Foto: Miloš RadosavljevićKada u društvu vlada lošiji standard, prvo čega se ljudi odreknu su putovanja i umetnost.
Iako uživaju u njoj, drže se umetnosti uglavnom ako je besplatna. Nije u pitanju nezainteresovanost, već nemogućnost da se novac utroši na kulturu, kada je neophodan za egzistencijalne stvari – to primećuje Maja Radosavljević, umetnica koja se bavi pirografijom – umetničkom tehnikom ukrašavanja drveta pomoću vrelih predmeta.
Drvene podloge za slike i predmete od drveta po kojima ona „crta vatrom“ obrađuje njen suprug Miloš Radosavljević, a radovi su izloženi na njihovom Instagram profilu „Zmaja Pyroart„.
Za ovaj, u Srbiji i dalje nesvakidašnji, umetnički izražaj uglavnom koriste bukvu, jer je, kažu, najkvalitetnije drvo, potom brezu koja je isto dobra za obradu, dok za „sitnice“ koriste šperploču.
Radosavljević je u početku pirografom iscrtavala podmetače za čaše i graničnike za knjige, poigravala se i oslikavala medijapan koji se koristi za dekupaž. Sada radi i na velikim formatima. Ona objašnjava da se pirografom slika kontrolisanjem jačine plamena, jer se tako izvlače poželjne linije i omogućava senčenje. Radosavljević je završila književnost, pa je od nje sve i krenulo.
– Prvo što sam počela da crtam bili su portreti pisaca. Usledili su setovi podmetača za čaše sa motivima „Harija Potera“, „Igre prestola“… Izrađujemo predmete sa motivima kulture i pop kulture koju volimo, od epske fantastike do književnosti, a uvideli smo da se taj široki fah i drugima dopada – primećuje Radosavljević i dodaje da u njene teme za rad spadaju motivi iz keltske, skandinavske i grčke mitologije.
U poslednje vreme češće crta ljudske figure jer je fascinirana pokretom i telom u grču. Izazov je predstaviti pokret na slici koja je u osnovi statična, pa bira aktove i motive balerina.
– Ne razmišljam zašto mi se nešto crta, već se vodim osećajem. Ne želim da samom radu učitavam značenje. Volim draperije koje se lelujaju jer mi je zbog senčenja izazovno da ih crtam vatrom pošto nema jasnih linija, samo haos senki. U poslednje vreme sve više crtam akt i primećujem da se krećem od silueta, gde se jedva išta vidi, do preosvetljenijih fotografija gde je telo zgrčeno – kaže Radosavljević.
Podstrek za rad joj je Mikelanđelo jer, kako kaže, ako je neko uspeo da oživi kamen, nije problem da se to izvede i na drvetu.
Zato suprug i ona eksperimentišu sa izradom, pa su tako početkom godine napravili električnu gitaru koja je svog kupca našla čak u Meksiku.
– Imponovalo mi je što se nekom, ko pre toga nije ni zasvirao na njoj, toliko dopala naša gitara da ju je kupio na neviđeno. Ja sam joj iscrtala telo, a konstruisao ju je drug muzičar koji pravi gitare. U pitanju je modifikovani oblik Fendera, pa je zato ta gitara unikatan predmet. Sad planiram da iscrtam sto. Oprobaću se na našem kućnom astalu, pa ako ne uspe, stavićemo stoljnjak – kaže Radosavljević kroz smeh.
Opisujući svoj stil ona kaže da se zbog ljubavi prema Karavađu koristi kontrastima sa crnom pozadinom. Privlače je i dela koja podsećaju na prizore iz grčke mitologije, jer je sa tim pričama odrasla i ona joj dođu kao prva sećanja.
– Volim prizore balerina i plesačica dok igraju, jer me podsećaju na mit o Dafne i Apolonu, prizor njenog pretvaranja u lovorovo drvo. Pokušaću da nacrtam svoju verziju tog motiva, oslanjajući se na fotografije baletskih parova – najavljuje Radosavljević.
Povodom akta kaže da, iako najveća dela u istoriji umetnosti prikazuju naga tela, golotinja lako prelazi u pornografiju. Da bi to izbegla ona se koristi referencama koje postavljaju klasični vajari i slikari.
– Njih sam uzela za vodiča. Ako mi deluje da se od neke fotografije može napraviti klasična statua, onda je koristim za crtanje. Vodim se motivom klasične umetnosti, i samo one fotografije koje drže notu elegancije i ne odlaze u nešto vulgarno koristim – kaže ona.
Upitana da li smatra da su danas ljudi često vođeni i posvećeni umetnosti, Radosavljević potvrđuje da oni koji je okružuju uglavnom jesu. Međutim, ona primećuje i to da su ljudi često iscrpljeni i umorni i da im treba „instant“ osećaj zadovoljstva. Dok, prema njenim rečima, za umetnost treba izdvojiti vremena, u miru joj prići, pročitati je i za nju se pripremiti.
– Za umetnost je potrebna dodatna koncentracija, a kada čovek sa posla dođe mrtav umoran, želi da se opusti i bude pasivan. U tom smislu, umetnost ne može da se takmiči sa šoubiznisom. Ako sadržaj nije komercijalizovan, neće dopreti do većine. I umetnici moraju da se prilagode i nauče par stvari o marketingu, ciljnim grupama i društvenim mrežama. Bar taj prvi momenat skretanja pažnje mora da bude eksplozivan – zaključuje Maja Radosavljević.
Nije u redu brendirati pandemiju
Upitana da komentariše posledice izbijanja korone, s obzirom da je time umetnički svet znatno pogođen, Radosavljević ističe da od pirografije suprug i ona ipak ne žive i ne zna kako bi se osećali da je to njihov primarni izvor prihoda.
– Uvideli smo da prodaja ne može da nam bude prioritet, jer su ljudi u daleko ozbiljnijoj situaciji. Nismo hteli aktivno da ubeđujemo nekoga da kupuje naše radove, jer koliko god da su lepi, čoveku tokom karantina nisu bili neophodni „bukmarkeri“, drvene kutije i slike – kaže ona. Zapaža kako se, od kako je počela pandemija, većina firmi prilagođavala situaciji stvarajući sliku brenda koji je empatičan i deli brige svojih kupaca. Radosavljević kaže da nije u redu brendirati pandemiju i da joj je marketing tokom pandemije bio odbojan, zato nije želela da u njemu učestvuje. Napravila je pauzu od šest meseci na društvenim mrežama.
– Smetala mi je mantra „u ovome smo zajedno“, koju je svaka firma ubacila u svoju reklamu, iako je nastavila da posluje na potpuno isti način. Normalno je da ćeš nastaviti da prodaješ ono što inače prodaješ, ali ne pokušavaj da se predstaviš kao brend koji saoseća ako ne pomažeš ni svojim zaposlenima, a kamoli zajednici – zaključuje ona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
