Foto: BERNT-R.-SYNNEVAG– Važno je pisati o temama kojima se inače posvećuje malo pažnje, bilo da je razlog tome tabuisanost ili neinformisanost dovoljnog broja ljudi o njima. Uvek će postojati neko kome je potrebno da prepozna samog sebe u književnosti ili neko ko želi da kroz književnost nauči nešto novo – to za Danas kaže norveška književnica Ulaug Nilsen, gošća manifestacije posvećene književnosti i kulturi nordijskih zemalja u Srbiji „NORD fest“, koja se održava u Narodnoj biblioteci Srbije, Karlovačkoj gimnaziji i knjižari Treći trg & Srebrno drvo (Belgrade Design District) od 8. do 10. septembra.
Nilsen će na festivalu predstaviti svoja dva romana: „Povest o bolnim vremenima“ i „Daj koliko možeš, uzmi koliko ti treba“ koji se bave problemima dece sa autizmom, ali i problemima sa kojima se suočavaju njihovi bližnji.
Kako se suočavate sa predrasudama i šta vas inspiriše da uprkos svemu progovorite javno o tabuima, od seksualnost kod mladih pa do autizma?
Suočavam se s predrasudama ili tako što im se suprotstavim ili tako što stavim zazirke. Međutim, u slučaju ekstremnih situacija koje se dese u javnosti, poput sloma deteta sa autizmom, nije uvek moguće delati u odnosu na reakcije drugih, već je nužno fokusirati se na ono što je najbitnije u tom trenutku. Seksualnost kod mladih je nešto o čemu sam pisala pre skoro 20 godina i osećam da sam završila s tom temom. Ali ono što me je inspirisalo da pišem i javno govorim o autizmu jeste to što sam postala majka detetu s autizmom i smetnjama u psihičkom razvoju. Osećala sam snažnu nuždu da pišem i javno govorim o tome kako da bismo dobili pomoć koja nam je potrebna, tako i da bih procesuirala ta teška osećanja.
Vidimo iz vašeg dela da i uređenim zemljama poput vaše postoje brojni problemi, od institucionalnih do socijalnih, međuljudskih, da se ostvare prava i pomoć prilikom nege dece sa autizmom…
Mislim da je najveći problem to što se količina pomoći koju porodice dobijaju u velikoj meri razlikuje od opštine do opštine. Liste čekanja na mesta u privremenom boravku su duge, teško je dobiti ličnog asistenta u kući, premalo je stambenih prostora prilagođenih odraslima sa smetnjama u razvoju.
Kako vi vidite rešenje tih problema?
Rešenje je da sve opštine imaju dovoljno novca tako da mogu da daju prioritet osobama sa smetnjama u psihičkom razvoju, kao i da se oslobodimo očekivanja da svi moraju sami da se snalaze.
Zašto se i dalje suočavamo sa predrasudama u modernom društvu?
Što se tiče osoba sa autizmom i smetnjama u psihičkom razvoju, njima treba zaštita od čulnih utisaka na koje su osetljivi, pa stoga ne mogu ni da budu dovoljno vidljivi u društvu, što je potrebno da bi se svi mogli navići na njih i njihov način života. To je dilema.
Kako vidite privrženost modernog sveta prema književnost danas kada internet i društvene mreže preuzimaju dominaciju nad pažnjom ljudi? Koliko je komplikovano biti književnik danas?
S obzirom na to da volim književnost i živim od nje, plašim se da će ljudi prestati da čitaju. Mislim da me više brine mogućnost da TV serije preuzmu ulogu romana, nego da društvene mreže naškode književnosti. Ali nije mi teško da budem pisac. Mislim da je Norveška pogodna zemlja za pisce beletristike, ima dobre sisteme za nabavku knjiga za biblioteke, kao i dobre stipendije i za beletristiku i za dokumentarnu literaturu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
