Univerzalnost i marokanske teme

Ben Želun je svojim erudicijom, upućenošću u glavne svetske književne, političke i geostrateške tokove , kao i u situaciju u uzavrelom Magrebu, na ličnom primeru pojasnio šta danas znači biti pisac iz arapskog sveta ispirisan univerzalnoću, u čemu mu je kao sagovrnik u mnogome pomogao književni i filmski kritičar Miroljub Stojanović.

– Kad me pitaju da li sam marokanski ili francuski psiac, odgovaram da sam japanski, jer sam ispirisan japanskim filozofima. Zapravo inspirisan sam univerzalnošću, a kad želim da budem kretivan i maštam vraćam se marokanskim temama. Maroko ima čvrst identitet i lepu istoju, suštinski ja sam marokanski i japanski pisac. Pišem eseje I romane, ali moj prvi način izražavanja je poezija. To je moja arapska strana. Arapi su pesnici, ne pišu romane, a poezija se ne piše po narudžbini – rekao je Ben Želun.

Prema njegovim rečima, na Zapadu pisci koji stvaraju na arapskom jeziku su, zbog političkih događaja u arapskom svetu posebno zbog terorizma, skrajnuti i kompletna arapska kultura trpi neku vrstu odbacivanja. Ben Želun smatra da “ne postoje ‘mali’ narodi nego samo oni koji su značajniji po broju i da svaki narod zaslužuje poštovanje, a da, što se tiče književnosti – ona je samo ili dobra ili loša”.

– U araspkom svetu teško je biti pisac koji nije na neki način angažovan. Apoltičnost je luksuz pisaca na Zapadu, jer tamo više nema angažovanih stvaralaca poput Sartra i Aragona. Francuskoj, recimo, nedostaju pisaci sa širim pristupom složenoj društvenoj stvarnosti – naglasio je Ben Želun.

On je ukazao da su zbog terorizma strah i predrasude prema islamu i muslimanima dobiti takve razmere na Zapadu da se u programima za borbu protiv homofobije koriste poruke “bolje gej nego musliman”. U želji da razbije predrasude i neznanje o islamu Ben Želun je, između ostalog, napisao knjigu “Islam protumačen mojoj kćeri”, jer je posle terorističkog napada u Njujorku 11. septembra 2001. imao problem i sa svojom decom.

Komentarišući položaj pisca u savermenom svetu Ben Želun je ukazao na su inteletualci po pravilu na udaru svih totalitarnih režima, koji problem ne vide u fundamentalistima nego u borcima za ljudska prava.

Tahar Ben Želun na Sajmu knjiga obišao je štandove svojih izdavača – Clia i Lagune, koji su objavili njegove romane: “Brak iz zadovoljstva”, “Sveta noć” i “Dete od peska”. Njegovim gostovanjem završio je program zemlje počasnog gosta u okviri kog je na tribinama u sajamskoj Sali “Borislav Pekić” istoričar Abdulah Busuf govorio o značaju marokanskog verskog modela za unutrašnju poiltičku stabilnost Maroka i međunarodnu politiku, pesnikinja Safae Sižilmasi Idrisi predstavali svoju poslednju zbirku pesama, a pisac i prevodilac Sane Čairi, jedina koja živi I stvara u otadžbini, pričala o svom isksutvu prevođenja “Japanskog ljubavnika” Izabele Aljende sa španskog na arpski jezik. Marokanski štand je po površini bio je verovatno najskromniji i najsvedeniji štand jedne zemlje počasnog gosta. Kraljevina Maroko je prva arapska zemlja koja se predstavila na Beogradskom sajamu kniiga od koje je “Otvorenu knjigu” juče preuzeo Egipat. Možda će on on uspeti da se ponovi magiju Bliskog Istoka koju je 2016, kao zemlja počasni gost suptilno i nenametljvo na Beogradski sajam doneo Iran. 

Nagrade ULUPUDS-a

ULUPUDS-ov žiri u sastavu David Vartabedijan, Zoja Bojić i Danijela Paracki, Nagradu za dečju ilustraciju na 63. Međunarodnom sajmu kniga dodelio je Aleksandru Zolotiću za ilustracije knjiga Patriše Anđelković „Mila, kraljica nereda“, u izdanju Kreativnog centra i Uroša Petrovića „Neko se uselio u onu staru vilu“, čiji je izdavač Laguna, koja u godini u kojoj obeležava dve decenije rada, ipak, nije ostala bez sajamskog priznanja. Nagradu za najbolju knjigu iz istorije umetnosti dobio je Slobodan Maldini za „Istoriju srpske umetnosti 18 – 21. vek“, koju je objavila Knjiga komerc, a Nagradu za likovnu opremu grupa autora za Pančevački almanah, koji je u izdanju Zelenog lava priredio Zoran Penevski. Nagrada za fotomonografiju pripala je Draganu Bosniću za knjigu „Kraj beogradske kaldrme“, izdavač Službeni glasnik, a Nagrada za klasičnu ilustraciju Nebojši Đuranović za „Srpske vitezove u doba Nemanjića“, čiji je izdavač Evrobook. Za oblikovanje dečje knjige nagrađena je Nikoleta Novak, čije je „Prijatelje iz savene“ u izdanju Pčelice ilustrovao Aleksa Jovanović. Nagrada za izdavački poduhvat dodeljena je grupi autora za Vulkanovo izdanje „Nemanjići, svetorodna dinastija“, dok je Nagrada za piktogramski grafički roman pripala Vladimiru Veljaševiću za scenario, crtež i dizajn korica knjige „Slobodan pad“ u izdanju Besne kobile. ULUPUD je u kategoriji klasični strip nagradio ostvarenje „Prokleti“, tandema Rajko Milošević Gera i Džejson Aron, izdavač je Sistem komiks.

Nagrade novinara

Novinari izveštači sa Beogradskoj sajama knjiga ove godine za najboljeg izdavača proglasilisu Geopoetiku. Na drugom mestu je Laguna, a na trećem Akademska knjiga. Priznanje za najprofesionalniji odnos prema medijima kao i 2017. dobila je Laguna, iz nje su Geopoetika i Arhipelag.