foto EPA-EFE/SEBASTIEN NOGIERŽivimo u svetu u kome je najdeficitarnija reč mir, a najdeficitarnije stanje – stanje mudrog i trezvenog razmišljanja. Od kubanske krize, nikada planeta nije bila izložena takvoj opasnosti od nuklearnog rata i apokalipse. Laž i propaganda su uzele tolikog maha da smo zaboravili sta je istinita i prava informacija. Glasovi razuma su retki i potisnuti u underground.
Zavladala je tišina ispunjena konsenzusom propagande koja kontaminira sve – od onoga što čitamo, vidimo i čujemo.
Velika društvena napetost i tenzija, ekonomska neizvesnost i teškoće, čine da ogorčenje ljudi diljem kugle samo raste.
Evo, i u zemlji koja pretenduje da je kolevka ljudskih prava – Francuskoj, došlo je do takve regresije demokratije da se čak vlada putem dekreta.
Zato i ne čudi da su poslednjih meseci milioni ljudi na ulicama i, kako stvari stoje, nemaju ni nameru da odustanu od svojih zahteva – da se ukine dekretom donet nepravični zakon o penzijama.
I u takvoj atmosferi, u kojoj se uglavnom priča o socijalnim nepravdama, nezaposlenosti, siromaštvu i nesagledivim posledicama rata u Ukrajini, stiže 76. filmski festival u Kanu.
Koji, mora se priznati, u tim uslovima deluje totalno apsurdno.
Skoro anahrono.
S jedne strane, glamurozne projekcije, najveća imena svetskog filma, sjaj zvezda i, s druge, haos, metež i opravdani bunt ljudi na ulicama i svakodnevne slike i izveštaji sa tv ekrana o poginulima i ranjenima, o dronovima, tenkovima, flotama, i imanentnim pretnjama i sukobima!?
Da li će tokom dve festivalske nedelje doći do kakvog takvog zatišja bunta u Francuskoj teško je reći, posebno imajući u vidu pretnje francuskih sindikata.
Naime, oni su izdali saopštenje u kome poručuju da imaju nameru da sabotiraju festival u Kanu, ostavljajući ga u mraku, kao i još nekoliko značajnih manifestacija poput auto-trka u Monte Karlu i teniskog šampionata u Parizu – na Rolan Garosu.
Prema tome, ukoliko bude svetla, šta možemo očekivati na ovogodišnjem 76. festivalu?
Sudeći po najavi, selekcija izgleda sjajno! Velika imena, talentovani autori, zanimljive teme. Pa pođimo redom.
Sedam rediteljki
Za početak, u zvaničnoj selekciji, od 21. filma sedam su autorska dela dama.
I to: Catherine Breillat, Justine Triet, Chatrine Corsini, Jessika Hausner, Ramata Toulaye Sy, Alice Rohrwacher i Kaouther Ben Hania.
Austrijanka Jessika Hausner dolazi sa „Club Zero“, pričom o otporu mladih u Austriji; Francuskinja-Senegalka Ramata će predstaviti svoj debitanstski film „Banel i Adama“, o ljubavnoj vezi dvoje mladih u senegalskom selu; Francuskinja Catherine Breillat sa „Poslednjim letom“, u kome igra Lea Druker, u eksplicitnoj studiji seksualne transgresije, dok će nam Francuskinja Justine Triet predstaviti „Anatomy of a Fall“, triler sa Sandrom Huler, o ženi koja je osumnjičena za ubistvo svog muža.
Pored njh, čast da otvori ovogodišnju feštu pripala je francuskoj rediteljki Maiwenn, sa istorijskom dramom „Jeanne du Barry“.
Zatim tu su i legende sedme umetnosti: Aki Kaurismaki, Wes Anderson, Hirokazu Kore-eda, Nani Moreti, Nuri Bilge Ceylan, Todd Haynes, Marco Bellocchio, Ken Loach i Wim Wenders.
Za sada znamo da sjajni finski reditelj Aki Kaurismaki dolazi sa tragikomedijom „Opalo lišće“ a Amerikanac Wes Anderson sa ekscentričnom sci-fi pričom „Asteroid City“ i ekipom koju čine Margot Robbie i Scarlett Johansson.
Britanski veteran Ken Louch će, ukoliko osvoji Palmu za svoje poslednje delo – „The Old Oak“, biti prvi reditelj u istoriji kanskog festivala koji će imati tri palme u svom dvorištu!
Sa svojim stalnim scenaristom Pol Laverty-jem, Louch donosi studiju o suživotu sirijskih izbeglica i lokalnog stanovništva u jednoj varošici na severu Engleske.
Wim Wenders stiže u Kan sa dva dela – jednim filmom u zvaničnoj selekciji – „Savršeni dani“, storijom iz japanske svakodnevnice i, u okviru Specijalnih projekcija, dokumentarnom studijom „Anselm“ o nemačkom slikaru Anselmu Kiferu.
