Urednica Radio Beograda 2 Gorica Pilipović: Nove bogataše opera uopšte ne zanima

Širenje operske muzike iz Meta radio mrežom preko cele planete započeto 1931, opstalo je do danas zahvaljujući dobrotvorstvu američke građevinske kuće Tul bradrs, koja se 2003. uključila u ovu umetničku akciju, koju desetak godina prenosi i Radio Beograd.

– Od 2009. direktne prenose iz Metropolitena počeo je da realizuje Treći program Radio-Beograda u okviru razmene unutar Evropske radio-difuzije, a 2012. pridružio se i Radio-Beograd 2 da bi 2017. preuzeo da samostalno pokriva ovu opersku kuću. Treći program je uglavnom posvećen evropskim pozornicama. Iz tog razloga su prenosi iz Metropolitena, umesto svake subote u prvim godinama, sada svedeni na po jedan mesečno – objašnjava u razgovoru za Danas Gorica Pilipović, urednik na Radio Beogradu 2, koja prenose iz Metropolitena radi zajedno sa koleginicom Majom Čolović Vasić.

U današnje vreme superiorne tehnike i tehnologije radio prenos zvuči kao priča iz daleke prošlosti, mada prenosi iz Meta opstaju već 90 godina. Kakva su vaša iskustva sa ovim operskim programom, kolika je njegova slušanost kod nas i ko je publika koja prati prenose iz Njujorka?

– Svesni smo, naravno, da je opera i vizuelna umetnost, ali u radijskim prenosima slušaoci se mogu koncentrisati na njenu suštinu – na muziku. Kao što je rekao komentator Metropolitena Ajra Sif tokom prenosa Pučinijeve “Toske” ove subote: „drama ove opere se na spektakularan način prenosi preko radija – muzika nas smesta zgrabi i drži nas prikovane za sva događanja, od uzbudljivog početka do šokantnog kraja“. Poznato je da opera kao forma može da računa na jedan relativno ograničen krug publike, ali to je krug pravih posvećenika što se može videti i na primeru nekih naših drugih emisija kao što su “Kon anima” ili “Klasiku, molim”, gde operski fragmenti izazivaju najveću moguću pažnju i reakciju slušalaca. To znamo po njihovim javljanjima i porukama.

Da li i koliko ovi prenosi utiču na popularnost operske umetnosti?

– Ovi prenosi su nešto što naši stalni slušaoci već dobro znaju i prate, a za veću popularnost operske umetnosti potrebno je mnogo više – treba pre svega stvoriti takav ambijent da mogu uživo na našim pozornicama da se vide kvalitetne i maštovite operske predstave koje će biti u skladu sa savremenim teatarskim izrazom, a ne učaurene u davno prevaziđenim šablonima.

Šta nas očekuje iz Meta u novoj sezoni radio prenosa na Radio Beogradu 2?

– Kao i svake godine, trudimo se da imamo što raznovrsniji izbor u pogledu epohe, autora, stila ili tematike opera te smo za ovu sezonu odabrali šest naslova koji reprezentuju svu lepezu operske umetnosti. Posle Pučinijeve “Toske”, kojom smo 11. decembra otvorili sezonu, 15. januara 2022. očekuje nas Mocartova “Figarova ženidba”, prelepa komedija iz perioda klasicizma. Zatim 19. februara veličanstveni operski ep “Boris Godunov” Modesta Musorgskog sa tematikom iz ruske istorije, posle kog 19. marta sledi jedna opera iz epohe baroka – “Rodelinda” Georga Fridriha Hendla, kada će umesto ruskog cara u centru pažnje biti kralj Langobarda. Rihard Štraus nam 16. aprila nudi nudi svoje, modernističko, čak ekspresionističko viđenje Sofoklove tragedije “Elektra” i, konačno, sezonu ćemo zaključiti 21. maja remek-delom belkanto repertoara – “Lučijom od Lamermura” Gaetana Donicetija. Svi prenosi počinju u 19 sati, osim Hendlove opere koja startuje sat ranije.

Prenose iz Meta već nekoliko godina Beograđani mogu da gledaju i u bioskopu Sinepleks. Da li postoji saradnja i usklađivanje programa, mada je reč o dva različita medija?

– Usklađivanje ne postoji, ali, pošto nema ni preklapanja, sa izuzetkom “Lučije od Lamermura”, mislim da je to odličan podatak za naše ljubitelje opere. Ono što neće moći da vide u bioskopu, moći će da slušaju na radiju i obrnuto.

Koliko je zahtevan posao operskog „komentatora“ i kakve sve „veštine“ zahteva?

