Foto: Nikola DoderovićGoranu Bregoviću, poznatom balkanskom i evropskom muzičaru, kasno sinoć je u Nišu uručen Gran pri Nišvila “Šaban Bajramović”, za fuziju džeza sa drugim muzičkim pravcima.
Nagradu mu je uručila Barbara, unuka preminulog “kralja romske muzike”, pevača i kompozitora čije ime gran pri nosi, a koga je magazin Tajm svojevremeno uvrstio u deset najboljih bluz pevača na svetu.
Ona je rekla da joj je drago što “dekina muzika još uvek živi”, a laureat se zahvalio.
Iz publike se čulo poneko “Ua” i komentari da “ne zaslužuje nagradu” i “sve je pokrao Brega”.
Bajramović je, inače, ponekad sarađivao sa Bregovićem i hvalio ga kao veliko muzičko ime, ali je i iznosio optužbe da je ukrao njegovu pesmu „Dela Mara“, objavljenu 1982. godine, od koje je napravio, menjajući joj tekst, „najskuplju kafansku pesmu“- „Mesečina“.
„Mesečina“ je objavljena na Bregovićevom albumu „Undergaund“, 13 godina nakon “Dela Mare”.
Bregović je juče po podne na konferenciji za novinare u pres centru Nišvila rekao da mu je posebno drago što su dve poslednje pesme koje je Šaban snimio- njegove.
Snimio ih je uprkos tome što je tada bio u teškom zdravstvenom stanju, imao nekoliko moždanih udara i teško pamtio.
– Tražio sam Šabana za vreme rata – i ne samo ja, niko nije mogao da ga nađe. Onda sam slučajno imao koncert u Beču. Zaglavio sam u nekoj našoj kafani, kad tamo – Šaban. Kaže, ne javljam se nikome, imam previše dece. Verovatno se šalio, niko nema previše dece – rekao je Bregović, dodavši da je Bajramović za njegovu ćerku, koja ga je korepetirala, napisao pemu „Ema sa dva pištolja“.
On je kazao da je naša muzika manje-više provincijalnog tipa, a da ono što se kod nas može nazvati autentičnim prave Romi.
– Šaban je rođen sa baritonom koji svetli. To je, na primer, i Frenk Sinatra. To je vrlo retko, imao je sreće da se tako rodi. Kao autor on je jedan od najznačajnijih na ovim prostorima, tako da Šaban blista. Verovatno će doći vreme kada će Evropa priznati koliko su Romi doneli evropskoj kulturi. Ja ne govorim romski, ali pišem muziku na romskom, a u tome mi pomažu pevač Bugi i njegov tata – rekao je Bregović.
On je kazao da je dobro da se na džez festivalima ne svira samo ono što je inspirisano afroameričkom muzikom. Bilo koja muzika koja ima elemente slobode je dobrodošla na velikim festivalima, dodao je.
– Ako će neko reći: što zoveš Bregovića na džez festival u Nišu, to bi se moglo reći mnogim selektorima, pošto sam ja sam svirao na najvećim džez festivalima. Imao sam šest koncerata na San Francisko džez festivalu, isto i u Montrealu, Parizu… – rekao je on.
Bregović je posle tonske probe obišao spomenik Šabanu Bajramoviću na Nišavskom keju, za koji je bio prvi donator sa prilogom od 3.000 evra.
Sinoć i Leb i sol
Sinoć su na Nišvilu hedlajneri, osim Bregovića, i Leb i sol (Severna Makedonija), kao i kvartet Džon Rajli, Ratko Zjača, Renato Čiko i Vid Džemnik (SAD, Holandija, Hrvatska, Slovenija). Nastupili su i Tanja Jovićević bend (Srbija), Jah trio (Poljska) i Spektrum Vokal Bend (Bugarska).
Festival se završava večeras nastupom šest bendova, među kojima je i Antoni B. i Haus of Ridim (Jamajka, Austrija).
Na ovogodišnjem, 27. Nišvilu, koji traje od 6. do 15. avgusta, publika može da vidi oko 800 izvođača iz zemlje i sveta u okviru 250 muzičkih, pozorišnih, filmskih i strip programa, na 15 stejdževa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
