Organizatori ovogodišnjeg, 75. Kanskog festivala, koji će biti održan od 17. do 28. maja, saopštili su pre dava dana da neće pružiti gostoprimstvo ruskoj filmskoj delegaciji, niti će prihvatiti prisustvo bilo koga ko je povezan sa ruskim vlastima, dok traje ruska invazija na Ukrajinu.
U odnosu na ove ratne događaje reagovao je i gradonačelnik Minhena – uručio je otkaz glavnom dirigentu Minhenske filharmonije Valeriju Gergijevu. Slavnom virtuozu otkazali su saradnju i milanska Opera La Skala, Roterdamski filharmonijski orkestar u kome je bio počasni dirigent, kao i druge brojne evropske kuće, a na kraju je bio primoran i da podnese ostavku na mesto predsednika čuvenog festivala u Edinburgu, koji je vodio decenijama.
“Kulturni” komentar na rat koji od 24. februara potresa čitav svet dala je ovih dana i Zagrebačka filharmonija, koja je iz koncertnog programa, kako je objasnio direktor ove kuće, u znak solidarnosti sa građanima Ukrajine izbacio dva dela ruskog kompozitora Petra Iljiča Čajkovskog…
Ovo je samo deo antiratnih “manifesta” iz regiona i sveta kojima se “udaraju” sankcije i ruskim umetnicima, što otvara pitanje o čemu nam, zapravo, suštinski govore takvi gestovi, koji istovremeno ponovo otvaraju gotovo večnu temu da li umetnici treba da budu taoci i žrtve svojih političara.
– Naravno da mislim kako je sve ovo što se događa ruskim umetnicima ne samo preterano, nego i krajnje primitivno – kaže za Danas reditelj Goran Marković. – Mešati umetnike sa agresijom na Ukrajinu je potpuna besmislica. Verujem de je ogromna većina umetnika u Rusiji, pogotovu oni pravi, protiv tog rata. Mnogi su se, uostalom, o tome i javno izjasnili. Kažnjavati njih zbog agresije njihove zemlje potpuno je suludo. Tako su i naši umetnici devedesetih godina kažnjavani, ja sam to najbolje osetio na svojoj koži. Sada ponovo osećam tu vrstu anticivilizacijskog pritiska. U ovoj situaciji umetnici su jedini nevini, za razliku od političara. Nemoguće je baviti se umetnošću, a biti na strani rata. To jedno drugo isključuje. Ne znam nijedan film o ratu čija poruka nije antiratna. To je aksiom tog žanra: rat je besmislen, nema pobednika, svi su gubitnici. Ovo što se sada događa samo govori o ratnoj histeriji koja je zahvatila čitav svet. Žalosno. Nepopravljivo – ističe Marković.
Prema rečima pisca i scenariste Filipa Davida, prvo i najvažnije je jeste osuda rešavanja međusobnih problema između država silom.
– Nekadašnji Putinov savetnik, ruski ultranacionalista Aleksandar Dugin, svojevremeno je proklamovao obnovu imperijalne Rusije, što je u osnovi ove agresije na Ukrajinu. S druge strane, u beskompromisnoj osudi takve politike, čije su najveće žrtve civilno stnovništvo, treba imati na umu da ovakve opasne situacije utiču i na porast rasističkih i raznih drugh isključivosti. Razumem veliku frustraciju zbog velikoruske politike i uvođenje sankcija politici koja potencijalno preti sukobu svetskih razmera, razumem i izolaciju i kažnjavanje političara i svih onih koji podržavaju takvu opasnu i zastrašujuću politiku, i to opravdano. Ali, ne razumem i ne podržavam kažnjavanje umetnika i pojedinaca, kao i celog ruskog naroda, jer su svi oni, takođe, taoci i žrtve sprovođenja te iste politike – smatra Filip David.
Sličan stav o “čistkama” umetnika, što je iskustvo kroz koje su prošli i naši mnogobrojni stvaraoci tokom devedesetih godina, iznosi i Vida Ognjenović, rediteljka, dramatičarka i predsednica srpskog PEN centra.
– Smatram da je velika greška kažnjavati ruske umetnike, jer umetnici nisu ništa krivi. Sećam se koliko sam u vreme sankcija prema Jugoslaviji bila zahvalna svetskom PEN centru što nas nisu izbacili iz svoje organizacije, a srpski PEN je bio protiv ratne politike Slobodana Miloševića i nismo imali nikakve dotacije od države, tako da nam je on pomogao da opstanemo tih godina. Ne verujem da je ijedan umetnik u Rusiji pobornik ovog rata u Ukrajini, i mislim da je ovo što se sada događa surova kazna za pogrešne ljude – kaže Vida Ognjenović.
O trendu diskvalifikacije svega ruskog koji se širi sa Zapada za Danas govori i naša legendarna glumica Svetlana Ceca Bojković.
– Politička matrica je potpuno ista, a nama je jako dobro poznata takva satanizacija, tako da mislim sve najgore o toj histeriji prema umetnicima – ističe Bojković.
