Foto: Z. S. M.Uvođenje nameta od 15 dinara po pozajmljenom primerku knjige od 1. januara naredne godine ugrozilo bi rad svih 530 javnih biblioteka u zemlji, odnosno ostvarivanje njihove osnovne funkcije obavljanjanje poslova od opšteg interesa za državu, upozorili su iz Bibliotekarskog društva Srbije.
Na sajtovima i društvenim mrežama biblioteka u Srbiji osvanuo je juče Apel za odlaganje stupanja na snagu naplate „Tarife naknade za davanje na poslugu originala i umnoženih primeraka autorskih dela izdatih u štampanoj formi”.
Uvođenje nove tarife po mišljenju bibliotekara samo će dodatno ugroziti ionako devastirane javne biblioteke i drastično smanjiti broj čitalaca i njihovih korisnika dok po mišljenju Organizacije za ostvarivanje reprografskih prava (OORP) to je način zaštite autorskih prava po modelu u EU i neće ići na teret građana već lokalnih samouprava.
„Stupanje na snagu naplate ,’Tarife naknade za davanje na poslugu originala i umnoženih primeraka autorskih dela izdatih u štampanoj formi” (Sl. glasnik RS, br. 50/2024 (Tarifa), koja predviđa da sve javne biblioteke plaćaju 15 dinara po pozajmljenom primerku knjige, po modelu na prime gde 50.000 pozajmica knjiga bude 750.000 dinara za naplatu, predstavlja namet na javne biblioteke, koji je ustanovljen bez dovoljno rasprave i sagledavanja stanja u kojem se one nalaze, zbog čega apelujemo na hitno odlaganje njegove primene do uspostavljanja drugačijeg mehanizma naplate koji bi bio moguć i održiv i koji bi doprinosio pravičnom i pravednom rešenju za sprovođenje Zakona o autorskim i srodnim pravima, navodi se u apelu/saopštenju koje potpisuje Jelena Glišović, predsednica BDS-a.
Po njenim rečima, budžeti biblioteka zavise od osnivača, a finansijski planovi biblioteka za osnivača nisu obavezujući, već se usvajaju najčešće delimično, a nekada čak i ne, pa nema sumnje da je za sprovođenje zakona izabrana finansijski najslabija karika, odnosno biblioteka, što jasno ukazuje na neodrživost i nemogućnost praktičnog sprovođenja i naplate Tarife na ovaj način.
– Kao reprezantativno udruženje ni na koji način se ne zalažemo da se ne plaća nadoknada autorima. Naprotiv, ovim putem ukazujemo na nevaljanost ovog podzakonskog akta, čija primena bi, ukoliko ne bude u značajnoj meri izmenjen, imala pogubne efekte na pravo građana na znanje i tačne i ažurne informacije. Posledično ni sami autori ne bi imali korist od svojih autorskih prava, kaže Jelena Glišović, dodajuću u apelu da je „ovakav podzakonski akt suprotan je ciljevima jer poništava sve mere i aktivnosti predviđene za razvoj i podsticanje kulturnih delatnosti u drugim propisima”.
Zbog svega navedenog hitno je potrebno stavljanje van snage ovog podzakonskog akta u sadašnjoj formi kako bi se izbeglo nastupanje nemerljive štete po bibliotečku delatnost i pravo svakog stanovnika na slobodan i nesmetani pristup znanju i informacijama, smatraju u esnafskom udruženju bibliotekari Srbije.
Izdatak gotovo isti kao budžet za nove knjige
Apel je među prvima objavila i kragujevačka Narodna biblioteka „Vuk Karadžić”.
– U momentu kada se već uveliko pominje mogućnost uvođenja tarife naknade, u julu mesecu ove godine naša biblioteka, u dogovoru sa Upravom za društvene delatnosti Grada Kragujevca obratila se pisanim putem Organizaciji za ostvarivanje reprografskih prava (OORP) koja stoji iza pokretanja inicijative za uvođenje tarife naknade za davanje na poslugu autorskih dela u štampanom obliku sa konkretnim pitanjima, a na koja je odgovor bilo važno dobiti pre izrade finansijskog plana Biblioteke (koji se predaje do kraja jula meseca) kako bi se razjasnila nedoumica oko toga treba li u finansijski plan Biblioteke za 2025. godine uvrstiti i ovu vrstu novčanih davanja, kaže za Danas Anđela Ognjanović direktorka Narodne biblioteke u Kragujevcu.
