Da li će veštačka inteligencija uzeti posao umetnicima: Pitali smo obe strane

Umetnici širom sveta zabrinuti su jer AI u deliću sekunde kopira umetnički stil – autorski izraz za čiji razvitak i usavršavanje čovek utroši nesagledivu životnu energiju, te ga bez pristanka i znanja autora reprodukuje u novo „delo“, koje, ruku na srce, ume da „ispadne“ zapanjujuće. Iz tog razloga neki čak pesimistički prognoziraju smrt umetnosti.

Da li će AI uništiti umetnike i umetnost ili ih pak stimulisati da osmisle neki novi koncept, kao i to – da li se radovi koje proizvode veštačka inteligencija uopšte mogu smatrati umetničkim delima, ako ih tvori mašina, a ne biće koje ima potrebu da stvara, pitali smo naše umetnike.

Da se oko svake nove tehnologije koja se pojavi uvek vrti ta prognoza da će umetnost umreti, ili doći do smrt slikarstva i neke vrste vizuelne umetnosti, primećuje umetnik Vladimir Lalić, podsećajući da je tako bilo sa pojavom fotografije, digitalne štampe… Sad je, kaže on, došao AI, koji je tako jednostavan za korišćenje, a daje, neki bi rekli, fantastične i zastrašujuće rezultate.

– Lično mi je AI jako interesantan kao novo oruđe, sjajan za koriščenje, čak mi se i nova serija radova, na kojoj trenutno radim u Londonu, zove “Am I AI?” jer koristim svoje kolaže, započete 2016. za koje su neki prispitivali da li je AI radio? No, trenutno jeste prisutna ambivalentnost povodom toga šta je ono što si ti uradio svojom rukom i svojom željom, a šta je ono što je AI izmešao i sklopio u sliku – objašnjava Lalić.

Najugroženiji ilustratori

Umetnik primećuje da AI trenutno najviše ugrožava ilustratore.

– Ljudi kojima je potrebno brzo rešenje određene ilustracije ili plakata, odmah će pohrliti da ga urade besplatno uz pomoć veštačke inteligencije, te se zato ilustratori bune, zato što AI crpi vizuelne podatke iz celog open source izvora, što podrazumeva i umetnička dela – pojašnjava Lalić i dodaje: „Mislim da sada žele da povuku AI dok se zakonski ne reše neke problematike u vezi autorskih prava, ali pitanje je da li će se to zaista desiti“. Zato se Lalić pita, da li će u budućnosti korišćenje veštačke inteligencije biti regulisano „kao muzika“ – ne smeš da uzmeš više od nekoliko uzastopnih nota, jer to predstavlja već postojeću melodiju.

– Postoji mogućnost da će se isto desiti isa vizuelnim identitetom slike, sem što će u ovom slučaju, to biti jako teško za praćenje – kaže Lalić.

Upitan da li su dela nastala korišćenjem veštačke inteligencije, umetnost ili ne, Lalić odgovara – „To je uvek stvar debate“.

– Ako postoji jak koncept, sociološki kontekst, i dublji razlog zbog čega se baš koristi AI onda jeste. Skoro sam bio na izožbi, ovde u Londonu, koju je uz pomoć veštačke inteligencije umetnik Jon Rafman postavio u Sprueth Magers galeriji. On je na sjajan i kreativan način koristio AI, gde nije lako pronaći prave kombinacije reči koje će stvoriti konkretnu sliku, neophodnu za određeni rad i koncept – ukazuje umetnik i zaključuje: „Iako rapidan napredak veštačke inteligencije trenutno zvuči kao početak čovekovog kraja i kao naučna fantastika, iskreno mislim da dokle god postoje, ljudi će uvek nalaziti novi način da ispolje kreativnost“.

