Foto: EPA/ GIORGIO ONORATIKako odgovoriti na klimatske promene te je li pravi odgovor nuklearna energija, istražuje dokumentarni film „Nuclear Now“, projekt na kom je poznati američki redatelj Oliver Stone („Nixon“, „Wall Street“, „Doors“, scenario za „Scarface“) sarađivao s Džošuom S. Goldsteinom, koautorom knjige „A Bright Future: How Some Countries Have Solved Climate Change and the Rest Can Follow“.
„Sve smo pogrešno shvatili i ususret klimatskim promenama nuklearna energija nije jedna od opcija, već jedina opcija“, poručuje Stoune u intervju za Gardijan, prenosi Jutarnji list.
Problem je nastao, objašnjava kako podseća ovaj medij, sredinom dvadesetog veka kada se nuklearna energija povezala s nuklearnim ratom, a Holivud počeo da izbacuje „naučno-fantastične filmove s flurorescentnim čudacima i negativcima koji barataju nuklearnim bombama“.
Do početka sedamdesetih godina, ekolozi su upozoravali na opasnost svega povezanog s nuklearnom energijom te skretali pažnju na nuklearni otpad….
„Nuclear Now“ koji se, tvrdi Gardijan, strastveno zalaže za nuklearnu energiju, deseti je dokumentarni film redatelja koji „otkriva laži koje ljudi ne bi priznali“. Stoun je posvećen snimanju filmova koji ciljaju na dominantne narative.
Ono što ovaj dokumentarac izdvaja iz Stounovog rada činjenica je da u fokusu nije neka osoba.
„U ovom filmu nema seksi cure. Ovo snimanje filma nije jako originalno. Poenta je u montiranju, uređivanju, pisanju“, objasnio je reditelj.
„Nuklearni otpad nije problem; s njime se možemo nositi, posebice ako se usoredi s ostacima plina, ulja i ugljena, pobogu“, kaže Stoune, čiji film naglašava da je žrtava nuklearnih katastrofa u Černobilu, postrojenju Three Mile Island te Fukušimi puno manje nego žrtava smrtonosnih razina zagađivanja vazduha, koje proizvode ugljen i druga fosilna goriva.
„Političari bi širenjem straha mogli dobiti glasove. A onda je nakon puno godina teško napraviti zaokret: ‘Dakle, zapravo smo se sada predomislili. Uviđamo da klimatske promene predstavljaju veću opasnost i da je zapravo ono što smo vam rekli bilo prenaduvano‘“, dodaje Stoun koji kaže da je čitao i akademske članke protiv nuklearne energije.
„Kada ih čitaš, toliko su zgusnuti. Kao da piješ kiselinu“ kaže Stoun.
Prema njegovom mišljenju mejnstrim kinematografija je skrenula s puta.
„Volim glamur starih filmova. Znate, želim videti Elizabet Tejlor i Brižit Bardo. Mrrilin Monro. Želim videti zvezde“, priznaje i nastavlja :
„Poštujem stvarnost, ali ne želim je nužno gledati. Volim gledati pojačanu stvarnost“.
Od medija pak prati platformu Rumble, RT, ruski državni servis za vesti te Al Jazeeru, piše Gardijan .
The New York Times čita „s oprezom“, kaže, kako bi „vidio šta misle“.
Kada je reč o njegovom političkim opredeljenju , identifikuje se s „ekstremnom sredinom“.
„Bitna mi je istina, kopamo do istine“, kaže Stoun.
O trenutnom američkom predsedniku Džo Bajdenu nema reči hvale.
„Moj omiljeni predsednik je bio Džon Kenedi, pa ako posmastrate ta dva Irca, otkrićete da je Kenedi voleo mir i da je Džo Bajden hladni ratnik u najgorem smislu reči“, izjasnio se Stoun čiji je najnoviji dokumentarac o brazilskom predsedniku Luizu Ináciju Lula da Silvi „skoro gotov“.
O Putinu, o kojem je takođe snimio dokumentarac, samo je kratko kazao:
„Mislim da Rusija obavlja odličan posao s nuklearnom energijom. Kina je takođe vodeća na tom polju (…). Ali Putin je odlični vođa za svoju zemlju i ljudi ga vole“, zaključuje Stoun, prenosi Jutarnji list
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