Po njenim rečima, pitanja ove ustanove usmerene ka OORP bila su sledeća: Ko je obveznik naknade? Koji je osnov plaćanja naknade? Kako se vrši obračun naknade?
Od OORP su dobili odgovore da je obveznik naknade lokalna samouprava, osnivač biblioteke, očekuje se od grada da obezbedi sredstva. OORP ugovor potpisuje sa lokalnom samoupravom, a biblioteka daje podatke za plaćanje, kao i da su u OORP insistirali na takvom rešenju upravo da ne bi plaćanje palo na teret biblioteke.
Takođe i da OORP obvezniku plaćanja naknade izdaje fakturu.
„Obračun naknade – ovde se radi o kolektivnim autorskim pravima, a ne o ličnim, pojedinačnim OORP štiti kolektivna autorska prava. Zakon o autorskom i srodnim pravima propisuje u odredbi člana 40. stav 3. koja su ograničenja ovog kolektivnog autorskog prava, ali ni na jednom mestu ne propisuje da plaćanju naknade ne podležu dela čija su individualna imovinska autorska prava istekla. Navedeno ne propisuje ni rešenje Zavoda niti Tarifa OORP. Takođe, ni u drugim evropskim zemljama u kojima se primenjuje ova Tarifa, ne postoji navedeno razdvajanje, upravo iz razloga što se radi o pravičnoj, pravednoj naknadi, određenoj mnogo niže nego što je stvarna naknada. Ovde se ne radi o povredi autorskog prava, već o naknadi za korišćenje autorskih dela, te i iz tog razloga, citirani propisi ne postavljaju kao uslov da su individualna imovinska autorska prava u važnosti, već pozajmljen primerak autorskog dela koriste kako bi na jednostavan i ekonomičan način odredile visinu naknade a sve u cilju izbegavanja dodatnih troškova. Takvo je rešenje i u celoj EU”, navedeno je u njihovom odgovoru kragujevačkoj Narodnoj biblioteci.
– Svakako, čak i ako se uzmu u obzir sve ove činjenice sadržane u odgovorima OORP, s jedne strane, a sa druge strane činjenica da je traženi iznos 15 dinara po svakom pozajmljenom primerku nejasno utvrđen kao pravična, a ne stvarna naknada (onda bi bilo poželjno da nam se ukaže kako se to određuje iznos stvarne, realne naknade), nama i dalje ostaje nejasno npr. šta sa naplatom autorskih prava na dela čija su autorska prava po Zakonu o autorskim i srodnim pravima zastarela nakon 70 godina od smrti autora, kao i činjenice da nam ostaje nejasno kako će se davati naknada internacionalnim autorima, budući da se tarifa primenjuje na svaki pojedinačno pozajmljeni primerak građe bez izuzetka, navodi Anđela Ognjanović, po kojoj treba pomenuti i činjenicu da se tarifa naknade odnosi isključivo na javne biblioteke, ili bolje rečeno na štetu javnih biblioteka jer ove tarife ne plaćaju školske i biblioteke fakulteta i Univerziteta, Narodna biblioteka Srbije i univerzitetske biblioteke.
Konačno, po mišljenju ove naše sagovornice – ostaje i pitanje kako će se ovako veliki iznosi izdvajati iz budžeta grada, kao što je na primer Kragujevac.
– Budući da se, konkretno za Biblioteku u Kragujevcu, koja je najveća javna biblioteka u Šumadijskom regionu sa cirkulacijom preko 200.000 knjiga godišnje, i to po statističkim podacima iz 2023. godine, a gde je taj broj u 2024. godini i porastao, prostom matematikom dolazimo do cifre od preko 3.000.000 dinara godišnje koje Grad Kragujevac treba da izvoji samo za izmirivanje pomenute tarife, navodi Anđela Ognjanović.
Ostaje realna zabrinutost zaposlenih u Biblioteci kako će se i da li će se to odraziti na ukupan budžet koji Biblioteka dobija za godišnju nabavku knjiga, a koji po planu za 2025. godinu iznosi 4.000.000 dinara.
