USA. New York City. 2000.Posle velikog uspeha u Parizu i Lionu, izložba pod nazivom “Eliot Ervit. Retrospektiva“ preselila se na briselski trg Gran Plas, gde se može videti do 5. januara sledeće godine, u jednom od prelepih zdanja iz XVII veka.
Retrospektiva ovog eminentnog američkog fotografa, koja obuhvata 215 klišea, organizovana je u saradnji sa agencijom Magnum Photos.
Ova izložba je jedna od najpotpunijih do danas, verovatno i zato što je i sam umetnik učestvovao u njenoj kompleksnoj koncepciji.
Na njoj možemo otkriti njegovu višestranost, kao i smisao za humor, ironiju, nežnost, radoznalost i humanizam.
„Najveći kompliment koji sam dobio za moju umetnost je da ona zrači humanošću. Najvažnija stvar je da fotografijama izazovete emociju, bilo da vas one nasmeju ili rastuže“, rekao je jednom prilikom Ervit.
Rođen 25. jula 1928. u Parizu od ruskih roditelja, Eliot Ervit je odrastao u Milanu, odakle je 1939. sa porodicom emigrirao u Ameriku.
Prvih deset godina proveo je u Njujorku, a zatim se preselio u Los Anđeles gde je studirao fotografiju i radio u studiju specijalizovanom za portrete filmskih zvezda.
Preminuo je u 95. godini života u svojoj kući na Menhetnu.
Tokom karijere koja je trajala gotovo sedamdeset godina, on je koristio svoj posebni talenat da zabeleži jedinstvene trenutke, bilo da se radi o istorijskim događajima, kao na fotografiji iz 1959. između Ričarda Niksona i Nikite Hruščova ili da je reč o čuvenim ličnostima, među kojima su Šarl de Gol i Če Gevara.
Isto tako su izuzetne fotografije slavnih zvezda poput Merlin Monro, Marlen Ditrih i Džeki Kenedi na sahrani svog muža Džona Kenedija ili potpuno nadrealističnih portreta pasa i njihovih vlasnika koji se upotpunjuju na čudan način.
On je smatrao da je fotografisati jednostavno.
Njegov dobro prepoznatljivi stil je spontan i direktan, a sjajno ga ilustruje moto, koji je često koristio: „Najbolje stvari se dešavaju kada ste negde sa foto-aparatom. Važno je samo da se čovek naĐe u pravo vreme na pravom mestu“.
A on je u tome bio majstor.
Kako nije želeo da se specijalizuje u jednoj oblasti i pošto je govorio da je „uspeh u slobodi da radimo ono što želimo“, Ervit je celog života radio kao frilanser i prihvatao ponude za poslove iz raznih oblasti.
Uvek je primenjivao isti sistem rada.
Upotrebaljavao je dva foto aparata: Lajku za privatne projekte i Roleiflex za porudžbine.
Retuširao je samo fotografije koje su bile korišćene za reklame, zato što je smatrao da se pomoću njih ne prodaje istina, već iluzija.
Zahvaljujući tim jedinstvenim idejama, Ervit uspeva da izvuče suštinu iz najkomplikovanijih situacija i ono najljudskije što se krije iza njih.
Retrospektiva počinje sa crno-belim klišeima, koje je Ervit najviše voleo i fotografisao iz ličnog zadovoljstva sa idejom da „uhvati“ srž svakodnevnog života ljudi, dok su slike u boji uglavnom pravljene po porudžbini.
Za njega je crno-bela fotografija sinteza teme koja je prikazana, dok je one u boji samo opisuju.
Posetilac odmah uranja u magični svet u kome se prepliću priče iz života običnih ljudi u velikim gradovima, na putovanjima, plažama, sa njihovim kućnim ljubimcima… dok nas sa druge strane čeka svet poznatih ličnosti.
Ervit je govorio da se fotografije poznatih ili anonimnih ljudi prave na isti način, jedino što se one na kojima su poznati, mnogo bolje prodaju.
Izložba je podeljena po temama: Plaže, Psi, Kolor, Apstrakcija…
Njegov neiscrpni talenat čini da najbanalnije situacije postaju izuzetne, dok su portreti čuvenih ličnosti intimni.
On se proslavio naročito po duhovitim fotografijama pasa, koje su često snimljene iz njihove perspektive i koje su objavljene u knjigama sa originalnim naslovima.
Psi su oduvek bili u centru pažnje Ervitovih modela.
Za njega je svet pasa fascinantan, jer oni neprestano žive u dve dimenzije: sa ljudima i sa svojim rodom.
Pritom su zahvalni za fotografisanje i često su akteri u vrlo interesantnim situacijama.
Legendarni fotograf je izlagao u najpoznatijim muzejima i galerijama u Americi i širom Evrope od samih početaka, pa sve do kraja svoje duge, plodne karijere.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
