Umetnost bez naftaša

Dva slavne holandske umetničke institucije Van Gogov muzej u Amsterdamu i Kraljevska galerija Mauricijus u Hagu u kojoj su izložena neka od najznačajnijih dela zlatnog doba flamanskog slikarstva prekinuli su saradnju sa multinacionalnom naftnom kompanijom Šel. Van Gogov muzej je sa naftnim gigantom sarađivao 18 godina, a galerija Mauricijus je svoju saradnju počela 2012. godine. Izdato je zajedničko saopštenje u kome se obaveštava javnost da je saradnja raskinuta „sporazumno“. Poznavaoci prilika u holandskom umetničkim krugovima tvrde da je saradnja prekinuta pod pritiskom ekološki osvešćene javnost. Tako je grupa umetnika, istraživača i eko-aktivista Fossil Free Culture bila među najvećim kritičarima uplitanja naftnih kompanija u kulturu i sa olakšanjem je dočekala ovakvu vest.

Prošle godine se slična stvar dogodila i u Ujedinjenom Kraljevstvu Velike Britanije i Severne Irske. Britiš Petroleum raskinuo je saradnju sa Nacionalnom galerijom Tejt koja ima četiri ogranka. Sarađivali su 27 godina i BP je ovoj galeriji u nekoliko navrata pomogao da se izvuče iz finansijskih neprilika. BP je ipak nastavio da sarađuje sa Britanskim muzejem i Nacionalnom galerijom portreta u Londonu.

Tako se po ko zna koji put otvorilo pitanje finansiranja kulture, odnosno ko i kako treba da finansira rad umetničkih institucija. Po internet forumima se moglo naići na pitanja koja bi se mogla sažeti u jedno – nije li se sa poimanjem ekološke svesti i političke korektnosti otišlo, ipak, predaleko?

U neku ruku, slična dilema je bila otvorena i nakon Drugog svetskog rata kada su umetnička dela koja su Nacionalsocijalisti konfiskovala od Jevreja bila rasuta širom planete. Oni koji kod kojih su se umetnine zatekle, na ovaj ili onaj način, tvrdili su da su ih sačuvale. Istina o tom mračnom poglavlju ljudske istorije nikada se neće saznati, iako je na tu temu napisano mnogo knjiga i snimljeno mnogo dokumentaraca.

U slučaju naftnih kompanija istina je, ipak, očigledna. Imaju novac koji hoće da ulože u umetnost. Na konferenciji za novinare, kako prenosi izveštač madridskog Paisa, portparoli u Van Gogovom muzeju su se trudili kako god znanu i umeju da izbegnu osvrtanje na kritike eko-aktivista.

„Završen je projekat istraživanja umetnikovog dela i okončana je ova saradnja. Ako u budućnosti bude takvih projekata, razmislićemo o obnovi saradnje“, poručili su iz Šela.