– Što se mene tiče, AI je zanimljiva nova stvar koja umetnicima može da koristi kao dobar alat, kao što se koristi naprimer fotošop i kao što se koristilo svako novo tehnološko dostignuće do sada. Ja sam pozitivnog stava i jedva čekam da vidim šta će novo dalje da se napravi – ističe Vladimir Lalić i dodaje da je takođe jako intersantno da AI trenutno ne ume da generise šake i noge gde se pojavljuju deformacije, a moguće je, dodaje on, da nikada i neće u potpunosti.

– Upravo te deformacije i nemogućnosti želim da iskoristim u svom budućem radu, gde ću raditi seriju crteža koristeci AI šake kao model – najavljuje umetnik.

Vizuelna umetnica i članica Upravnog odbora Udruženja likovnih umetnika Srbije ULUS Vahida Ramujkić primećuje da razvoj AI tehnologija deluje kao da bi mogao olakšati dosta stvari koje se tiču mehaničke obrade velikih količina informacija i da su rezultati zaista zapanjujući.

Prema njenom mišljenju, AI Bot daje veoma razložne odgovore i deluje veoma uverljivo, piše pesme, komponuje muziku, kreira slogane i slike. Sve je to, kaže umetnica, veoma zabavno a često se pokazuje kao i korisno za pisanje studentskih radova, projekata, brzih vizuala… Ona dodaje da su ga i oni u ULUS-u koristili za kampanju „Dostojanstven rad u kulturi“, sa NKSS-om i nekim od reprezentativnih udruženja u kulturi.

– No, ono što mislim da je važno je da, ukoliko nam se ovi sadržaji i rešenja ispostavljaju kao zadovoljavajući, to postaje pokazatelj da sa celim našim društvenim ustrojstvom nešto nije baš kako treba. Tj. da delujemo u sistemu u kome je kao ideal postavljena jedna sofisticirana, mehanička i otuđena obrada podataka, bez stvarne inovativnosti, kreativnosti, empatije, iskustva sa materijalnim svetom, svega onoga što je u biti ljudsko – zapaža Ramujkić.

Prema njenim rečima, ono što ponajpre zabrinjava je da se ovako značajan tehnološki razvoj odvija uporedo sa procesima opšte deregulacije, privatizacije, razaranja struktura socijalne zaštite i generalno javnog sektora, uključujući i obrazovni sistem, te opšte krize sistema vrednosti i funkcionalnog zakonodavstva na globalnom nivou.

– Radi se o krizi „opšteg“ i „univerzalnog“, kao i aktuelnog nedostatka struktura koje bi na globalnom nivou, između ostalog, utvrdile regulatorne okvire, dale smernice za etičko korišćenje i primenu ove tehnologije, te zaista kontrolisale njihovu primenu u svim sferama društvenih delatnosti i aktivnosti – primećuje Ramujkić i dodaje: „Činjenica da je za sada uređivanje ovih regulatornih okvira prepušteno razvojnim mega korporacijama i fondacijama, čiji interesi svakako nisu usmereni ka opštem društvenom dobru, samo je vrh ledenog brega jednog katastrofalnog sistema koji danas imamo. Ako se mi kao pojedinci u svojim zajednicama, ljudi koji na određenim pozicijama možemo da donosimo odluke i utičemo na razvoj društvenih tokova, ne trgnemo iz ove uljuljkane stihije, onda treba da budemo spremni da se u skoroj budućnosti susretnemo sa najmračnijim distopijskim scenarijima, gde će npr. broj deprivilegovanih i marginalizovanih biti daleko veći, a ne treba smetnuti s uma i kakve katastrofalne učinke može dobiti primena AI tehnologija u razvoju npr. vojne industrije i naoružanja – ističe umetnica Vahida Ramujkić.

Šta su zaista humane vrednosti

Prema njenim rečima, „ova savremena dešavanja vezana za razvoj AI tehnologija potaknule su i čitavu plejadu kniževnika u oblasti naučne fanstastike i učinile da se ovaj žanr uzdigne na jedan nivo mnogo veće relevantnosti“.