Više od četri sata Džejlanovog filma
Američki reditelj Tod Haynes, stari znanac Kana, opet je tu, ovoga puta sa „Maj-decembar“, romantičnom dramom u kojoj igraju Natali Portman i Džulijen Mur o bračnom paru čiji je odnos, zbog velike razlike u godinama, izazvao burno interesovanje, pa i šok nacije.
Japanski maestro Hirokazu Kore-eda će nam predstaviti svog poslednjeg „Monstruma“, priču o školskom incidentu između učenika i profesora, za koji je selektor festivala Thieri Fremo izjavio da delo ima rašomonsku dimenziju.
Italijan Marko Belokio, takođe stari posetilac Kana, ne posustaje ni u svojoj 83. godini.
On će nam predstaviti „Kidnapovan“, istinitu priču o kidnapovanju jednog klinca na početku 20. stoleća.
Drugi Italijan, Nani Moreti, dolazi sa komedijom „The Future Sun“, a njihova zemljakinja Alice Rohrwacher sa „Chimera“, pričom o crnom tržištu arheoloških umetničkih dela, sa Isabelom Roselini i Josh o’Connor-om.
Najslavniji turski sineasta Niri Bilge Ceylan, poznat po svojim enigmatičnim i mračnim dramama, prikazaće svoje delo vrlo čudnog naziva „About Dry Grasses“, o mladom nastavniku koji živu u planinskoj zabiti i planira da izgradi veliku karijeru u Istanbulu.
Bilo je nekih nagoveštaja da film traje više od 4 sata pa ćemo videti hoće li tu biti preživelih!
Pored njih, tu su još kineski reditel Wang Bing, koji je napravio podvig budući da je dokumentarni film „Šangajska mladost“ ušao u zvaničnu selekciju, a posvećen je mladim ljudima koji žive u planinskoj regiji Yunnana i dolaze svakodnevno u Šangaj na rad u fabrikama.
Vijetnamac Ran Anh Hung sa „Passion of Dodin Bouffant“ bavi se temom ljubavi i strasti prema hrani; Brazilac Karim Ainouz sa „Firebrand“ okupiran je šestom suprugom Henrija VIII Catherine Par, sa Jude Low-om u ulozi Henrija i Aliciom Vikander u ulozi Parr, dok nam tuniski reditelj Kaouther Ben Hania donosi porodičnu dramu „Četiri kćerke“, mešavinu fikcije i dokumentarca o istinitoj priči o ženi čija se kćerka pridružuje Islamskoj državi.
Osamdesetogodišnji Indijana Džons
No najveću intrigu i interesovanje u ovogodišnjoj selekciji budi britanski reditelj Jonathan Glazer, koji se proslavio filmovima „Sexy Beast“ i „Under the Skin“, sa Skarlet Johanson.
Budući da od 2013. nije napravio nijedan film, njegovo novo delo „The Zone of Interest“ se očekuje sa ogromnim interesovanjem.
To je još jedna adaptacija romana Martina Amisa o nacističkom oficiru koji se u logoru u Aušvicu zaljujbljuje u suprugu komandanta koncentracionog logora.
Što se tiče histerije na stepenicama palate i na Kroazeti – za to će se pobrinuti Džejms Mengold sa „Indijana Džons – Dial of the Destiny“, poslednjom avanturom Harisona Forda, sada kao 80-ogodišnjeg arheologa, u društvu sa Mads Mikkelsenom i Phoebe Waller Bridge.
Pored njega, biće tu i Martin Skorsese, takođe van kompeticije, sa svojim poslednjim delom „Killers of the Flower Moon“, krimi dramom iz Oklahome 20-ih godina prošlog stoleća.
On dovodi impresivnu ekipu – počev sa Leonardom di Capriom, Robert de Nirom, Brendan Fraserom, Lilly Gladstone, Jesse Plemons i John Lithgow-om.
Kao što ste možda i primetili, ove godine u Kanu nema ni ruskih ni ukrajinskih filmova, a ni sineasta, što ukazuje da je ove godine festival uspostavio distancu prema rusko-ukrajinskom sukobu i ratu i da, za razliku od prošle godine, kada je antirusko i antiputinovsko raspoloženje i histerija bila na vrhuncu, možemo očekivati izvesnu meru i uzdržanost.
A, nadajmo se da se ni Volodimir Zelenski neće šepuriti na ekranima palate i deliti savete Francuskoj i Evropi šta treba da rade.
Pored ovoga, druga ohrabrujuća i pozitivna stvar je što Kan nije podlegao anglo-američko-holivudskom diktatu i politici, tako da selekciju ovog festivala nije obojila ni rasa, ni pol, ni seksualna orijentacija učesnika, vec jedino što je i trebalo – kvalitet.
Pa, neka fešta počne!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
