Umetnik kome je performans sa kojotom doneo reputaciju šamana

Izložba “Ko neće da misli, leti napolje! – Jozef Bojs i Mangelos – 100 godina i umetnost danas” povodom stogodišnjice Bojsovog rođenja i rođenja umetnika Dimitrija Bašičevića Mangelosa otvara se u četvrtak, u 19 časova, u Galeriji Gete instituta.

Trtovac povodom predstojeće izložbe ukazuje: “Ova izložba ne obeležava samo jubilej, 100 godina od rođenja dva umetnika-velikana, Bojsa i Mangelosa, jednog rođenog na nemačkom i drugog na jugoslovenskom kulturnom i umetničkom prostoru, već se izložba bavi njihovim mišljenjem u vremenu i okolnostima koje se razlikuju od današnjeg. NJihove velike ideje su značajno uticale na umetničko mišljenje i shvatanje društveno-političkih odnosa tada. Kjučna ideja vodilja za autore ove izložbe je pitanje šta te ideje znače za umetnike i društvene odnose danas”

Bojs je nemački umetnik, ali se vezuje za Jugoslaviju i sedamdesetih je bio blizak sa beogradskom SKC scenom. Možete li na to da se osvrnete?

– Bojsova veza sa Beogradskom scenom je izuzetno važna i Bojs je kao umetnik značajno uticao na tokove naše scene posle 1970-ih. Biljana Tomić, sa kojom ćemo razgovarati u okviru pratećeg programa izložbe, odlazi na izložbu Documenta 5 u Kaselu 1972. godine, gde se lično upoznaje sa Bojsom. Tom prilikom ona ga je pozvala da dođe u Beograd, što je on i učinio 1974. u okviru manifestacije Aprilski susreti Studentskog kulturnog centra (SKC). Još jedan važan susret desio se 1973. na Edinburškom festivalu u organizaciji Ričard Demarka. Prema rečima Biljane Tomić, već tad je Bojs pokazao interesovanje za rad jugoslovenske grupe umetnika koju si činili: Marina Abramović, Raša Todosijević, Gergelj Urkom i Zoran Popović, koji su tom prilikom izveli svoje radove, Marina na primer tada izvodi svoj rad Ritam 10. Prilikom dolaska u Beograd 1974. Bojs je izneo svoje poznate filozofske teorije i pre svega teoriju „stabla“, bitna značenja korena i krošnje, kao prirodna stanja svetlosti i tame, rasta u visinu i širenja korena u dubinu zemlje, duhovne geneze, konačnosti i beskonačnosti. Govorio je o stvaralačkim moćima čoveka, o kreativnosti koju svako poseduje, i time je svaki čovek umetnik, stvaralac životnih kreacija umetnosti, života i duhovnosti (iz intervjua sa Biljanom Tomić objavljenom u katalogu izložbe.) Zoran Popović je kao već tada vrstan umetnik u mediju filma beležio te događaje i to nam je danas ne samo dragocen umetnički rad, nego i svedočanstvo o odnosu Bojsa i naše umetničke scene.

 Ukažite nam na specifično ali i kultno delo ovog umetnika koji je izazivao podvojena mišljenja, pa su ga ljudi ili voleli ili ne.

– Bojsa je kroz karijeru stalno pratila velika količina ambivalentnih osećanja. Neki su ga smatrali „šarlatanom“, što sam umetnik adresira u radu koji izlažemo na izložbi, a neki snažnom individuom istančanog osećaja za sve što se zbiva ne samo sa umetnošću nego našim društvom u celini. Zanimljivo je na primer da se u teoriji navodi da je prilikom odlaska u Ameriku u okviru izložbe u galeriji Rene Bloka, čiji signiran plakat izlažemo (performans tokom kojeg Bojs provodi sedam dana sam sa divljim kojotom u prostoru galeriji), Bojs bio bojkotovan od strane stručne javnosti a takođe, da je u susretu koji mu je tom prilikom organizovan sa grupom umetnica feministkinja, izazvao njihov bes svojim ponašanjem i govorom. Nakon njegove smrti, zapravo su same njegove ideje došle do izraza te su i oni koji su bili iritirani Bojsom umetnikom, počeli da prihvataju njegove ideje. Ideje socijalne skulpture, direktne demokratije, između ostalih.

 Zašto je bio zaključan sa kojotom, na šta je hteo da ukaže tim činom?

– Zapravo je, u okviru izložbe I like America and America likes me, sletevši avionom na američko tlo, Bojs odbio da kroči nogom na američku zemlju nego ga iz aviona preuzima bolničko vozilo, i umotanog u filc na nosilima prevozi do galerije Rene Blok gde je održan performans. U prostorijama galerije on provodi sedam dana i sedam noći sam sa divljim kojotom, jedino što poseduje pri tom je filcani kaput, drveni štap, novine i triangl. Pored ideje mogućeg sa-života čoveka sa divljom životinjom, i to ne bilo kojom jer kojot je stanovnik američkog tla, umetnik ovde referira i na Američku politiku odnosno njenu vojnu aktivnost u Vijetnamu ali želi i da se pobuni protiv hegemonije američke umetnosti. „Želeo sam da izolujem sebe, odvojim sebe, da ne vidim ništa od Amerike sem kojota“, reči su samog autora. Taj rad doprineo je značajno njegovoj reputaciji šamana, ali i skoku cena njegovih radova na tržištu.

Kada je govorio da je svaki čovek umetnik, na šta je aludirao? Na koji način smo, prema njemu, mi revolucija? Pojasnite nam vezu između njegove kritike kapitalističkog sveta i umetnosti?

– Ukoliko bi se ukinuo kapital kao presudni faktor, u potpunosti bi se izmenio način kako funkcioniše svet, bio bi izlečen na neki način. Bila je to utopija naravno, ali i pravac u kojem je razmišljao. U suštini Bojsove vizije zapravo je bila ideja da je svaki čovek umetnik, ali nikako u smislu umetnik po profesiji, nego u smislu da svaki čovek poseduje određene kreativne potencijale u sebi koje treba da probudi. Najzad, iz te ideje proizilazi i njegova politička aktivnost – Bojs razvija koncept direktne demokratije i osniva Zelenu stranku. Rad La Rivoluzione Siamo Noi (1972) Bojsov je poziv da se svi uključimo u proces promena. Jer revolucija, to smo mi.

Podsetite i na njegovu vezu ekologije i umetnosti, recite nam o sađenju hrastova…

– Za revijalnu izložbu Documenta 7, 1982. godine, Bojs je predložio i započeo sprovođenje akcije sadnje 7000 hrastovih stabala kroz grad Kasel, a najpre je napravljena gomila od 7000 bazaltnih stena ispred muzeja Fridericijanum i ideja je bila da kako svako drvo bude praćeno jednim kamenom, tako bi gomila sa kamenjem vremenom tokom sadnje postajala sve manja. To je bila akcija usmerena ka oživljavanju gradskog zelenila, borba za prirodu protiv užurbane seče drvća i urbanizacije, ali isto tako važan gest u smislu šta socijalno angažovana umetnost treba da znači. Akcija je trajala pet godina nakon izložbe.

Za njega je umetnost, ako se ne varam, aktivan društveni čin, kritika, suočavanje, delovanje, promišljanje… U tom periodu kriticizam je uspevao da prodrma ljudisku misao i drštvo. Kako danas stoje stvari. Da li je Bojsova ideja o umetnosti završila u muzejima ili i dalje ima pokretačku energiju?

– Vrlo je to kompleksno pitanje jer Bojs zaista jeste želeo da potakne umetnika na akciju i na promišljanje – odatle i naslov naše izložbe: „Ko neće da misli leti napolje! (Wer nicht denken will, fliegt raus!) ali s druge strane, njegovi radovi jesu postali neverovatno skupi eksponati u muzejima i privatnim kolekcijama. Međutim, tema naše izložbe kao i niza zaista brojnih izložbi kojima se ove godine u svetu obeležava 100 godina od njegovog rođenja jeste da Bojsova umetnost ipak i dalje ima pokretačku energiju, što ilustrujemo i radovima mladih umetnika koje su prikazani i okviru izložbe.