– Knjiga kratkih priča „Izdisaj“ Teda Čanga ili „Klara i sunce“ Kazua Išigura, pored mnogih drugih napisanih poslednjih par decenija, otvaraju seriju veoma važnih pitanja o budućnosti razvoja veštačke inteligencije na koje kao globalna zajednica još uvek nismo uspeli odgovorimo. No, želim da budem optimista i da verujem da će razvoj veštačke inteligencije potaknuti jedno dublje promišljanje o tome šta su zaista humane i ljudske vrednosti, a njihov najbolji odraz dolazi upravo iz umetnosti, nauke, filozofije, i u tom smislu se ovde velika odgovornost stavlja baš na umetnike, stvaraoce, naučnike koji bi trebalo da promisle i da redefinišu polje svoga rada u funkciji opšteg društvenog dobra i daju putokaze za dalji razvoj (ili opstanak) čovečanstva – zaključuje Vahida Ramujkić.

Umetnik Nemanja Petrić podseća da „početak druženja umetnika odnosno slikara sa tehnološkim novotarijama možemo vezati za nastanak kamere opskure tj. tamne komore“. Prema njegovim rečima, „i ako postoje dokazi o njenom mnogo ranijem korišćenju u drevnoj Kini, u Evropi je to kraj 15. i početak 16. veka. Kao jedan od dokaza tome, kaže umetnik, jeste „gravura Albrehta Direra iz 1525. godine. Na delu su prikazani on i učenici dok izučavaju perspektivu koristeći opskuru. Od tada pa sve do danas razvoj slikarstva, umetnosti uopšte ide ruku pod ruku sa razvojem tehnologije“.

– Pojava fotografije u 19. veku izaziva opšte negodovanje i zabrinutost za opstanak slikarstva. Neko vreme se smatralo da će fotografi u potpunosti preuzeti posao slikarima, međutim desila se potpuno suprotna stvar. Od romantizma pa sve do konceptualizma (duže od jednog veka) imamo evolutivni put korišćenja fotografije, njeno zbližavanje i direktni upliv u slikarstvo. Kao krajnji ishod imamo nastanak fotografije kao zasebne celine u umetnosti – zapaža Petrić i dodaje da su „vremenom tradicionalne granice između slikarstva i fotografije potpuno iščezle i savremeno slikarstvo koje danas poznajemo, u velikoj meri, direktna je posledica korišćenja fotografije kao pomagala“.

On kao primer navodi to da fenomen krupnog kadra, danas dominantno prisutan u figurativnom slikarstvu, nastaje takođe zahvaljujući fotografiji.

– Početkom 21. veka imamo širok dijapazon tehničkih pomagala koje slikari koriste poput fotoaparata, pametnih telefona, računara, grafičkih tabli. Sasvim je bilo izvesno da će se sa razvojem grafičkih programa u budućnosti pojaviti neki moćan alat poput veštačke inteligencije. Na njenom razvoju i usavršavanju radilo se decenijama, prevashodno zarad vojnih ciljeva kao i većinski deo naučno-tehnoloških dostignuća – primećuje Petrić i dodaje: „AI nije ništa drugo nego računarski program, to je uvek važno imati na umu. Računarski program koji izvršava naredbe zadatom funkcijom.“

– Grafički dizajn, kao moćan i neizbežan deo markentiške industrije u svom progresu dovlači sa sobom i nove tehnološke revolucije, a sve u cilju komercijalizacije i pospešenja profita kompanija koje nude AI kao implement – objašnjava umetnik i dodaje – „zadatak je ušteda vemena i smanjenje radnih mesta“.

Petrić dalje ističe, „s obzirom da su slikarstvo i grafički dizajn u jakoj sprezi, jer je nemali broj umetnika koji se bave i jednim i drugim pozivom, evidentno je bilo da će AI naći svoju primenu i kod slikara“.

