Underground festival

Ova 19-godišnja rediteljka objasnila je da je odlučila sa prijateljima iz BBC snimi dokumentarni film o gostu Kustendorfa Abasu Kjarostamiju, ali i o samom festivalu. Posetila je već neke od značajnih međunarodnih festivala kao što su oni u Sandensu, San Sabastijanu, Kanu, ali na Kustendorfu joj se dopada atmosfera koja je mnogo intimnija, lična. „Svi su ušuškani u ovom malom mestu, nema hiljadu fotografa, glamura, možeš da sediš u restoranu, a pored tebe Kusturica. Dobro je što je ovaj festival još ‘underground’, a ne ‘mainstream’ i što je Kusturica uspeo to da održi na jednom ljudskom nivou“, smatra Viljanueva. Ona je ocenila da je zanimljivo što na festival dolaze ljudi sa različitih kontinenata, što je, po njenom mišljenju, u vezi sa Kusturičinim načinom pravljenja filmova i njegovim pronalaženjem inspiracije od Irana, preko Češke i Norveške, do Južne Amerike.

Inače, trećeg dana Kustendorfa, u okviru programa Savremene tendencije prikazan je film „Nemirna voda“ norveškog reditelja Erika Popea. Ovo ostvarenje iz 2008. godine kombinuje dve snažne priče o ljudima koji pokušavaju da se pomire sa prošlošću i sopstvenom sudbinom, da prihvate ko su postali i pronađu novi način da ostvare ljubav. „Nemirna voda“ je poslednji film iz Popeove trilogije, koju čine filmovi „Špaa“ i „Havaji“. Pope (50), najbolji nordijski režiser 1994. i snimatelj godine 1995, snimao je reklame, muzičke spotove, kratke i dokumentarne filmove, a njegov debitantski dugometražni film „Špaa“ nagrađen je na Berlinskom festivalu, u okviru Panorama programa. Norveški reditelj je trebalo da bude gost Kustendorfa i održi radionicu za studente i mlade reditelje, ali iz zdravstvenih razloga nije mogao da dođe u Srbiju.

U okviru Pratećeg programa posetioci će moći da pogledaju film „Romansa za trubu“ (1966) češkog režisera i pedagoga Otakara Vavre. „Retrospektiva velikana“ donosi još jedno ostvarenje istaknutog iranskog režisera, gosta festivala, Abasa Kjarostamija – „Krupni plan“ iz 1990. godine.

U Takmičarskom programu biće prikazani filmovi: „Ja već jesam sve ono što želim da imam“ Daneta Komljena (Srbija), „Medeni mesec“ Gregora Kravieca (Poljska), „Goli sati“ Igora Bezinovića (Hrvatska) i „Peta kolona“ Vatčea Bulgurdžijana (Liban/SAD).

Kusturica u Višegradu povodom 50 godina od Nobelove nagrade Andriću

Ministar civilnih poslova Bosne i Hercegovine Sredoje Nović i ministri kulture Srbije i Republike Srpske Nebojša Bradić i Antun Kasipović pozvali su u Višegradu sve institucije kulture, stvaraoce i građane da se priključe obeležavanju 50 godina od kako je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu za književnost.

„Obeležavanje godišnjice počinje u Višegradu, a nastaviće se u ostalim gradovima regiona, ali i u Austriji, Nemačkoj“, najavio je Bradić, istakavši da Andrić spada u one pojedince koji povezuju kulture i narode. Ministar Nović dodao je da će ovaj značajni jubilej biti uvod u obeležavanje 120 godina od rođenja velikog pisca, naredne godine. On je naglasio „da se moramo lišiti svih političkih uticaja i neslaganja, jer Andrić pripada i Višegradu i Banjaluci i Sarajevu i Beogradu“.

Emir Kusturica je, govoreći o planovima za snimanje filma „Na Drini ćuprija“ istakao je da je za takav film potrebno mnogo novca „i država koja veruje da joj je kultura potrebna za opstanak“. On je najavio da će 13. januara predstaviti svoj projekat Kamengrad, grad koji namerava da gradi u Višegradu, poput Drvengrada na Mećavniku, koji će mu poslužiti kao scenografija za film. Gradnja Kamengrada trebalo bi da počne na leto, za tri do četiri godine tu treba da bude četrdesetak kuća, koje treba da se dobro uklope u okolinu, kazao je on.