Uticaj politike jači od radijacije Černobila

Rođen u okolini Sankt Peterburga 1961, od ranog detinjstva živi u Ukrajini. Govori jedanaest jezika, ali piše uglavnom na ruskom i ukrajinskom. Autor 13 romana, koji su prevedeni na sve svetske jezike, uključujući i kineski, japanski i hebrejski, sa četiri miliona prodatih knjiga, Kurkov je najuspešniji savremeni pisac u Ukrajini i jedni pisac sa prostora bivšeg SSSR, čija se dela nalaze na evropskoj listi top deset bestselera. Književni kritičari smatraju ga “majstorom grotesknog humora”, “briljantnim satiričarem postkomunističke Ukrajine” i jednim od četiri autora vanengleskog govornog područja, čije su knjige u poslednje decenije presudno uticale na razvoj kriminalističkog romana u svetskim razmerama. Kurkov je i uspešan filmski scenarista rado viđen na festivalima u Berlinu i Veneciji.

Zanimljivo je da je tokom rata u bivšoj SFR Jugoslaviji, kao novinar izveštavao iz Hrvatske za jedna ukrajinski časopis, a da su 2005. njegova dela bila zabranjena u Ruskoj Federaciji zbog kritike ruske uloge u “Narandžastoj revoluciji”. „Politika je u svakom mom romanu. Pokušao sam da se sa tim izborim i da pišem knjige u kojima nema politike, ali ne ide. Kod nas u Ukrajini u vazduhu se više oseća koncentracija politike nego radijacija iz Černobila“, kaže Kurkov za “Danas”, odgovarajući na pitanje koliko aktuelna politička i sva druga previranja u Ukrajini utiču na njegovo književno delo.

On je govoreći o ukrajinskoj književnosti, naglasio da je „počela da se razvija od nule posle raspada SSSR u kome nije moglo slobodno da se piše o svim temama, a samo malobrojni autori su pokušavali da kroz fantastiku govore o događajima u Ukrajini trudeći se da izbegnu cenzuru“. Prema njegovim rečima, nema mnogo pisaca iz sovjetskog perioda koji svaraju i danas. „Nova ukrajinska književnost je nova nada. Prve generacije pisaca s kraja devedesetih bavile su isključivo temama zabranjenim u SSSR – seksom, drogom i narkomanijom. Druga generacija počela je da piše i o istoriji Ukrajine, što je u sovjetsko vreme takođe bilo zabranjeno. Do 2011. većina pisaca bila je apolitična. Tek sa “Evro-Majdanom” i one dve desetine ukrajinskih autora koju su pisali lepu književnost okreću se političkim romanima. Pisci počinju da pišu i kolumne o tim događajima koje su u štampi popularnije od izveštaja novinara. Danas je ukrajinska književnost duboko politizovana, što se govori o stanju u Ukrajini. Pisci smatraju da je država u ratnim stanju i da zbog toga moju odgovorno da se ponašaju“, naglasio je Kurkov.

Prema njegovim rečima, država je, posle više od 20 godina nebavljenja kulturom, osnovala dve institucije, od kojih je jedna pri Ministarstvu spoljnih poslova, koje iz državnog budžeta pomažu promociji ukrajinske kulture, zahvaljujući čemu on gostuje na Beogradskom sajmu knjiga.

Andrić i Pavić

U Ukrajini su prevedena dela Ive Andrića i Milorada Pavića. Oni su jako popularni, ali o ostalim srpskim piscima kod nas se malo zna. Nadam da će se sutuacija popraviti, jer je u trenutno u Ukrajini popularno prevođenje balkanskih pisaca – kaže Kurkov.