Uspeh priče o crnom superheroju

Ovo je peti film nastao po Marvelovima stripovima koji je premašio ovu magičnu cifru (to su postigli još „Osvetnici“, „Osvetnici: Doba Ultrona“, „Ajron men 3“ i „Kapetan Amerika: Građanski rat“). Zanimljivo je da je ovaj naslov tako postao drugi najgledaniji film o superherojima u Americi svih vremena, prestigavši čak i „Mračnog viteza“ Kristofera Nolana. Takođe, na prvom mestu na svetskim blagajnama četvrti vikend zaredom pre „Crnog pantera“ bila su tek tri filma – „Osvetnici“, „Avatar“ i „Ratovi zvezda: Buđenje sile“.

Ovom uspehu najviše je doprineo početak prikazivanja u Kini, gde je film ostvario profit od 66,5 miliona dolara. Ali, pre svega, za popularnost „Crnog pantera“ zaslužna je pažnja koju ovaj naslov ne prestaje da dobija ni mesec dana od premijere.

Još od Spajk Lijevog „Malkoma X“ 1992. nije bilo toliko priče i nade vezane za jedan film među afroameričkom populacijom. U jeku debate o nedovoljnoj zastupljenosti manjina u holivudskim ostvarenjima, „Crni panter“ se pojavljuje kao film u kome je gotovo cela glumačka ekipa crne boje kože. Osim toga, režiju potpisuje mladi afroamerički reditelj Rajan Kugler, poznat po nezavisnim filmovima – „Stanica Frutvejl“ i „Krid“, a među ekipom ima i mnogo žena, uključujući i direktorku fotografije Rejčel Morison, koja je nedavno ušla u istoriju dodele Oskara kao prva žena nominovana u ovoj kategoriji.

Sa budžetom od 200 miliona dolara i pomenutim podacima, filmu je od starta predviđan veliki uspeh. Afroamerička zajednica videla je ovo ostvarenje kao razlog za slavlje. Već prvog vikenda gledaoci su formirali ogromne redove, uglavnom obučeni u kostime iz poznatog stripa ili odeću inspirisanu Afrikom. Film je tako imao verne fanove čak i pre nego što je prvi put prikazan.

Uspehu je doprinela pre svega antikolonijalistička priča o heroju T’Čalu koji se bori protiv zlikovaca i koji je istovremeno vladar Vakande, izmišljene afričke nacije sa najnaprednijom tehnologijom na Zemlji. Deo privlačnosti filma leži i u tome što Vakanda nikada nije bila kolonizovana. Zemlja Crnog pantera tako funkcioniše kao neka vrta crnačke utopije u borbi protiv kolonijalizma i belačke imperijalne kontrole nad crnačkim kontinentom. Kako pišu američki mediji, zbog ove teme koja odaje počast kulturi Afrike, bioskopske projekcije rasprodate su već neko vreme zbog organizovanih poseta škola ili aktivističkih grupa. Prikupljan je novac da bi ga pogledala i deca iz siromašnih porodica.

Tu je i neverovatna glumačka ekipa. Glavnu ulogu igra mladi Čedvik Bouzman, koji je publici poznat iz ostvarenja „Kapetan Amerika: Građanski rat“ gde se prvi put i pojavio kao Crni panter. Tu su i oskarovci Forest Vitaker i Lupita Njongo, kao i sve popularniji Majkl B. Džordan (igrao je sina Apola Krida u poslednjem nastavku „Rokija“ pod imenom „Krid“).

Producent „Crnog pantera“ Nejt Mur kaže da su svi koji su učestvovali u snimanju želeli da stvore film koji predstavlja crnačku kulturu kao kulturu dostojanstvenih, lepih i inteligentnih ljudi. „Kad Afriku vidite u filmovima, to su obično priče o siromaštvu, o krađi resursa. Ovde imamo zemlju koja je tehnološki najnaprednija na planeti. Ovo je fantastičan primer za današnju decu“, ističe Mur. On dodaje da je uloženo mnogo truda u ovaj film. „Imali smo mnogo kulturoloških savetnika, veliki deo naše glumačke postave potiče iz Afrike. I ostali članovi ekipe učili su dijalekte jer su želeli da zvuče kao Afrikanci. U isto vreme, iz ovog filma mnogo može da izvuče i afroamerička publika. Nadamo se da će te gledaoce film inspirisati da ponovo istraže svoje korene i razmišljaju odakle potiču“, dodaje Mur.

Ali sve to ne bi bilo dovoljno da film nije zaista dobar. Filmski kritičari širom sveta pisali su samo pohvalne tekstove o ovom naslovu. Čak i oni koji ne vole da gledaju filmove u kojima glavni junaci spasavaju svet u uskim helankama. To pokazuje i podatak sa sajta Rotten Tomatoes – čak 97 odsto tekstova o „Crnom panteru“ bilo je pozitivno. Film je duhovit, uzbudljiv i provokativan, slažu se kritičari.