Unkovski: Osećam da postoji još više podela i vidim da jačaju desni elementi

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Prvi su poceli Srbi,kada su osvojli hatiserif.Posle toga su potpuno bez potrebe,delili svoju krvlju iskovanu drzavnost, s drugima,koji to nicim nisu zasluzili. Jedno od takvih tekovina je i Severna M,koja se nekad zvala Juzna Srbija a u Skoplju je krunisan car Dusan,sve to je pobio Kito Gligorov,koji se pred kraj zivota odrekao svog drzavnickog ceda,poznatog kao Bivsa Jugoslovesnka Republika Makedonija.

   1. E moj Bogdane I onda se cudom cudimo sto niko nece sa nama. Makedonci su Srbi, Crnogorci su Srbi, Hrvati su pokatoliceni Srbi, Bosnjaci su islamizovani Srbi I tako tandara broc dok svi ne popadaju. Bogdane da je sve to, na primer istina, I da su svi oni Srbi, zasto, pobogu brate Srbine, svi pobegose od nas. Od nas svi beze, pa u zadnjih 30 godina I Srbi, kao ja, beze od Srba kao sto si ti. Da mozda, daleko bilo, da kucnem u drvo, nije problem u NAMA… Vredelo bi porazmisliti o tome, dok sve nije otislo dodjavola ( a mozda vec I jeste).

2. “…I to je taj pomak i u tome je bilo i teškoća, da se pronađe način da se artikuliše, da se prevede to što je tada bilo jasnije za prepoznavanje od ovoga sada, kad je jako teško da se prepozna…” Nije teško da se dozna, a u Beogradu je tako očigledno ako neko želi da to vidi.
   Evo odlomaka koji je objavio u svojoj koluni juče u ovom listu Veton Suroi:” Banja Luka – Svakog jutra ja i moja drugarica Jelena, koja živi u ulici Momira Nikolića (osuđen na 20 godina zatvora), zajedno idemo u školu „Biljana Plavšić“ (osuđena na 11 godina zatvora). Ja živim u ulici „Stanislava Galića“ broj 92 (osuđen na doživotni zatvor). Da bismo stigli do škole treba da pređemo Trg „Radoslav Krstić“ (osuđen na 35 godina zatvora) i park „LJubomir Borovčanin“ (osuđen na 17 godina zatvora). Ja i moji drugari smo odlični đaci i želimo da upišemo Gimnaziju „Momčilo Krajišnik“ (osuđen na 20 godina zatvora)… Nakon škole idemo na trening, ritmičku gimnastiku u klubu „Duško Tadić“ (osuđen na 20 godina zatvora). Mi smo šampioni Republike Srpske i vicešampioni velike Srbije. Naravno, biće nam mnogo bolje kada se izgradi Sportski kompleks „Ratka Mladića“. Takođe sam član posmatrača „Radoslav Brđanin“ (osuđen na 30 godina zatvora). Ovo je naš svakodnevni život! (…)
   I njegova dijagnoza stanja svesti:” Ovde sam preneo objavu sa Fejsbuka. Iz anonimnosti je krenula putem slave na ovoj društvenoj mreži. Kao i bilo koja druga takva objava i ova će imati ograničen život, koji se u vreme elektronske komunikacije može nazvati sjajem svitaca. Jedan noćni sjaj koliko da ukaže na prisustvo i da okonča život do jutra, do kada dođe vreme za sledeću objavu života svitaca.
   Međutim, izdvojio sam je jer zaslužuje da živi mnogo duže. U stvari, to je najkraća i najefikasnija priča u novonastaloj situaciji koja se naziva srpska distopija. Distopija je suprotnost utopiji, idealnoj državi ili društvu, oslobođenom od kriminala, siromaštva i nasilja. Distopija je u bukvalnom smislu starogrčkog jezika loše mesto za život, odnosno nepoželjno, zastrašujuće, dehumanizovano društvo ili država…”

3. Kada je u pitanju Beograd “Bure baruta” koje je ekpslodiralo omogućilo je da preuzmu vlast ljudi-protuve. Ta još u sistemu vremena prvobitne akumulacije kapitala, tako da Mafija kao jača i brža radi šta njoj lično donosi profit. Zbog čega prekopava, preuređuje, kiti alpionima, a pomoću mađunarodne mafije podiže građevine na desnoj obali Save. Znači, samo centralno područje grada. Kao kada glupa i pokvarena žena ne kupa se, ne pere se, ali zato maže lice mirišljavim sredtsvima. Dok malo dalje, i sve okolo grada, divlja gradnja, čak se vidi oštra granica iz vremena kada smo imali uređenu državu, i od 1991. kada smo počeli da je ubijamo, a pritom političke svinje pljačkali i sopstven narod. Znči, divlja naselja oko celog Beograda, negde i bez kanilizacije, negde ima septičkih jama od kojih povremno ili stalno, kao u Mirijevu, izliva i teče ulicama koa da nije to izmet rastavoren u mokarći i otpadnoj vodi. Parkinga nigde, trotoara nugde, a pilazni putevi do kuća ili višekatnica su uski sokaci samo za jedno vozilo.
   Ako ovo pročita Unko, nekada i moj prijatelj dok sam živeo u Skoplju, pozdravlja ga Velimir. Kad sam juče pročitao intervju noćas u snu poželeo sam da ga vidim i da mu kažem ovo što sam priložio.