Uručena priznanja Fonda “Branislav Mane Šakić”

Danas je Fond u Narodnoj biblioteci Smederevo dodelio 21. nagradu “Branislav Mane Šakić” Jeleni Jež, novinaru-voditelju Radija „Slovo ljubve“ Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, za doprinos očuvanja srpskog jezika i negovanja kulture govora u elektronskim medijima Srbije, okruženja i rasejanja i Specijalno priznanje Ani Rostokinoj, prevodiocu i književnom stvaraocu, za izuzetno vladanje srpskim jezikom i uspostavljanje mostova saradnje između Rusije i Srbije.

Prošlogodišnji dobitnik ove nagrade i predsednik žirija Slobodanka Vujanić, spiker Radija Republike Srpske predočila je obrazloženje ovog ocenjivačkog tela i potom uručila plaketu ovogodišnjoj dobitnici.

“Slušajući sve ovo, kao da sam slušala o nekoj drugoj osobi. Hvala, pre svega, gospođi Jadranki (osnivač Fonda) koja održava ‘ovu vatru’. Onoliko koliko je važno da mi tu veru, u šta god, u Gospoda, u Dobro na ovoj planeti održavamo, toliko je važno da i sredstva kojima se do te vere stiže, takođe održavamo. E, na tome vam hvala”, rekla je vidno uzbuđena Jelena Jež prilikom uručenja nagrade.

Glavni i odgovorni urednik Radija „Slovo ljubve“ Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke jerej Arsenije Arsenijević, zahvaljujući se na “prelepoj nagradi”, ali i na tome što Fond na ovakav način brine o našem jeziku i našoj kulturi, pored ostalog je podsetio da naš jezik nije nastao niotkuda.

“On je rezultat traženja čovekove duše, traženja uzvišenog smisla svoga postojanja. Onaj jezik koji ima takvu dubinu, takvu lepotu, takav broj padeža, vremena, toliku izražajnost, pokazuje da oni koji poseduju taj jezik, upravo žele tim jezikom da izraze najuzvišenije stvari. Jer jezik komunikacije koji se nameće danas, jeste jezik trgovine, jezik ovoga života. Ono što smo mi, što smo imali i što imamo i čuvamo, na ovakvim mestima, jeste upravo jezik prepoznavanja našeg traganja za večnošću našeg unutrašnjeg bića koje se ne zadovoljava samo trgovinom već razmišlja o nečemu što je mnogo uzvišenije”, kazao je Arsenijević.

Prvi dobitnik Specijalnog priznanja 2017. namenjenog strancima koji svojim radom i znanjem srpskog jezika predstavljaju primer vredan pažnje, Francuz Arno Gujon, osnivač i direktor Humanitarne organizacije „Solidarnost za Kosovo“, uručio je priznanje ovogodišnjoj dobitnici, Ani Rostokinoj.

“Ova manifestacije je jedinstvena u Srbiji i utoliko je ona vredna. Kao predsednik ovogodišnjeg žirija, nisam se dugo dvoumio. Ana govori srpski jezik, kao maternji jezik. Čak i više od toga, koristi književni jezik, širok rečnik. Ana je podstrek da nastavim da učim srpski jezik, da nastavim da čitam i da se razvijam na tom jeziku”, rekao je pored ostalog Gujon, posebno se zahvalivši ovogodišnjoj dobitnici ‘što je deo sebe, svojim radom, posvetila Srbiji’.

“Neće biti dugog govora. Samo još jednom da vam se zahvalim. Zaista, jedno veliko hvala od srca”, rekla je Rostokina. Prethodno je sa publikom, koja joj je podarila posebnu pažnju i iskrene simpatije, podelila svoja razmišljanja o učenju stranih jezika uopšte, o učenju srpskog jezika i “o mestu stranca u prostoru jednog jezika”.

U muzičkom delu programa nastupio je mladi smederevski harmonikaš Milan Lazić, učenik trećeg razreda Srednje muzičke škole “Kosta Manojlović”, koji postiže izuzetne rezultate. Laureat na svim ovogodišnjim takmičenjima, početkom maja biva krunisan izvanrednim uspehom – osvojenim drugim mestom na najprestižnijem takmičenju harmonikaša u Nemačkoj.

Želeći da se podstakne očuvanje našeg jezika, štiteći ga od stranih uticaja negovanjem pravilnog govora, posebno u elektronskim medijima Srbije, gde je uloga spikera, voditelja i novinara od posebne važnosti, upravo tim povodom 1998. godine ustanovljena je nagrada „Branislav Mane Šakić“, sa namerom da se dodeljuje za vrhunski domet i visoki profesionalizam u ovom poslu. Od 2017. godine nagrada pokriva i područje okruženja i rasejanja.

Ovo priznanje nosi pečat sećanja i dužnog poštovanja prema Branislavu Manetu Šakiću, čoveku-zaljubljeniku u čistotu jezika i lepotu izgovorene reči, čiji su život i četvrt veka spikerskog rada ostali utkani u bitisanje smederevskog radija.