Uopšte nije lako biti influenser

Ovaj pad Instagrama, Fejsbuka i WhatsAppa od prošle nedelje najbolje pokazuje koliko bez njih ne možemo. Priča se čak i da je taj pad bio marketinški trik, ali šta god da je istina, uspeli su da dokažu da bez tih mreža mi ne možemo da funkcionišemo – to za Danas kaže reditelj Vojislav Arsić, čija se predstava „ĆAO SVIMA: Pravda za influensere“ osim na sceni odigrava upravo i na društvenim mrežama.

Predstavu postavlja Reflektor teatar 1. novembra u Dorćol platzu.

Tekst za predstavu su pisale Milena Bogavac, Marija Ratković, Mila Jovanović i Sofija Dimitrijević, a u njoj igraju: Tanja Petrović Živković, Maja Šuša, Đorđe Galić, Nikola Pavlović i Marko Panajotović.

Iz razloga što se predstava prati u dve ravni, u fizičkom i virtuelnom prostoru, potrebno je da se publika, koja želi da proprati virtualni sadržaj predstave, prethodno registruje.

– Predstava traje čitav dan. Prva faza se odvija putem interneta i društvenih mreža, glumci zovu publiku telefonom i tako joj daju deo slagalice. Stvori se i nenormalno aktivna Viber grupa u kojoj glumci i publika komuniciraju. Instagram takođe koristimo da dočaramo deliće… Cela predstava je interaktivna, publika će moći da glasa za najboljeg influensera, i biće aktivno uključena u tok predstave. Međutim, večernje igranje nije uslovljeno dnevnim sadržajima, u slučaju da neko ne želi ili ne uspe da isprati sve. Ako se neko odluči da dođe samo na predstavu, uspeće da shvati radnju – objašnjava Arsić.

Prema njegovim rečima, ovo neobično pozorišno ostvarenje je nastalo pre nekoliko godina kada je reditelj sa svojim timom promišljao kako pozorište može da odgovori na digitalnu transformaciju društva. Oni su se pored diskusije bavili i istraživanjem za potrebe predstave, ali je buster da se sam projekat uobliči bila situacija u kojoj se svet našao u prethodnom periodu, zbog pandemije.

– Tokom vanrednog stanja mi – Reflektor teatar, nismo želeli da prihvatimo ono što je bio trend u pozorištima širom sveta, da naše snimke predstava stavljamo na internet i da na taj način kažemo „mi smo sad digitalni“. Za nas je to bilo premalo – ukazuje reditelj i objašnjava je bavljenje ovom predstavom, u stvari preispitivanje teme slobode: šta je sloboda za nas, šta nam znači u periodu pandemije, ali i šta znači u periodu digitalnog života.

– Tražeći špic za tako jednu široku temu, došli smo do pitanja influensera odnosno okolnosti influenserizma u koje smo stavili te naše priče – objašnjava Arsić nastanak ideje i predstave.

On dodaje da u podnaslovu stoji rečenica: „Pravda za influensere“ jer ni na koji način nisu želeli da kritikuju ljude koji se time bave, iako je reakcija društva na to da rade predstavu o influenserima bila vrlo negativna. Konkretno na pojam i postojanje influensera, pa se predstava, između ostalog bavi i upravo tim odbijanjem javnosti da postoji jedno novo zanimanje.

– Biti influenser, odnosno baviti se uticajem na određeni način uskraćuje naše slobode, ali apsolutno odgovorno iz našeg istraživanja govorim da kod mnogih ljudi ta vrsta posla i angažmana zapravo donosi slobodu. LJudi se osećaju slobodnije kada imaju prostor i mogućnost da dele svoj život, svoj sadržaj, svoje misli… Lično imam veliki ‘rispekt’, pa smo tako i mi, ekipa koja je radila na predstavi, često govorili: „Uopšte nije lako biti influenser.“ Rekli smo i da ćemo obrisati Instagrame kada završimo predstavu, ali evo, to se i dalje nije desilo – kaže reditelj.

Prema njegovim rečima, biti influenser je više nego „full time job“. To nije igrica već ozbiljan angažman.

– Za potrebe predstave kreirana su četiri influensera – naši likovi. Dva meseca pre nego što je predstava uopšte izašla, mi smo ušli u taj svet influensinga: napravili smo naloge na Instagramu za te likove. Iza svakog od njih stoji glumac ili glumica, imamo četiri dramaturškinje na projektu, stoji fotograf, producent… čitav tim. Služili smo se svim sredstvima kojima se služe i pravi influenseri, konsultovali sa pravim influenserima, sarađivali sa brendovima i tako dalje… Taj put koji smo prešli je bio ključni sadržaj za predstavu – ukazuje Arsić i dodaje da na samom kraju postoji scena koja se zove „Šta smo naučili, kako nam je bilo“, kroz koju publici prenose sve što su tokom rada na predstavi shvatili.