Umetnica pred kojom je Krleža recitovao na kolenima

Glumom se bavila duže od tri decenije, tokom kojih je snimila 24 dugometražna filma, 26 televizijskih filmova i 12 serija, ostvarila više desetina pozorišnih uloga. Karijeru je napustila zbog odlaska u SAD sa suprugom Vladom Petrićem, rediteljem, teoretičarem, istoričarem i estetičarem filma, profesorom Harvardovog univerziteta i suosnivačem Harvardovog filmskog arhiva, ali ni do povratka u otadžbinu 2015. nije propuštala Sterijino pozorje.

U telegramu saučešća ministar kulture i informisanja u Vladi Srbije Maja Gojković poručila je da Darinka Dara Čalenić ostaje značajna figura u istoriji naše kinematografije. „Uživala je veliku naklonost publike, plenila je svojim vedrim duhom i energijom. Prepoznatljiva po svom izrazu i poštovana, biće upamćena po brojnim zapaženim ulogama koje će čuvati sećanje na umetnicu i ženu koja je zračila svojom pojavom“, naglasila je Maja Gojković.

Dara Čalenić rodila se 18. jula 1934. godine u Novom Sadu, gde je završila osnovnu školu, gimnaziju i Srednju glumačku školu pri Srpskom narodnom pozorištu. Iako se dugo se bavila i sportom – ritmikom i parternom gimnastikom, jedan od reditelja sa kojim je sarađivala garantovao joj je da će, ipak, „biti glumica, jer je dovoljno luda da ne može da postane ništa drugo“.

Prvi angažman na pozorišnoj sceni dobila je 1949. u Narodnom pozorištu u Kraljevu, iz kog se, preko pozorišta u Užicu i Somboru, 1954. vratila u SNP. Posle šest godina prešla je u Savremeno pozorište u Beogradu, a 1964. u JDP. Deceniju kasnije odlazi u slobodne umetnike. Na pozorišnim scenama odigrala je 40 glavnih uloga u delima svetskih i domaćih klasika. Jedna od poslednjih pozorišnih rola „Život Emili Dikinson“ donela joj je značajna priznanja, kao i mnoga druga pozorišna ostvarenja pre toga.

Na filmu se pojavila sa nepune 23. godine 1957. u ulozi  služavke popadije Perse Žižu u filmskoj verziji „Pop Ćire i Pop Spire“ po istoimenom romanu Stevana Sremca, a u režiji Sofije Soje Jovanović. To je bio prvi jugoslovenski film u boji, a Dara Čalenić je i kasnije dosta sarađivala sa Sojom Jovanović u filmovima „Diližansa snova“, „Put oko sveta“, „Gospođa ministarka“, „Silom otac“… Obe su se odlično snalazile sa Nušićevim delima.

Njena filmografija je svojevrsna istorija jugoslovenskog filma. Sarađivala je sa: Jovanom Živanovićem, Žoržom Skriginom, Vojislavom Vanjom Bjenjašem, Savom Mrmakom, Živojinom Pavlovićem, Živoradom Žikom Mitrovićem, Vladom Petrićem koji je mnogo kasnije priznao da se „umetnički nisu baš slagali, koliko u privatnom životu“. Igrala je sa: Miodragom Petrovićem Čkaljom, Mijom Aleksićem, Pavlom Vuisićem, Radetom Markovićem, Bertom Stolarom, Velimirom Batom Živojinovićem, Ljubomirom Didićem, Predragom Lakovićem, Vlastimirom Đuzom Stojiljkovićem, Milutinom Butkovićem, Stevom Žigonom, Renatom Ulmanski, Rahelom Ferari, Borisom Dvornikom, Ljubom Tadićem, Olgom Spiridonović, Stojanom Dečermićem…

U njenoj bogatoj filmskoj ostavštini su i jugoslovenski i srpski filmski klasici: „Gospođa ministraka“, „Mačak pod šljemom“, „Nož“, „Kad budem mrtav i beo“, „Rađanje radnog naroda“, „Život je masovna pojava“, „Majstori“, „Čuvar plaže u zimskom periodu“, „Varljivo leto ’68″… Za ulogu Side Petrović u filmu Radoša Novakovića „Vetar je stao pred zoru“ na Šestom pulskom filmskom festivalu dobila je Nagradu za najbolju žensku epizodnu ulogu, a ovo ostvaranje nagrađeno je i u kategoriji „najbolji omladinski film“.

Na televiziji je igrala mnogobrojnim dramskim emisijama, serijama Radivoja Lole Đukića, Siniše i Ljiljane Pavić i drugih autora, zabavnom i dečijem programu.

Iako je iza nje više nego žanrovski raznovrsna i bogata umetnička karijera, publika je danas uglavnom pamti kao Daru Pavlović, majku glavnog junaka u filmskom serijalu „Lude godine“ u režiji Zorana Čalića. Igrala je u prva tri od 10 filmova, a njena rečenica „Bobo, sine, ljubi te majka“, postala je antologijska, jer je ovaj filmski serijal doživeo neviđenu popularnost, a na TV-u je bezbroj puta prikazivan.

Dara Čalenić je mnogo kasnije priznala da je ove Čalićeve hitove odgledala tek pre nekoliko godina, uz komentar da je ta njena čuvena rečenica „tipična za svakog roditelja“.

