Ugovorena konkretna saradnja Srbije sa Marokom i Rusijom

Veče u kome je u nedelju svečano otvoren 63. Beogradski sajam knjiga bilo je presedan po njihovoj “koncentraciji” – na Sajmu su se našla tri ministra kulture – domaći Vladan Vukosavljević i njegove kolege iz Maroka i Ruske Federacije, Mohamed el Aražan i Vladimir Medinski. Vukosavljević je sa Aražanom zvanično otvorio sajamski štand Maroka, zemlje počasnog gosta ovogodišnjeg Sajma, a potom prisustvovao predstavljaju knjige “Rat – mitovi SSSR-a 1939-1945” Vladimira Medinskog, koji je na srpskom jeziku objavio “Službeni glasnik”. Sajam knjiga iskorišćen je i za kulturnu diplomatiju, o čemu za “Danas” govori ministar Vladan Vukosavljević, koji tvrdi da je za svog ministarskog mandata samo 2017. izostao sa sajamskog otvaranja, a da je pre toga, kao beogradski sekretar za kulturu, redovno dolazio.

– Sa Marokom imamo višedecenijske dobre i prijateljske odnose u oblasti politike. To je prijateljska zemlja, mi smo dva prijateljska naroda. S druge strane naše dve kulture se ne poznaju dovoljno. Maroko je država složenih kulturnih slojeva, izuzetno bogate tradicije, vrlo zanimljive književnosti. Naša čitalačka publika ne poznaje dovoljno ne samo savremene, nego ni klasičnije pisce iz Maroka koji pišu na arapskom jeziku, kao što ni marokanska čitalačka publika nema dovoljno prevoda naše velike književnosti na svoj jezik. Zato je ovo dobra prilika da se te stvari poprave i unapređuju, a kao što to obično biva i druge stvari paralelno sa tim idu – objašnjava Vukosavljević.

On je, kako kaže, imao „dosta ozbiljan sastanak“ sa ministrom kulture Maroka, na kome su „ustanovili konkretne i realne planove o razmeni izložbi, saradnje u oblasti zaštite kulturnog nasleđa i kinematografije, pre svega koprodukcije za snimanje filmova“.

– Imamo dosta ambiciozne planove – savremeni svet je takav da one države koje su privredno najjače na najjače afirmišu svoju kulturu. Istovremeno, paralelno s tim i takozvane “male zemlje” imaju vrlo jako kulturno nasleđe, vrlo talentovane umetnike i mislim da publika i narod i u Maroku i Srbiji ima šta da vidi, čuje, nauči i da se upozna sa kulturnom razmenom koja je za sada solidna i za koju verujemo da će u narednim godinama biti još bolja – naglašava ministar Vukosavljević.

On ističe da je dolazak ruskog kolege Vladimira Medinskog na promociju svoje knjige, takođe, iskorišćen za “ozbiljan sastanak”.

– Mi sa Rusijom imamo dosta složene vidove saradnje u oblasti kulture. Oni su na vrlo visokom nivou, ali smo razgovarali i o potencijalima koji nas čekaju u budućnosti – konkretnim planovima za 2019. i 2020. To je na prvom mestu veći broj koprodukcija u oblasti filma i nekoliko vrlo važnih izložbi koje bi trebalo da gostuju u našem “Narodnom muzeju” – jedna je iz “Ruskog muzeja” u Sankt Peterburgu, druga iz “Tretjakoske galerije” u Moskvi. Prihvaćena je i naša ponuda da neke naše izložbe gostuju u Rusiji. Ono što je meni vrlo važno, postignut je ozbiljan napredak i ima ohrabrujućih nagoveštaja u vezi sa listom “Miroslavljevog jevanđelja” koje se nalazi u Sankt Peterburgu, ali ne bih prejudicirao zaključke. Kod nas se nalaze, ovde ih je zatekao rat, slike Nikolaja Reriha, vrlo važnog slikara za rusku kulturu, koji kod nas nije mnogo poznat. Nešto sa tim u vezi smo razgovarali, ali ne bih otkrivao previše detalja, to zahteva potvrdu sa najvišeg mesta obe države – kaže Vukosavljević.

