Umesto „Danke Dojčland“, kažemo „Danke Handke“

Nobelovac je podelio srpsku javnost pa za njegovo delo i lik dolaze i hvale i pokude. Naime, da podsetimo, književnik je neko ko je „negirao genocid“ i bio na sahrani Slobodana Miloševića. Ukazujući baš na ovakav njegov gest, profesor Zoran Avramović istakao je da „nije bilo zabranjeno da se ode na Miloševićevu sahranu“. On je još istakao da istorija gaji „kažnjavanje Srba, a nagrađivanje Hrvata“, što se završilo prijemom Hrvatske u EU.

– Napad na Handkea je napad na Srbe. Optužuju ga najviša državna tela. Hrvatska ga optužuje da je dao podršku Miloševiću, dok u BiH kažu da opravdava ratne zločince. Tu dominira genocid i podrška Miloševiću. Albanci kažu da je podržao tog „balkanskog kasapina“ – rekao je Avramović, dodajući još da su „Srbi sami u svojoj borbi za istinu“.

On se osvrnuo i na medije koji, takođe, podvlače genocid i pišu protiv pisca, ali su tu i intelektualci poput Filipa Davida, koji je kazao da je pisac „moralna nula“. Međutim, Avramović dalje zaključuje da je nobelovac imao više štete nego koristi zbog svojih stavova te da je on baš moralan čovek, a da se „sa genocidom ne treba igrati i da nije svaki zločin genocid“.

– Genocid se formira da bi se u Hrvatskoj sakrio problem sa Srbima – kazao je okupljenima Avramović.

Prikazan je i „Razgovor sa Handkeom“. Radi se o video-zapisu promocije knjige „Pesma za trajanje“ koja se desila ’96. godine u Narodnoj biblioteci Srbije.

Okupljenima se obratio i književnik i predsednik UKS-a Milovan Vitezović, koji se zahvalio što je toliko ljudi došlo i rekao da je to „velika pohvala“.

– Pokazao je da je uz nas kada nam je bilo najteže. Tokom bombardovanja je jedini došao u Beograd, otišao na Kosovo. Beograd ga je proglasio počasnim građaninom, a UKS ga je primio u svoje redove. Ovo udruženje ima tri nobelovca. Pripadam generaciji ’68, generaciji Handkea. Naša parola je bila „Budimo realni, zahtevajmo nemoguće“ – kazao je Vitezović, govoreći još o nobelovcu kao o „velikom pobunjeniku“.

– Cepanje Jugoslavije počelo je sa „Danke Dojčland“, a mi kažemo „Danke Handke“ – poentirao je Vitezović, što je izazvalo jak aplauz prisutnih.

Profesor Jovan Delić kazao je da „češće treba praviti ozbiljne skupove da bi se govorilo o tako ozbiljnom čoveku“.

– Davno smo rekli o njemu, ali mi ga malo znamo. Malo znamo njegove drame. Trebalo bi napraviti jedan skup gde bi određeni ljudi govorili o romanima, drugi o pesmama, a treći o dramama. Ja sam o njemu zapisao neke svoje uspomene. On je za mene blizak i drag, osetljiv i mudar. I kada se spomene Handke, pomislim na fudbal. Bio je moj drug sa fudbala, drag i blizak – prisećao se Delić, dodajući da je bio „mudar i uzdržan, ali i malo luckast“.

U pauzama, kazivani su stihovi iz Handkeove poeme „Pesma za trajanje“.