A međuvremenu oglasio se putem “Sputnjika” i reditelj Emir Kusturica, kome je češki filmski festival Bebiofest oduzeo nagradu “Kristijan”, koju mu je svojevremeno dodelio, zbog toga što je, kako je naveo u svom saopštenju, prihvatio mesto direktora Teatra ruske vojske u Moskvi.
Komentarišući taj gest, Kusturica je demantovao tvrdnje da “prelazi” u ovo pozorište, i izjavio da to samo govori da je krenuo “lov na veštice”.
– Zapravo, pravoverni i krivoverni neće biti deljeni religijski nego ideološki. Ja se ovog češkog festivala jedva i sećam, ali to mene ne uzbuđuje, neka oni svoju nagradu uzmu, ako ima šta da se uzme – izjavio je Kusturica, ističući da je ta dezinformacija o njegovom imenovanju za direktora Teatra ruske vojske verovatno proizašla iz srodnosti internacionalne reči režiser i direktor.
– To se vrlo lako može proveriti kod Rusa u nekim papirima, i vrlo se lako može doći do istine. Ja nisam nikakav direktor ovog teatra, nego sam poslednja tri meseca razgovarao o mogućnosti postavljanja na scenu mojih filmova u formi teatarskoj. Tu mogu da gostujem kao reditelj kad ova burna vremena prođu – izjavio je Kusturica za Sputnjik.
Poziv na isključenje iz kulturnih događaja
Ukrajinski kustoski tim i umetnik Pavlo Makov saopštili su pre dva dana da će verovatno propustiti 59. Bijenale u Veneciji, jer je nemoguće nastaviti pripreme za realizaciju projekta. Oni su ujedno pozvali globalnu umetničku zajednicu na osudu ruske invazije i na solidarnost.
“Ako nastavimo da budemo pasivni posmatrači, izgubićemo sve”, poručili su putem Instagrama, a Makov je potpisao i otvoreno pismo predstavnika ukrajinske kulturne i umetničke scene koji traže da Rusiji bude onemogućeno učešće na svim međunarodnim izložbama, filmskim, pozorišnim i muzičkim festivalima.
Juče je stiglo i saopštenje da Rusija neće učestvovati na 59. Bijenalu u Veneciji, na osnovu odluke umetnika i kustosa koja je doneta u svetlu rusko-ukrajinskog rata, a podržali su je i organizatori izložbe u ruskom paviljonu. Najpre su mladi umetnici Kirill Savčenkov i Aleksandra Suhareva, odabrani da predstavljaju Rusiju na Bijenalu, objavili na društvenim mrežama da se povlače, a onda su i organizatori to potvrdili.
“Nema mesta za umetnost kada civili umiru pod udarom raketa, kada se građani Ukrajine kriju u skloništima, i kada ruski demonstranti (protiv rata) bivaju ućutkavani”, naveli su Savčenkov i Suhareva, kojima se u odluci o povlačenju pridružio i kustos ruskog paviljona Raimundas Malašauskas.
Protiv ratne politike svoje zemlje oglasili su se i Elena Kovalskaja, koja je dala ostavku na mesto direktorke moskovskog državnog pozorišta, i drugi brojni umetnici, poput slavnih pisaca Vladimira Sorokina i Borisa Akunjina.
Oliver Stoun: Cinizam Zapada
Javnosti se obratio i trostruki oskarovac i veliki kritičar američke administracije Oliver Stoun, koji je reagovanje Zapada i brojnih holivudskih kolega nazvao ciničnim i histeričnim. Kako je naveo na svom Instagramu, oni se nikada nisu oglašavali povodom strašnih stradanja civila u Siriji, Avganistanu, Libiji, Iraku, Jugoslaviji…, koji su žrtve američke agresorske politike, a samo su u slučaju Ukrajine najednom postali veliki humanitarci. Jer, zapadni mediji, kako je naveo, sprovode jednu manipulativnu histeriju protiv svega ruskog.
Kao što je već objavljeno, glumac Šon Pen u Ukrajini snima dokumentarac o ruskoj invaziji, glumica Anđelina DŽoli organizuje tribine u znak solidarnosti sa ukrajinskim narodom, a protiv ovog rata oglasilo se i više od hiljadu pisaca širom sveta, među kojima su i Orhan Pamuk, Salman Ruždi, Margaret Etvud i DŽonatan Frenzen.
Zanimljivo je da se povodom ruske agresije izjasnila i Marina Abramović, koju pamtimo i po tome što se, za razliku od nekih drugih svetskih umetnika, 1999. nije oglasila protiv NATO bombardovanja zemlje u kojoj je rođena, niti se javno solidarisala sa narodom koji je takođe stradao.
“Rođena sam u Jugoslaviji, zemlji koja je stremila kulturama i Zapada i Istoka. Prethodnih godina radila sam u Ukrajini i upoznala njihove ljude, ponosne, jake i izvanredne. Osećam potpunu solidarnost sa njima u ovim nemogućim danima. Napad na Ukrajinu je napad na sve nas. To je napad na čovečanstvo i mora da se zaustavi“, rekla je Marina u kratkom video-snimku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.