Ultra aktuelna „Podzemna železnica“

Za to postoje bar dva razloga.

Rasni nemiri koji već desetak dana potresaju SAD zbog ubistva Džordža Flojda, tokom kojih je u Kaliforniji policija potom likvidirala i nenaoružanog mladog Latinoamerikanca, nažalost, više su nego dobra podloga za razgovor o ovom romanu dvostrukog američkog pulicerovca i jednog od najboljih pisaca s druge strane Atlantika.

„Podzemna železnica“ govori o rasizmu kroz priču o mladoj robinji Kori sa plantaže pamuka u Džordžiji na američkom Juga koja, odbačena od svojih sunarodnika, pokušava da se domogne slobode u periodu pre Građanskog rata u SAD.

Vajthed je za ovaj roman nagrađen Pulicerovom nagradom 2017, što je ponovio i ovog maja za svoje poslednje delo „Momci iz Nikla“.

Laguna će ovaj roman objaviti u subotu, odmah posle 64. Laguninog kluba posvećenog „Podzemnoj železnici“, koja je posle prebačenog milionskog tiraža doživela i TV produkciju, čije je emitovanje najavljeno za kraj godine.

Obe knjige na srpski jezik je sa engleskog prevela Dijana Radinović.

Arč Kolson Čip Vajthed je četvrti dvostruki dobitnik Pulicera u istoriji ove nagrade i dostigao je rekord Bota Tarkingtona (1869 -1946), autora „Veličanstvenih Amersonovih“, koji pre skoro jednog veka ovo prestižno književno priznanje takođe dobio u razmaku od tri godine.

Vajtehed je rođen 6. novembra 1969. u Njujorku, kao jedno od četvoro dece uspešnih preduzetnika. Odrastao je na Menhetnu i neko vreme živeo u Bruklinu, sanjajući da pisanjem stekne status „crne verzije“ majstora horora Stivena Kinga.

Predavao je na više univerziteta širom SAD.

Autor je sedam romana, ali je književni fenomen postao tek po objavljivanju „Podzemne železnice“ 2016, koja se odmah našla na listi pet knjiga koje je tadašnji američki predsednik Barak Obama odabrao za čitanje tokom odmora.

Vajthed u ovom romanu kroz povest o nekoliko generacija žena iz jedne crnačke porodice ogoljava užas rasne segregacije, nepravde, bezdušnosti i nečoveštva.

Piše jasno, duhovito, poetično, satirično, na mahove sa „ujedima“ jeda koji od prvog trenutka otvaraju kod čitaoca dilemu kakvo lično i kolektivno nasleđe stvaraju generacijama taloženi nepravda, bol i poniženje.

Da li je to niska tačka otpora na eksploziju gneva kakvu upravo gledamo na ulicama američkih gradova ili potencijalni okidač za svaku vrstu političke i druge manipulacije u rasno opterećenim društvima?

Pojedini književni kritičari smatraju da Vajthed zapravo „zna ono što bi na umu trebalo da ima svaki crni čovek – da nema tog uspeha i bogatstva koje će ga osloboditi nasleđa koje nosi“.

On piše i o načinu na koji su na svet gledali američki robovi, ne skrivajući da su i njihovi međusobni odnosi po surovosti često bili ravni životu na koji su bili primorani političkim i društvenim sistemom.

O „Podzemnoj železnici“ i stvaralaštvu Kalsona Vajtheda večeras u Laguninom književnom klubu Tanja Vučković razgovaraće sa književnim kritičarem Zoranom Jankovićem.

Stižu „Momci iz Nikla“

Vajthedov roman „Momci iz Nikla“, koji su je pre mesec dana doneo drugog Pulicera u karijeri, takođe je društveno angažovan i govori o događajima u zloglasnom muškom popravnom domu na Floridi, koji je posle više od jednog veka rada zatvoren 2011. godine. Kroz sudbinu dva crna tinejdžera tokom nekoliko strašnih godina pre ukidanja segregacije u SAD, Vajthed i u ovom romanu ukazuje na rasizam i neravnopravnost, koji su i danas prisutni u Americi. Objavljena u julu 2019, ova knjiga je osim Pulicera osvojila i nagradu Kirkus za fikciju, nalazi se na listi bestselera Njujork tajmsa i u užem je izboru za Karnegievu medalju i američku Nacionalnu nagradu za književnost.

I sami organizacioni modeli sajmova knjiga, koji su godinama već u fazi neprestanog preispitivanja, sada se menjaju, tako da vidimo da Frankfurtski sajam knjiga planira da jednim važnim delom izađe izvan sajamskih kupola u gradski prostor i tako postane grad knjige.