– Dopalo mi se. Gidra i ja smo kao stvoreni za komediju, pa nije ni čudo što nas je reditelj spojio i izabrao da nosimo film. „Žikina dinastija“ je napravljena za narod, a mi smo prema sebi veoma strogi. Film se voli zbog Gidre, a malo i mene. Ne mislim da sam neka velika glumica. Gledaoce ne možete prevariti. U ovoj priči su se prepoznali obični ljudi i svako je pronašao nešto što ga zanima – rekla je Dara Čalenić u jednom od svojih retkih intervjua.

Od 1970. do 2015. živela je u SAD jer je njen suprug Vlada Petrić, za kog se udala 1959, dobio poziv da predaje na Harvardu. Kasnije pričala o njihovim poznanstvima iz američkog vip umetničkog društva – zvezdama poput Endija Vorhola, Lorin Bekol, Orsona Velsa, Artura Milera, Liv Ulman…

– Amerika je bila zanimljiva za mene kao umetnika. Odlazila sam na izložbe, u pozorište i na filmske susrete – pričala je Dara Čalenić o životu u Bostonu tokom kog je, uz pisanje i slikanje, redovno posećivala Beograd.

Ona je zbog odlaska u SAD napustila pozorište, ali je povremeno igrala na filmu sve do 1988, kad se povukla u penziju. Od 2004. na Sterijimom pozorju ustanovljene su dve specijalne novčane nagrade za najbolju glumicu i glumca do 30 godina iz fonda „Dara Čalenić“.

Zbog bolesti i lekarske zabrane putovanja avionom od 2015. živela je u Beogradu, gde je bez Vlade Petrića posle šest decenija zajedničkog života ostala 13. novembra 2019. godine.

Neposredna, otvorena, brzomisleća, duhovita

– Dara Čalenić bila je glumica raskošnog talenta. Igrala je u mnogim filmovima, TV serijama i pozorišnim predstavama. Lično sam je upoznao pred početak snimanja filma „Lude godine“. Meni je odmah zaličila na moju mamu, po konstituciji i karakteru. Bila je neposredna, otvorena, brzomisleća i vrlo duhovita. Živela je u Americi, dolazila je samo na snimanja, tako da se nismo družili van filma. Dari nije bilo lako da se nosi sa dominantnim Gidrom, ali ona se odlično snašla kao njegova partnerka. Zanimljivo je da su gledaoci zapamtili njenu čuvenu repliku „Ljubi ga majka“ i pored svih Gidrinih glumačkih bravura. I danas mi, u prolazu, ponekad dobace tu rečenicu, iako je od tih filmova prošlo više od trideset godina. Sećam se da su se ona i Gidra stalno nešto zadirkivali, pa je cela ekipa umirala od smeha. Gidra bi namignuo snimatelju i rekao: „A sad snimamo samo moje krupne planove, Daro, ti možeš da ideš kući!“ Onda bi Dara namignula i objavila: „Ne idem ja nigde dok se ne snimi moj pas! Nisam ga valjda džabe dovodila!“ – kaže za Danas glumac i reditelj Vladimir Petrović, filmski sin Dare Čalenić.

Dobri duh srpske kulture

– Kada sam Daru Čalenić pitao da li žali što je ostavila filmsku i pozorišnu karijeru i preselila se sa suprugom Vladom Petrićem u Ameriku, rekla je da žali, ali nije pokazala nijedan znak gorčine: „Ne osvrći se nikad.“ Bila je uvek živahna, otvorena i radoznala da sazna šta ima novog na pozorišnim daskama u Srbiji, spremna da pohvali prave glumačke rezultate i da proceni šta je bilo „foliranje“. Imali smo priliku da gledamo njenu Emili Dikinson, njenu emocionalnost i glumačku veštinu kojom je oživela „Lepoticu iz Amhersta“. O njenoj ulozi u Bergmanovoj „Personi“, tekstu čiju je realizaciju odobrio lično autor, govorio nam je njen suprug, reditelj i teoretičar, Vlada Petrić. Uz preporuku da taj komad uradimo u Srbiji, profesor Petrić je održao predavanje o umetnosti u čijem je središtu bila glumica Dara Čalenić. Njenim odlaskom otišao je još jedan dobri duh srpske kulture – kaže za Danas reditelj Nebojša Bradić.

Komičarka i zabavljač prvog reda

– Neke naše glumačke talente shvatali smo veoma olako. Ne činimo li nepravdu Dari Čalenić kada, priznatoj za života, ipak ne nalazimo dovoljno kompetentnih procena o aspektima njene glume. Uz njenu biografsku odrednicu gotovo da ne postoji nijedan kvalifikativ koji Daru pozicionira unutar jugoslovenskog i srpskog glumišta, niti specifikuje njene glumačke odlike. Koliko god bila vrednovana i nagrađivana u pozorištu, Dara Čalenić je u filmu, nekako, uvek bila glumica drugog plana. Po pravilu su joj izmicali veliki filmovi, osim filma „Kad budem mrtav i beo“ Živojina Pavlovića, ali su zato Soja Jovanović i Slobodan Šijan, istina, iz različitih rediteljskih pobuda i perspektiva, shvatili kakav glumački potencijal ona zapravo poseduje. Kako je, s obzirom na prirodu njenog glumačkog temperamenta, Dara Čalenić sjajna komičarka i zabavljač prvog reda. Ono što je odlika veoma malog broja glumica i glumaca uopšte, Dara Čalenić je između pozorišta i filma uspostavljala demarkacionu liniju i tamo gde je u pozorištu govorilo njeno lice, u filmu je govor tela bio taj po kojem ćemo je najviše pamtiti – objašnjava za Danas Miroljub Stojanović, filmski kritičar, publicista i urednik izdavaštva u Filmskom centru Srbije.