Utopija u planini

– Festival ima dobru nameru i od prve godine se razvija kao festival, na kome nema mržnje, surevnjivosti, kako to reče naš gost i oskarovac Asgar Farhadi, a mladi autori pričaju sa najvećim autorima današnjice. To je moj cilj. Kad sam ja bio mlad, želeo sam da sretnem Formana, pa sam ga i sreo. Dakle, snovi se ispunjavaju u ambijentu koji je povoljan, a Kustendorf je za to je najbolji ambijent – portretisao je festival njegov inicijator Emir Kusturica, koji je goste dočekivao sa čokančićima rakije, pogačom i solju.

U planinskoj komuni, koja je, osim ozbiljnih i akademskih debata, povremeno dobijala obrise prave karnevalske atmosfere, što asocira na sam život i dvoličje boga Janusa, o filmovima i filmskoj umetnosti govorili su najznačajniji svetski autori – Asgar Ferhadi, Paolo Sorentino, Januš Kaminski, Giljermo Arijaga, Aleksandros Avranas… glumica Bereniz Bežo i drugi. Oni nisu poznati široj publici, poput ranijih festivalskih gostiju – Mihalkova, Džarmuša, Monike Beluči, Džonija Depa, ali za njih i te kako znaju poznavaoci savremenog filmskog trenutka. I muzički deo festivala je pratio odličan program, a posebnu pažnju privukla je muzička zvezda Zaz, ne samo svojim nastupom nego i harizmom, šarmom i motivacionim porukama o potrebi društvenog aktivizma.

Na pitanje Danasa kako mu uspeva da tokom Kustendorfa u srpskoj zabiti okupi najveće svetske umetnike, Kusturica kaže da je recept u dobroj koncepciji, ali i u dobrom glasu o njemu, koji su svetom proneli njegovi filmovi.

– Napravio sam filmove za koje mnogi u Srbiji još nisu uvereni da vrede, a ovi na Zapadu su ih odavno odštambiljali. Kad napraviš dobar festival – umetnici dolaze, bez obzira na to ko ga je napravio. Ako si vešt u komunikaciji, ljudi takođe dolaze. Imam mnogo prijatelja u svetu, jer sam dobar deo života proveo u internacionalnom okruženju, a bavim se i muzikom. Neko ko se zatvori u sopstvene okvire i sanja da dovede Anđelinu Džoli, logično je da neće dovesti nikoga. Potpuno je suluda koncepcija – spasavaj i život i festival. Uspešna koncepcija obezbeđuje dobar život, a loša koncepcija ga ruši – kazao je Kusturica.

Da je bilo i dobre zabave, spontanosti i one vrste dekadencije koja uvek prati umetnike i umetnost, potvrdila je glumica Berenis Bežo, predsednica festivalskog žirija, rekavši da je završena „sedmica gledanja odličnih filmova, slušanja odlične muzike, pijenja ogromnih količina vina i piva, nespavanja…“

Primeran festivalu, svoj nastup je osmislio i ministar kulture Ivan Tasovac, koji je svečano zatvorio festival, rekavši da je došao da „promeni stare običaje i nepisana pravila da ljudi iz vlasti svečano, pompezno i samozadovoljno otvaraju festivale“.

– Pravoj prirodi vlasti, ipak, više odgovara da festivale zatvara, tako da – dosta je bilo. Smatrajte se zatvorenim! – izazvao je Tasovac urnebesni smeh, a potom nastavio – Moglo bi nam preći u naviku da, pošto je većina bioskopa po srpskim gradovima zatvorena, filmove gledamo u šumi, kao što smo se u turska vremena u nedostatku crkava okupljali po šumama ispod hrastovih zapisa da se molimo Bogu. Znamo do čega su te molitve dovele, a pretpostavljam i da znamo do čega bi moglo da dovede gledanje kvalitetnih filmova u ovakvim količinama i na ovolikoj koncentraciji ozona – „upozorio“ je Tasovac, a potom poručio da je „festival završen, takoreći zatvoren“.

– Sve što vam vlast, posle ovih orgija talenta i kreativnosti, može poručiti jeste da se sada svi u miru raziđete – dvoje po dvoje. Dame i gospodo – gotovo je! – završio je Tasovac.

Uloga Tasovca

– Da je neko drugi ministar za kulturu, ovogodišnjeg festivala ne bi bilo. Zato je Tasovac značajan tip. Ne samo zbog toga šta sve radi u životu nego zato što je pošto je bio na drugom Kustendorfu, znao šta se ovde dešava. U trenutku kada se u Srbiji stvaraju institucije, nadam se da će Kustendorf, institucija stvarana sedam godina, nastaviti da živi nezavisno od političkih partija. Bilo je trenutaka kada je sve moglo da propadne, ali je Tasovac priskočio u pomoć – otkrio je Kusturica značaj Ivana Tasovca za ovogodišnji festival.

Festivalske nagrade

Prva nagrada nagrada festivala – Zlatno jaje – pripala je rediteljima iz Slovačke Andreju Kolenciku i Peteru Beganjiju za film „Postavka“, Julija Kolberger iz Poljske nagrađena je Srebrnim jajetom za film „Uskršnje mrvice“, dok je mladom srpskom reditelju Luki Popadiću dodeljeno Bronzano jaje za film „Mamci i udice“. Nagradu za najboljeg direktora fotografije, koja nosi naziv „Vinko Filač“, dodeljena je Bartošu Svinjarskom iz Poljske za film „Arena“.

– Iznenađen sam nagradom. Sve mi ovo deluje kao san. Nema boljeg festivala na svetu – bio je ushićen Andrej Kolencik, jedan od laureata festivala, na kome je u takmičarskom delu prikazano 15 filmova mladih autora .