već naslednici duhovnih vrednosti koje im izdavači donose. Čitaoci i posetioci upravo završenog Sajma knjiga su se kroz medije vrlo jasno izjasnili protiv rušenja i preseljenja ovog Sajma.

U demokratski uređenoj državi, njihov glas, čak i bez ikakvog obrazloženja, bio bi dovoljan da ga nadležni organi poštuju i dosledno primene.

Kao jedan od najmasovnije posećenih sajmova u toku godine, Međunarodni beogradski sajam knjiga, na mestu na kojem je, kolevka je održavanja naših estetskih, kulturoloških i civilizacijskih vrednosti. Ne treba da bude i njihov grob.

Časni posao izdavača je da stvaraju knjige, a ne da učestvuju u njihovom uništavanju“, ističe se u saopštenju koje je danas potpisao Upravni odbor UPIS.