Kroz progresiju srljamo u destrukciju

– Govoreći u domenu slikarstva, sve dok funkciju zadaje čovek, mi možemo raspravljati o umetničkom delu kao krajnjem produktu. Čovek ima potrebu za kreacijom, čovek ima svest, čovek poseduje emocije, čovek je iskustveno biće. AI kao program ne poseduje ništa od ovoga osim moći za imiticijom čovekovog iskustva, zbog obilne količine informacija. Subjektivno posmatrajući ne volim naučno-tehnološki progres. Ne dopada mi se u kom smeru čovečanstvo ide. Često se zapitam da li nam je sve što savemeno doba nosi zaista potrebno i od koje je koristi na duže staze. Kao da je deo naše prirode da kroz tzv. progresiju srljamo u potpunu destrukciju. Ali to je već domen filozofije i posebna tema za razmatranje. I dalje ne znajući zaista ko smo, sasvim je opravdana zabrinutost i jasan strah od onoga što tek dolazi… – zapaža Petrić i dodaje: „Ako u nekom trenutku fikcija poput Blejd Ranera postane stvarnost ili R2D2 postane čovekov ortak, taj čovek će svedočiti i otktiti odgovore koji nas danas muče, ali i pokazati zabrinutost za novo sutra… Ono što je evidentno, AI je put bez povratka“, kaže Petrić.

– Smatram da ne treba paničiti poput ludista već se potruditi i pronalaziti rešenja za prihvatanje stvarnosti. Umetnost baš kao i ljubav nema svoju jedinstvenu definiciju, satkana je od emocija i iskustva. Nekada razumljiva, nekad ne, ali neophodna da u nju bude utkan duh vremena. Ako se umetnici potpuno izoluju od savremenih civilizacijskih tokova, onda ni njen sadržaj neće u dovoljnoj meri biti konzumiran. A od fundamentalne važnosti za čovekovo oplemenjenje duha je da umetnost komunicira sa javnošću – zapaža Nemanja Petrić.

Ništa ne može da uništi umetnike kao oni sami sebe

Umetnica Milena Nićić na pitanje da li će AI uništiti umetnike odgovara: „Ništa ne može da uništi umetnike koliko mogu oni sami sebe…“

– Šalu na stranu, mislim da AI može imati stvarnog uticaja na reputaciju umetnika, u smislu da su, sav proces koji umetnik koristi na prirodan način: refleksija, inspiracija, sopstveni karakter, njegova vizija, sopstveno iskustvo i interpretacija, kao i mediji korišćeni za njihovo stvaranje, stavljeni u igru – ističe ona.

Odgovarajući na pitanje, Nićić dodaje „Koliko sam puta čula rečenicu ‘tebi je pet minuta posla’ kad zapravo, iza svakog rada stoji zaista pedantan angažman koji zahteva mnogo truda, emocija, i talenta, dok, kod veštačke inteligencije uglavnom čujemo argument ‘Mogu da uradim u nekoliko klikova ono što bi umetnik uradio za nekoliko sati, i još je i besplatno’.“

– Većina umetnika provodi život razvijajući sopstveni stil. Mi možemo crpiti inspiraciju od drugih kolega ili eksperimentisati sa drugim stilovima, stalno istražujući. Međutim, ne vidim prednost korišćenja veštačke inteligencije kao stimulansa. AI koristi ogromnu bazu podataka raznih umetnika da bi napravio jednu sliku, to je kao neki kolaz i timski rad više autora koji ni ne znaju da su učestvovali u pravljenju jedne celine – ukazuje Nićić.

