Umetnici iz Srbije o „sankcijama“ ruskim kolegama: Surova kazna za pogrešne ljude

U odnosu na ove ratne događaje reagovao je i gradonačelnik Minhena – uručio je otkaz glavnom dirigentu Minhenske filharmonije Valeriju Gergijevu. Slavnom virtuozu otkazali su saradnju i milanska Opera La Skala, Roterdamski filharmonijski orkestar u kome je bio počasni dirigent, kao i druge brojne evropske kuće, a na kraju je bio primoran i da podnese ostavku na mesto predsednika čuvenog festivala u Edinburgu, koji je vodio decenijama.

“Kulturni” komentar na rat koji od 24. februara potresa čitav svet dala je ovih dana i Zagrebačka filharmonija, koja je iz koncertnog programa, kako je objasnio direktor ove kuće, u znak solidarnosti sa građanima Ukrajine izbacio dva dela ruskog kompozitora Petra Iljiča Čajkovskog…

Ovo je samo deo antiratnih “manifesta” iz regiona i sveta kojima se “udaraju” sankcije i ruskim umetnicima, što otvara pitanje o čemu nam, zapravo, suštinski govore takvi gestovi, koji istovremeno ponovo otvaraju gotovo večnu temu da li umetnici treba da budu taoci i žrtve svojih političara.

– Naravno da mislim kako je sve ovo što se događa ruskim umetnicima ne samo preterano, nego i krajnje primitivno – kaže za Danas reditelj Goran Marković. – Mešati umetnike sa agresijom na Ukrajinu je potpuna besmislica. Verujem de je ogromna većina umetnika u Rusiji, pogotovu oni pravi, protiv tog rata. Mnogi su se, uostalom, o tome i javno izjasnili. Kažnjavati njih zbog agresije njihove zemlje potpuno je suludo. Tako su i naši umetnici devedesetih godina kažnjavani, ja sam to najbolje osetio na svojoj koži. Sada ponovo osećam tu vrstu anticivilizacijskog pritiska. U ovoj situaciji umetnici su jedini nevini, za razliku od političara. Nemoguće je baviti se umetnošću, a biti na strani rata. To jedno drugo isključuje. Ne znam nijedan film o ratu čija poruka nije antiratna. To je aksiom tog žanra: rat je besmislen, nema pobednika, svi su gubitnici. Ovo što se sada događa samo govori o ratnoj histeriji koja je zahvatila čitav svet. Žalosno. Nepopravljivo – ističe Marković.

Prema rečima pisca i scenariste Filipa Davida, prvo i najvažnije je jeste osuda rešavanja međusobnih problema između država silom.

– Nekadašnji Putinov savetnik, ruski ultranacionalista Aleksandar Dugin, svojevremeno je proklamovao obnovu imperijalne Rusije, što je u osnovi ove agresije na Ukrajinu. S druge strane, u beskompromisnoj osudi takve politike, čije su najveće žrtve civilno stnovništvo, treba imati na umu da ovakve opasne situacije utiču i na porast rasističkih i raznih drugh isključivosti. Razumem veliku frustraciju zbog velikoruske politike i uvođenje sankcija politici koja potencijalno preti sukobu svetskih razmera, razumem i izolaciju i kažnjavanje političara i svih onih koji podržavaju takvu opasnu i zastrašujuću politiku, i to opravdano. Ali, ne razumem i ne podržavam kažnjavanje umetnika i pojedinaca, kao i celog ruskog naroda, jer su svi oni, takođe, taoci i žrtve sprovođenja te iste politike – smatra Filip David.

Sličan stav o “čistkama” umetnika, što je iskustvo kroz koje su prošli i naši mnogobrojni stvaraoci tokom devedesetih godina, iznosi i Vida Ognjenović, rediteljka, dramatičarka i predsednica srpskog PEN centra.

– Smatram da je velika greška kažnjavati ruske umetnike, jer umetnici nisu ništa krivi. Sećam se koliko sam u vreme sankcija prema Jugoslaviji bila zahvalna svetskom PEN centru što nas nisu izbacili iz svoje organizacije, a srpski PEN je bio protiv ratne politike Slobodana Miloševića i nismo imali nikakve dotacije od države, tako da nam je on pomogao da opstanemo tih godina. Ne verujem da je ijedan umetnik u Rusiji pobornik ovog rata u Ukrajini, i mislim da je ovo što se sada događa surova kazna za pogrešne ljude – kaže Vida Ognjenović.

O trendu diskvalifikacije svega ruskog koji se širi sa Zapada za Danas govori i naša legendarna glumica Svetlana Ceca Bojković.

– Politička matrica je potpuno ista, a nama je jako dobro poznata takva satanizacija, tako da mislim sve najgore o toj histeriji prema umetnicima – ističe Bojković.

A međuvremenu oglasio se putem “Sputnjika” i reditelj Emir Kusturica, kome je češki filmski festival Bebiofest oduzeo nagradu “Kristijan”, koju mu je svojevremeno dodelio, zbog toga što je, kako je naveo u svom saopštenju, prihvatio mesto direktora Teatra ruske vojske u Moskvi.

Komentarišući taj gest, Kusturica je demantovao tvrdnje da “prelazi” u ovo pozorište, i izjavio da to samo govori da je krenuo “lov na veštice”.

– Zapravo, pravoverni i krivoverni neće biti deljeni religijski nego ideološki. Ja se ovog češkog festivala jedva i sećam, ali to mene ne uzbuđuje, neka oni svoju nagradu uzmu, ako ima šta da se uzme – izjavio je Kusturica, ističući da je ta dezinformacija o njegovom imenovanju za direktora Teatra ruske vojske verovatno proizašla iz srodnosti internacionalne reči režiser i direktor.

– To se vrlo lako može proveriti kod Rusa u nekim papirima, i vrlo se lako može doći do istine. Ja nisam nikakav direktor ovog teatra, nego sam poslednja tri meseca razgovarao o mogućnosti postavljanja na scenu mojih filmova u formi teatarskoj. Tu mogu da gostujem kao reditelj kad ova burna vremena prođu – izjavio je Kusturica za Sputnjik.

Poziv na isključenje iz kulturnih događaja

Ukrajinski kustoski tim i umetnik Pavlo Makov saopštili su pre dva dana da će verovatno propustiti 59. Bijenale u Veneciji, jer je nemoguće nastaviti pripreme za realizaciju projekta. Oni su ujedno pozvali globalnu umetničku zajednicu na osudu ruske invazije i na solidarnost.

“Ako nastavimo da budemo pasivni posmatrači, izgubićemo sve”, poručili su putem Instagrama, a Makov je potpisao i otvoreno pismo predstavnika ukrajinske kulturne i umetničke scene koji traže da Rusiji bude onemogućeno učešće na svim međunarodnim izložbama, filmskim, pozorišnim i muzičkim festivalima.

Juče je stiglo i saopštenje da Rusija neće učestvovati na 59. Bijenalu u Veneciji, na osnovu odluke umetnika i kustosa koja je doneta u svetlu rusko-ukrajinskog rata, a podržali su je i organizatori izložbe u ruskom paviljonu. Najpre su mladi umetnici Kirill Savčenkov i Aleksandra Suhareva, odabrani da predstavljaju Rusiju na Bijenalu, objavili na društvenim mrežama da se povlače, a onda su i organizatori to potvrdili.

“Nema mesta za umetnost kada civili umiru pod udarom raketa, kada se građani Ukrajine kriju u skloništima, i kada ruski demonstranti (protiv rata) bivaju ućutkavani”, naveli su Savčenkov i Suhareva, kojima se u odluci o povlačenju pridružio i kustos ruskog paviljona Raimundas Malašauskas.

Protiv ratne politike svoje zemlje oglasili su se i Elena Kovalskaja, koja je dala ostavku na mesto direktorke moskovskog državnog pozorišta, i drugi brojni umetnici, poput slavnih pisaca Vladimira Sorokina i Borisa Akunjina.

Oliver Stoun: Cinizam Zapada

Javnosti se obratio i trostruki oskarovac i veliki kritičar američke administracije Oliver Stoun, koji je reagovanje Zapada i brojnih holivudskih kolega nazvao ciničnim i histeričnim. Kako je naveo na svom Instagramu, oni se nikada nisu oglašavali povodom strašnih stradanja civila u Siriji, Avganistanu, Libiji, Iraku, Jugoslaviji…, koji su žrtve američke agresorske politike, a samo su u slučaju Ukrajine najednom postali veliki humanitarci. Jer, zapadni mediji, kako je naveo, sprovode jednu manipulativnu histeriju protiv svega ruskog.

Kao što je već objavljeno, glumac Šon Pen u Ukrajini snima dokumentarac o ruskoj invaziji, glumica Anđelina DŽoli organizuje tribine u znak solidarnosti sa ukrajinskim narodom, a protiv ovog rata oglasilo se i više od hiljadu pisaca širom sveta, među kojima su i Orhan Pamuk, Salman Ruždi, Margaret Etvud i DŽonatan Frenzen.

Zanimljivo je da se povodom ruske agresije izjasnila i Marina Abramović, koju pamtimo i po tome što se, za razliku od nekih drugih svetskih umetnika, 1999. nije oglasila protiv NATO bombardovanja zemlje u kojoj je rođena, niti se javno solidarisala sa narodom koji je takođe stradao.

“Rođena sam u Jugoslaviji, zemlji koja je stremila kulturama i Zapada i Istoka. Prethodnih godina radila sam u Ukrajini i upoznala njihove ljude, ponosne, jake i izvanredne. Osećam potpunu solidarnost sa njima u ovim nemogućim danima. Napad na Ukrajinu je napad na sve nas. To je napad na čovečanstvo i mora da se zaustavi“, rekla je Marina u kratkom video-snimku.