On je u zvaničnom razgovoru sa Medinskim u Ruskom domu rekao da će „apsolutni prioritet Ministarstva kulture u međunarodnoj saradnji u 2019. biti otvaranje kulturnog centra Srbije u Moskvi“, što bi uskoro trebalo da bude formalizovano potpisivanjem bilateralnih sporazuma. Vukosavljević je za 29. novembra najavio otvaranje kulturnog centra Srbije u Pekingu.

Marokanski štand

Maroko je prva arapska zemlja počasni gost Beogradskog sajma knjiga. Marokanski štand nalazi se u “Hali 2”. Iako je na predsajamskim konferencijama za novinare najavljeno da će biti izgrađen “u originalnom marokanskom arhitektonskom stilu”, sve se završilo najjednostavnijom sajamskom prezentacijom na kojoj počasno mesto imaju fotografija marokanskog kralja Muhameda [estog i državna zastava ove severnoafričke države. Monografije o Maroku i druga luksuzna izdanja na štandu uglavnom su na engleskom, mada se u ovoj zemlji pored zvaničnog arapskog, najviše govori i piše na francuskom i nešto manje berberskom jeziku. U sali “Borislav Pekić” juče je započeo tribinski program u organizaciji Maroka. Na tribini o “marokanskom modelu religioznosti” govorio je istoričar Abdulah Busuf.

MEDINSKI: Treba nam istina, a ne mitovi

Onaj ko kontroliše istoriju, kontroliše i budućnost. Istorija je ta koja određuje današnje ponašanje ljudi. Otuda dolazi i tolika medijska manipulacija sa prošlošću. Nama ne trebaju mitovi, treba nam istina – poručio je, između ostalog, aktuelni ministar kulture Ruske Federacije Vladimir Medinski na predstavljanju srpskog izdanja svoje knjige “Rat – mitovi SSSR-a 1939-1945”. Sajamska sala “Ivo Andrić” bila je premala za sve koji su želeli da čuju Medinskog, a osim njegovog srpskog kolege Vladana Vukosavljevića u publici je bio i ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Vasiljevič Čepurin. Prema rečima Medinskog, povod za nastanak ove knjige bilo je obeležavanje 70. godišnjice “Drugog svetskog rata” 2009, kad je „najednom u EU, maltene niotkuda, nastala prava histerija povodom uloge SSSR-a u tom tragičnom događaju“.

„Nakaradno izjednačavanje Staljina i Hitlera – SSSR-a i “Trećeg rajha”, kao vinovnika početka krvoprolića svetskih razmera, uz čitavu lepezu crnih mitova o ratu“, naterali su ga da sakupi materijal za ovu knjigu za koju kaže da je „istorijski tačna i politički korektna, iako je pre 10 godina kad se pojavila bilo komentara da se bavi propagandom“. Medinski je rekao da su tri glavna ruska naučna instituta radila recenziju ove knjige i ukazala samo na formalne greške u datumima nekih događaja i nazivima vojnih formacija. On je naglasio da u njegovoj knjizi nema naučnih otkrića, već je napisana kao informator. U rasvetljavanju raznih mitova, Medinski je veliku pažnju posvetio filmu zato što se ruska javnost, kojoj je ova knjiga namenjena, najviše razume u filmsku umetnost.

Vladimir Medinski je, kako se čulo, autor i sižea na osnovu kog je reditelj Konstantin Habenski snimio rusku ratnu filmsku dramu “Sobibor” o istoimenom nemačkom logoru smrti na granici između Poljske i Belorusije, koja je jedan od kandidata za “Oskara” u kategoriji za najbolji film na stranom jeziku.