– Ako se za kupovinu novih naslova godišnje izdvaja suma koja je skoro pa ista sumi koju sada treba izdvojiti samo za plaćanje tarife, ostaje upitno kakva će i kolika će biti nabavka knjiga u godinama koje dolaze i koliko će taj broj prinovljenih naslova odgovoriti na standarde bibliotečko-informacione struke, a pre svega na potrebe korisnika bibliotečkih usluga kojih je u našoj ustanovi iz godine u godinu sve više, zaključuje ona.
Na bibliotekama se već „brutalno štedi”
Po rečima njene koleginice Gordane Vučković, koja na čelu Zavičajnog odeljenja u NB „Vuk Karadžić” saopštenje za javnost BDS u kome se apeluje da se odloži stupanje na snagu odluke o naplati tarife samo je u javnost „izbacilo” ono o čemu se već dugo u bibliotekama i na stručnim skupovima govori i raspravlja. I ovoga puta, smatra ona, se nastavlja sa praksom da se formalno „konsultuju” relevantne institucije kulture i udruženja, a da se ipak ne uvaži njihovo mišljenje i donese odluka na štetu javnih biblioteka.
– U bibliotekarstvu sam 39 godina, naučena i dobro obučena da, uprkos svim ograničenjima, radim na polzu pre svega korisnika i struke, mogu samo da kažem da je ovo nastavak devastacije i urušavanja biblioteka. Radim u najstarijoj javnoj biblioteci u Srbiji koja je od 1866. godine podstanar, u gradu 4. po veličini u Srbiji koji za sve institucije kulture izdvaja 6-7 odsto godišnjeg gradskog budžeta, što je dovoljno za plate, materijalne troškove i ponajmanje programe. Moja biblioteka nema svoj račun, nema računovodstvo ni pravnu službu, podseća ona na opšte stanje u bibliotekarstvu danas.
Takođe, svedok je kako se na njima „brutalno štedi” i smanjuju iznosi za kupovinu knjiga.
– Primena ove odluke po kojoj, na primer, za 50.000 pozajmljenih knjiga OORP-u se daje 750.000 dinara direktno će uticati da osnivači, lokalne samouprave, smanje ionako premali budžet za obnovu knjižnog fonda. A kad ne kupujete nove knjige, smanjuje se i broj članova biblioteke. Takođe, interesuje me odakle će opštinske biblioteke da plaćaju, jer se njihovo obnavljanje fonda svodi na otkup i poklone. Njima nema od čega da se smanji budžet, jer ne dobijaju ništa, ističe Gordana Vučković.
On napominje da kada biblioteke kada dostavljaju izveštaje o radu, ne navode korišćenje knjiga po naslovima i autorima, već samo zbirno i brojčano.
– Pa kako će se onda prikupljena sredstva deliti autorima? Po kom principu? Da neće i tu biti podela po bliskosti vlasti?, opravdano se pita ona, dodajući kao i njena koleginica Ognjanović da je takođe, vrlo je diskutabilno i šta je sa novcem koji se uplaćuje, a autori su preminuli pre sto i više godina? Kome idu te pare?
– Ako se Vlada tako zdušno poziva na pravila za autorske honorare u Evropskoj uniji, neka onda pogleda i ulaganja u biblioteke, na primer u Skandinaviji. Ne može se selektivno i jednostrano gledati, a to je isključiv manir ove vlasti, smatra ona.
Nekada je ministar prosvete i utemeljivač univerziteta, Dositej Obradović, znajući da se istina nalazi u knjigama rekao: „Knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporce!”.
– Čekam šta će današnji ministar kulture Selaković da preduzme povodom tarifiranja biblioteka i zaštiti resor na čijem se čelu nalazi. Ili će se, ipak, odlučiti za zvona i praporce?! Pa nek zvoni, završava svoju izjavu za Danas Gordana Vučković.
Ipak, u nezvaničnim razgovorima sa bibliotekarima i knjižničarima preovladava mnjenje da će ova tarifa uprkos apelu i otporu stručne javnosti, kao i sve kod nas, „sigurno biti” usvojena i uvedena.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