– Svaki direktan prenos nosi svoje rizike i svi saradnici na programu moraju da budu maksimalno spremni. S obzirom da je tekst već unapred pripremljen pratimo da ne dođe do nekih neželjenih situacija, prekida u prenosu i slično. Veliki izazov predstavljaju i intervjui uživo, na samoj sceni Metropolitena tokom pauza, koje moramo da prevodimo na licu mesta, a moja koleginica Maja Čolović-Vasić koja sa mnom vodi prenose i ja nismo profesionalni prevodioci. Ono što je takođe naš deo posla jeste osmišljavanje sadržaja istih tih pauza i trudimo se da i one budu zanimljive za slušaoce.

Kako ocenjujete položaj i zastupljenost klasične muzike uključujući i operu u domaćim medijima i gde smo u poređenju sa svetom?

– Moram da kažem da su retki mediji koji poklanjaju pažnju klasičnoj muzičkoj sceni, pa samim tim i operi. Ni u ovome se ne možemo porediti sa svetom gde postoje specijalizovani programi i časopisi posvećeni ovoj potpuno neprofitnoj umetnosti. Ipak, zahvaljujući istaknutim pojedincima u našoj klasičnoj muzici koji su imali ili imaju dara i za marketing, i ovde se stvari polako menjaju te se nadamo da će klasična muzička scena biti još vidljivija.

Kakva su iskustva sa drugim velikim operskim kućama kad je reč o radio prenosima i kako je ovo vreme pandemije uticalo na saradnju i veze opere i radija kao medija?

– Naš Treći program, koji poslednjih godina sarađuje sa evropskim operskim kućama, ove sezone, na primer, ima prenose iz milanske Skale, potom iz opera u Beču, Minhenu i Madridu. Što se tiče pandemije, operske kuće su, kao i svi mi, nastojale da se što pre vrate u koliko-toliko normalno poslovanje, a u onoj prvoj, najtežoj godini kada su sve bile zatvorene, nastojale su da upravo putem radija ostanu u kontaktu sa svojom publikom tako što su ponudile snimke predstava iz svojih arhiva. Na taj način ni mi nismo prekidali saradnju sa Metom koji je inače tih dana bio u izuzetno teškoj situaciji, bilo je i otpuštanja, a muzičari nisu bili plaćeni za to vreme. Da podsetim da, za razliku od evropskih operskih kuća, Met ne dobija subvencije od države i velikim delom se oslanja na donacije bogatih mecena. Problem je u tome, kao što kaže generalni direktor Meta Piter Gelb, da današnje, nove bogataše opera uopšte ne zanima. U tome smo potpuno u korak sa svetom.

Od Njujorka do Milana

Metropoliten je 90. sezonu radio prenosa zvanično započeo 4. decembra operom “Euridika” američkog kompozitora Mejta Ojkona, koju je direktno uživo prenosio beogradski Sinepleks bioskop.

Reč je o operi 21. veka, koja je premijerno izvedena 2020. najpre u Los Anđelesu, a potom i u Metu, prema libretu Sare Ruh, nastalom na osnovu inspiracije antičkim grčkim mitom.

Ono što iz repertoara Meta slušaoci Radio Beograda neće moći da čuju, između ostalog, biće i specijalni program 25. decembra posvećen 90. godišnjici radio prenosa iz ove njujorške umetnike kuće i 150. godišnici premijere Verdijeve opere “Aida”.

Milanska Skala novu sezonu TV i radio prenosa započela je 7. decembra Verdijevom operom “Makbet”.

Uživo u Sinepleksu

U bioskopu Sinepleks sezona od deset direktnih prenosa iz Metropolitena počela je 9. oktobra operom “Boris Godunov“ Modesta Musorskog, a potom je usledila Metova premijera opere “Vatra se zatvorila u mojim kostima“ (Fire shut up im my bones), američkog trubača, džez muzičara i kompozitora Terensa Blenčarda.

Osim „Euridike“ tokom decembra u ovom bioskopu najavljena je skraćena verzija Mocartove „Čarobne frule“.

Opersku publiku Sinpleksa u ovoj sezoni iz Meta u 2022. očekuju i Masneova „Pepeljuga“ 1. januara, Verdijev „Rigoleto“ 29. januara, Štrausovo remek-delo „Ariadna na Naksosu“ 12. marta.

Za 26. mart najavljeno je prvo u istoriji ove operske kuće izvođenje originalne francuske verzije Verdijeve opere „Don Karlos“, a potom slede 7. maja Pučinijeva „Turandot“ i 23. maja Donicetijeva „Lučija od Lamermura“.

Sinepleksovu sezonu zatvoriće 4. juna prvo izvođenje opere “Hamlet” australijskog kompozitora Breta Dina, koja je svetsku premijeru imala 2017. u Velikoj Britaniji na Grajdenburškom operskom festivalu.