Na pitanje da li je delo koje stvori AI – umetnost, ona odgovara: „Ako gledamo na to da AI delo jeste sastavljeno uz pomoć više umetničkih dela ‘ljudskih umetnika’, onda da, ali ako će to da bude korišćeno, izloženo i prodato kao umetničko delo bez prvo navedenog, dakle kada bi svako ko generise AI delo smatrao kao svoje, onda ne.“

„Mišljenje“ druge strane

A kako bismo dobili i mišljenje „druge strane“ razgovarali smo i sa veštačkom inteligencijom ChatGPT, koju je razvio OpenAI, i postavili smo mu identična pitanja kao i umetnicima. Prenosimo „razgovor“ u celosti.

Zdravo ChatGPT, imam neka pitanja za tebe, obratili smo se AI-u.

ChatGPT: Zdravo! Naravno, rado ću odgovoriti na tvoja pitanja. Šta te interesuje?

Da li će AI uništiti umetnike i umetnost ili pak stimulisati da osmisle nešto novo?

ChatGPT: „AI (veštačka inteligencija) ima potencijal da dramatično promeni način na koji ljudi stvaraju i konzumiraju umetnost. Dok su neki zabrinuti da će AI zameniti ljudske umetnike i uništiti umetnost, drugi smatraju da će AI stimulisati umetnike da osmisle nešto novo. Postoji nekoliko načina na koje AI može biti korišten u umetnosti. Na primer, AI se može koristiti za stvaranje generativne umetnosti, gde AI algoritmi koriste velike količine podataka za stvaranje novih umetničkih dela. Takođe se može koristiti za pomoć u stvaranju umetničkih dela, kao što su animacije ili filmovi, gde se AI koristi za generisanje kompleksnih vizualnih efekata. Međutim, i dalje postoji jedinstvena vrednost ljudskog umetnika u procesu stvaranja umetnosti. LJudi imaju kreativnu sposobnost i intuiciju koja trenutno nije moguća za AI. LJudi takođe imaju mogućnost da razumeju i interpretiraju emocije, nešto što je još uvek izazov za AI. Ukratko, AI može biti koristan alat za umetnike, ali to ne znači da će zameniti ljudsku kreativnost i stvaralaštvo u umetnosti. Umetnost će se i dalje stvarati iz ljudske perspektive i biti unikatna i različita u odnosu na AI generisanu umetnost.“

A da li se dela AI-a mogu smatrati umetničkim delima ako ih tvori mašina a ne biće koje ima potrebu da stvara?

ChatGPT: „Ovo je interesantno pitanje o prirodi umetnosti i stvaralaštva. Postoje različita mišljenja o tome da li se umetnička dela stvorena pomoću AI-a mogu smatrati ‘pravim’ umetničkim delima. Neki smatraju da je umetnost proizvod ljudskog uma i da umetnička dela stvorena pomoću AI-a nemaju duhovnost, kreativnost ili osobnost koju imaju ljudska dela. Drugi smatraju da su umetnička dela stvorena pomoću AI-a sama po sebi umetnost, jer je proces kreiranja još uvijek vođen ljudskom estetikom i ukusom. U svakom slučaju, verovatno je najbolje razumeti da umetnost nije samo rezultat kreativnog procesa, već takođe ima društveni kontekst i značenje. Kao takva, umetnost stvorena pomoću AI-a može imati društvenu vrednost i umetničku vrednost ako se prihvati i ceni od strane publike. Kao što sam već spomenuo, AI može biti koristan alat za umetnike, ali konačni proizvod još uvek zavisi od ljudske kreativnosti, odlučivanja i estetike. U tom smislu, umetnička dela stvorena pomoću AI-a mogu se smatrati hibridom ljudske i strojne kreativnosti, a različiti ljudi mogu imati različita mišljenja o njihovoj vrednosti kao umetnosti.“

Hvala ti! – zahvalili smo se veštačkoj inteligenciji na odgovoru, a ona uzvratila: „Nema na čemu, uvek sam tu da pomognem! Ako imate bilo kakvih drugih pitanja, slobodno postavite“, odgovorila nam je veštačka inteligencija.