Uloga vredna Oskara

To ne bi bilo čudno da se poznati glumac za ovu rolu nije pripremao tek nedelju dana, uskačući umesto svog kolege Kevina Spejsija, koji je potpuno izbrisan iz pomenutog naslova, nakon što ga je glumac Entoni Rep optužio za seksualno uznemiravanje kada je imao samo 14 godina.

Tokovi istorije filma bili bi potpuno drugačiji da su uloge u određenim naslovima igrali glumci kojima su one prvobitno bile namenjene. Zamislite da je umesto Martina Šina kapetana Vilarda u ratnom spektaklu „Apokalipsa danas“ igrao Harvi Kajtel, koji je bio Kopolina prva želja. Ili da je, primera radi, u domaćim okvirima, Belog Boru tumačio romski pevač Sličenko iz Moskve, a ne Bekim Fehmiju, kako je u jednom trenutku razmišljao Aleksandar Saša Petrović. Ne samo da su ovakve odluke uticale na karijere pomenutih glumaca, već su i ovi naslovi danas nešto sasvim drugo, a samim tim i njihov uticaj na kinematografiju. Izmene u poslednji čas najčešće se dešavaju kada glumci ili reditelji shvate da su pogrešili u izboru, ali i zbog nekih nepredviđenih okolnosti (Nikol Kidman je zbog povrede kolena odustala od uloge u filmu „Soba panike“, a zamenila ju je DŽodi Foster, koja je, zanimljivo, nastavila sa snimanjem i nakon što je saznala da je trudna). Tako se i reditelj Ridli Skot samo četiri dana od početka afere „Kevin Spejsi“ brže bolje odlučio da, pridržavajući se planiranog termina početka distribucije – 22. decembra, uposli proverenog veterana Kristofera Plamera i uloži još 10 miliona dolara na već izdvojenih 40, ne bi li spasao svoj film. Kako piše svetska kritika, uradio je pravu stvar, budući da je Plamer ostvario ulogu vrednu Oskara.

Glumac se spremao da otputuje na Floridu, gde, kako kaže, provodi svaku zimu, kada je dobio poziv od slavnog reditelja. „Ridli je došao iz Londona da me ubedi da pristanem. Razgovarali smo samo pola sata. Pristao sam čim sam pročitao scenario“, kaže glumac. Plamer je, inače, bio prvi izbor Ridlija Skota, ali je pod uticajem producenata i studija morao da nađe neko veće ime. Tako je odlučeno da Gotija igra Kevin Spejsi, iako je morao da nosi masku, ne bi li izgledao kao osamdesetogodišnjak. Tokom deset dana Plamer je snimio 22 scene u kojima je pre toga glumio Spejsi, a na set u Londonu i Rimu ponovo su došli i Mišel Vilijams i Mark Volberg da bi spasli film.

Plamer kaže da nije pogledao Spejsijeve scene. „Zaista nemam pojma šta je bilo pre nego što sam došao, jer sam tako želeo. Ridli mi je dao raširene ruke da sam stvaram lik i nije mi pričao o tome kako je stvar pre toga bila snimljena“, dodaje glumac.

Reditelj objašnjava da je bio zadovoljan Spejsijevim portretom Getija kao hladnog i bezosećajnog milijardera, ali da je Plamer ipak dodao malo šarma tom liku.

„Ako ćete igrati negativca, zanimljivije je kada pokušate da pronađete neku dobru osobinu u tom liku. Ako je nema, onda mu je poklonite“, odaje Plamer.

Priča prati mladog 16-godišnjeg DŽona Pola Getija III (igra ga mladi Čarli Plamer koji nije u srodstvu sa svojim starijim kolegom) koji biva otet. NJegova majka Gejl (Mišel Vilijams) pokušava da uveri njegovog dedu, najbogatijeg čoveka na svetu, da plati iznos koji traže otmičari. Ali pitanje je hoće li kod Getija prevladati ljubav prema unuku ili prema novcu.

Triler „Cena života“ nominovan je za Zlatni globus u kategorijama najbolja muška sporedna uloga (Plamer), najbolja ženska glavna uloga u drami (Vilijams) i najbolja režija (Ridli Skot), a ako je verovati i predviđanjima kritičara, filmskoj ekipi se smeše i nominacije za Oskara, a možda i neka zlatna statua.