Ukrajinac, Rus i Amerikanac u Kanu

Da je sve ostalo na dostojanstvenom i mudrom govoru predsednika žirija Vinsenta Lindona, koji je govoreći o svetskoj krizi i ratovima u Ukrajini, Jemenu i Darfuru, između ostalog rekao – “Možemo li mi da uradimo drugo, sem da iskoristimo film, to masovno emocionalno oružje, da bismo probudili ljudsku savest i uznemirili, pomerili indiferentne” – čini se da bilo pravo.

No, nastup predsednika Ukrajine Zelenskog je pobudio sasvim druge reakcije i osećanja.

Za razliku od organizatora, koji su veoma ponosni zbog ovog nastupa Zelenskog, jer su time još jednom potvrdili svoju svesrdnu i neupitnu podršku ukrajinskom narodu u borbi protiv agresora, mnogi Francuzi smatraju da je to bilo suvišno, neprimereno mestu, nametljivo, tendenciozno, itd.

Dominantni utisak je da je previše njegovih medijskih nastupa, i da rezultat počinje da biva kontraproduktivan.

Od toga da neki kažu da njegov rat počinje da liči na šou biznis; da je svugde i u svako vreme; da je najobičniji šarlatan i jeftini glumac; da je zamoran i samopromoter; pa do toga da sve postaje groteskno i da se, kako je krenulo, može očekivati da se ponovi takmičenje za pesmu Evrovizije, odnosno da i u Kanu ukrajinski film osvoji Palmu.

Budući da je politika trenutno svugde i u svemu, neki misle da ne bi bilo iznenađenje da festival u Kanu i njemu dodeli počasnu Palmu!

Da ove godine možete ići Kanom i da ne sretnete nijednog ruskog novinara, kritičara, sineastu, sem možda retkih izuzetaka, koji su se jasno i glasno ogradili od Putinove “specijalne operacije”, nije tajna.

Nijedan zvaničnik nije pozvan, nijedna medijska kuća nije akreditovana.

Pa, ipak, uprkos svemu tome, jedan ruski reditelj je imao čast da zvanično otvori ovogodišnju selekciju – Kiril Serebrenikov, svojim poslednjim filmom „Žena Čajkovskog“.

Poznat kao ekser u Putinovoj čizmi, ovaj talentovani i slavni 52-godišnji disident-reditelj, nije mogao zbog zabrana da prisustvuje projekcijama svojih filmova – „Leto“ 2018. i „Groznica Petrova“, 2021. u Kanu.

No, osveta je stigla.

Poznat i obeležen zbog svoje podrške Pussy Riot, LGBT populaciji itd, on je nakon sedam godina kućnog pritvora, konačno napustio Rusiju i sada živi i radi u Berlinu.

Konačno, juče se sa svojom ekipom popeo slavnim stepenicama palate, dočekan burnim aplauzom.

Njegov film, kao što naslov i sugeriše je intimistički pogled na kratak i užasan brak slavnog kompozitora.

To je mučna, tužna, neprijatna, opskurna storija i drama, u kojoj su oba aktera žrtve – ona svoje sulude upornosti, a on zbog svog nepromišljenog i brzopletog gesta.

Film je zanatski savršeno napravljen, zapanjujuće vizuelne lepote, sa upečatljivom i nezaboravnom glumom Aljone Mihailove u ulozi nesrećne supruge.

To je veoma gledljiv film i možda do sada i najbolje Serebrenikovljevo delo.

Nakon projekcije, vidno uzbuđen, on je napuštajući dvoranu izjavio: „Ja sam uveren da su kultura i ljudi kulture sposobni da učine sve kako bi ovaj rat prestao. Doći će kraj, završiće se jednog trenutka i onda će doći željeni mir”.

No, da Kan ne živi samo u znaku rata, već i zabave, pobrinuo se niko drugi do Tom Kruz.

Za 22 godine koliko „pokrivam“ ovaj festival, ne pamtim da je na Kroazeti ikada vladala takva histerija i ludilo za bilo kojom zvezdom.

Kruz je mega, mega star.

Njegov dolazak u palatu je bio propraćen pilotskom trikolornom eskadrilom koja je nadletela Kroazetu.

On se pozdravljao sa publikom, pozirao fotografima nekoliko puta, prisustvovao premijeri svog filma „Top Gun Maverick“, primio počasnu Zlatnu palmu, zatim održao za novinare jednočasovni masterklas i potom odleteo za London da bi prisustvovao jubilarnoj proslavi britanske kraljice.

Sve to, kao uragan, pun energije, nezaustavljiv, mladolik i pored svojih 59 godina.

Inteligentan, duhovit i šarmantan u razgovoru sa novinarima.

A film?

Ako ste voleli prvi „Top Gun“, ovaj ćete voleti još više.

Zabavan, tehnički virtuozan, sa bezbroj zapanjujućih, izazovnih scena za ostati bez daha.

Pa šta ćete više?