Uzbudljivo književno upoznavanje

To kaže za “Danas”, ne bez razloga ponosno, Gojko Božović, glavni urednik beogradske izdavačke kuće “Arhipelag” koja je najaktivniji nacionalni izdavač ovog projekta u Srbiji.

Edicija izlazi pod pokroviteljstvom “Foruma slovenskih kultura” čije je sedište u Ljubljani, i njegov je najvažniji i najvidljiviji projekat.

Božović objašnjava da je za vremensku granicu za izbor najboljih romana uzet pad “Berlinskog zida”, i da ona nije slučajna, jer je tada označen trenutak kad su sve zemlje slovenskog sveta ušle u društveno-političku tranziciju. Prvi ključni cilj edicije je povećanje kulturne i književne razmene između slovenskih zemalja, drugi je stvaranje nove generacije prevodilaca jer su se nacionalni izdavači u slovenskom svetu, izuzev ruskih, našli u situaciji da nema dovoljno prevodilaca na slovenske jezike! Treći je impozantni spisak sto knjiga iz savremenog slovenskog romana čiji se pisci razlikuju ne samo po jezicima i generacijski, već i po temama koje obrađuju. Četvrti cilj koji se već pokazuje jeste povećan broj prevoda među slovenskim jezicima, a peti je izlazak slovenske književnosti u svet.

* Koliko su pisci iz ove edicije razlikuju i šta im je zajedničko?

– Pokazuje se da je istorija nešto što veoma zanima pisce različitih slovenskih kultura, pa čak i u savremenom kontekstu. