Umetnik koji je sa sa sobom odneo deo duše Grčke 1Foto: Vikipedija/Guy Wagner

U Grčkoj, u čijim se tavernama još koliko 29. jula slušala samo muzika čuvenog kompozitora Mihaila Mikisa Teodorakisa u čast njegovog 96. rođendana, juče je proglašena trodnevna žalost zbog odlaska njenog najvećeg savremenog muzičara, uz glumicu Merlinu Merkuri, legendu građanskog otpora grčkoj vojnoj diktaturi, umetničke i ljudske gromade u kojoj su mnogi videli oličenje pravog Grka.

Mikis Teodorakis preminuo je juče ujutru u svom domu u Atini. Izdali su ga srce i pluća, saopšteno je na njegovom zvaničnom sajtu. Biće sahranjen u mestu Galata Hanion na ostrvu Kritu.

„Danas smo izgubili deo duše Grčke. Mikis Teodorakis, učitelj Mikis, intelektualac, radikal, naš Mikis je otišao”, saopštila je grčka ministarka kulture Lina Mendoni. NJene reči osim svetovnih medija juče je preneo i nezavisni portal za vesti iz pravoslavnog i hrišćanskog sveta orthodoxtimes.com. Na vest o Teodorakisovoj smrti koja se kao eho proširila juče ujutru Atinom, grčki parlament odao mu je počast munutom ćutanja, a odmah su se oglasili i predsednica i premijer Grčke Katerina Sekaropolou i Kirijak Micotakis.

„Mikis Teodorakis imao je bogat i plodan život koji je živeo sa strašću. Život posvećen muzici, umetnosti, našoj zemlji i njenom narodu, posvećen idejama slobode, pravde, jednakosti i društvene solidarnosti“, poručila je predsednica Grčke, ističući da je Teodorakis istovremeno bio i „panhelenska figura“ i „univerzalni umetnik, neprocenjivo bogatstvo grčke muzičke kulture“.

Premijer Micotakis, kako prenose grčki mediji, jučerašnju sednicu vlade započeo je sećanjem na Mikisa Teodorakisa, tvrdeći da je od čuvenog kompozitora dobio „vredne savete kada je reč o jedinstvu grčkog naroda i prevazilaženja linija njegovog razdvajanja“. „NJegov glas je bio ućutkan, a s njim je i čitav helenizam utihnuo. Kao što je svojevremeno pisano o pesniku Kosti Palami ‘zaboravili smo da je smrtnik’, tako nam i Teodorakis ostavlja u nasleđe svoje pesme, svoje političko delovanje, ali i svoj nacionalni doprinos u kritičnim vremenima”, rekao je Micotakis.

Predsednik opozicione Koalicije radikalne levice Aleksis Cipras opisao je Teodorakisa kao „nenadmašnog borca, komunistu, aktivistu, kroz svoju muziku, život, bitke i kontradikcije“, koji je „osvetlio grčke duše“.

– On je svojim radom obeležio život i tok onih koji su izabrali put demokratije i socijalne pravde. Opraštamo se sa njim sa sigurnošću da je ono što ostavlja iza sebe neizbrisivo – rekao je Cipras, koji je kao premijer Grčke imao i otvorenih političkih neslaganja sa Teodorakisom, koji se nije libio da javno kaže da je “od svih fašizama protiv kojih se borio, najgori levičarski”.

Fofi Genimata iz grčkog Pokreta za promene levog centra podsetio je da su „u teškim vremenima za demokratiju Teodorakisove pesme bile svetionik nade koja se nikada nije ugasila milionima Grka“. Iz Centralnog komiteta Komunističke partije Grčke juče je saopšteno da se „sa dubokim emocijama i neprestanim aplauzom opraštaju od Mikisa Teodorakisa, aktiviste-kreatora, vođe i pionira nove, borbene umetnosti u muzici“.

U vestima o Teodorakisovoj smrti zapadni mediji ne propuštaju da pomenu njegovu muziku za kultni film “Grk Zorba” koji su proglasli “svetskim stenogramom za radost uživanja u svakom trentuku života”.

Mihailo Mikis Teodorakis rodio se 29. jula 1925. na ostrvu Hios, gde još kao dete iz braka Krićanina i maloazijske Grkinje počeo samouk da stvara pesme bez ikakvih instrumenata. Prve časove muzike uzimao je u Pirgosu i Patrasu, a prvi koncert održao je u 17. godini u Tripoliju.

Kao aktivan učesnik Pokreta otpora u Drugom svetskom ratu bio je zarobljavan i dva put živ sahranjivan. Posle rata posvetio se muzičkom obrazovanju na prestižnim konzervatorijumima u Atini u klasi Filoktitisa Ekonomidisa i u Parizu, gde je započeo uspešnu međunarodnu kompozitorsku karijeru. Iako je 1957. osvojio zlatnu medalju na Moskovskom muzičkom festivalu, a dve godine kasnije posle premijere baleta “Antigona” u Londonskoj kraljevskoj operi bio kandidovan i za najboljeg kompozitora godine, 1962. vratio se u Grčku i korenima – pravoj grčkoj muzici.

Započeo je kulturnu revoluciju ciklusom pesama “Epitafios”. Sa delima baziranim na najboljim primerima grčke i svetske poezije vraća grčkoj muzici dostojanstvo i razvija koncept metasimfonijske muzike, koji mu donosi status svetski priznatog umetničkog genija i najvećeg grčkog živog kompozitora. Osniva Atinski mali orkestar i Muzičko društvo Pireja, drži koncerte.

Posle dolaska Vojne hunte 1967. povlači se u ilegalu i učestvuje u stvaranju Patriotskog fronta, zbog čega je sa porodicom uhapšen i mučen u koncentracionom logoru Oropos. Pod pritiskom svetske muzičke javnosti proteran je iz Grčke, u kojoj je bilo zabranjeno izvođenje i slušanje njegove muzike. U izgnanstvu nastavlja borbu protiv hunte, posle čijeg se pada vratio u otadžbinu, gde se bavio muzikom i politikom kao poslanik u parlamentu, ministar u Micotakisovoj vladi, borac za kulturu, obrazovanje i bolje odnose sa Turskom. Zajedno sa turskim pevačem Zilfijem Livanelijem osnovao je Društvo grčko-turskog prijateljstva.

Iako je komponovao više od 1.000 pesama, simfonije, kantate, oratorijume, opere i balete, himne, kamernu muziku, pozorišnu i filmsku muziku, Mikis Teodorakis je svetsku slavu stekao muzikom za „Grka Zorbu“. Radio je sa mnogim svetskim rediteljima, uključujući i Sidnija Lameta u „Serpiku“, a napisao je muziku i za jedan jugoslovenski partizanski megahit „Bitka na Sutjesci“ Stipe Delića.

Pored mnogobrojnih priznanja za svoje umetničko delo u Grčkoj i van nje, Mikis Teodorakis je 1996, odlukom tadašnjeg predsednika Francuske Fransoa Miterana, odlikovan i Ordenom Legije časti.

Oproštaj novosadskog SNP

Iz Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu juče je saopšteno da je ova umetnička kuća negovala dugogodišnje prijateljstvo sa Teodorakisom. On je 1. decembra 1994. prisustvovao premijeri svog baleta “Grk Zorba” u Novom Sadu i tom prilikom SNP-u poklonio autorska prava za ovu predstavu. U znak zahvalnosti 2004. postao je počasni građanin Novog Sada, a SNP mu je 2017. dodelilo Zlatnu medalju „Jovan Đorđević“ za celokupni umetnički rad kojim je doprineo i razvoju srpske umetnosti i kulture. SNP se od Teodorakisa juče oprostilo sthovima iz baleta “Grk Zorba”:

„Jedra je vatra izgorela
katarke oluja iskidala,
na putovanju smrti
povratka, povratka nema.“

Politika

Kao poslanik Mikis Teodorakis je prvi put ušao u grčki parlament 1964, nakon što je godinu dana ranije osnovao Lambrakisovu demokratsku omladinu i postao njen predsednik. Posle pada Hunte za poslanika je biran još četiri puta, a dve godine bio je ministar u vladi Konstantina Micotakisa. Politička karijera nije ometala njegove koncertne turneje po Grčkoj i širom sveta, a posle ministrovanja vratio se muzici kao glavni muzički direktor Orkestra i Hora Helenskog Radija i Televizije.

Protiv NATO bombardovanja SRJ

– Mi smo uz vas, budite hrabri, pravda je na vašoj strani – poručio je Mikis Teodorakis 26. aprila 1999, na prepunom centralnom atinskom trgu Sintagma na mitingu podrške SRJ na koju su padale NATO bombe. Veliki javni protivnik NATO agresije na SRJ, Teodorakis je sa istog mesta počekom februara 2018. protestovao i protiv upotrebe naziva Makedonija u budućem imenu ove bivše jugoslovenske republike. Protiveći se Ciprasovoj makedonskoj politici, slavni kompozitr pojavio se za govornicom na Sintagmi posle napada na njegovu kuću. Teodorakis je kritikovao i intervenciju u Iraku, izraelsku okupaciju u oblasti Gaze, kao i politiku SAD.

Vučićevo saučešće

“Srbija danas tuguje zbog odlaska legendarnog Mikisa Teodorakisa, koji je bio ne samo jedan od najvećih kompozitora današnjice, već i veliki prijatelj naše zemlje i našeg naroda. Pamtićemo ga po svevremenoj muzici koja je ostavila pečat u celom svetu, ali i po hrabrosti da podrži Srbiju u najtežim trenucima i u vreme jednog od najvećih iskušenja kroz koje je naša zemlja prošla tokom bombardovanja 1999. godine. Veliki umetnik, borac za pravdu i čovek slobodarskog duha, Mikis je ostavio jedinstven trag u istoriji muzike i u našim srcima. Zbogom, veliki maestro! Srbija te pamti!“, navodi se u saučešću predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari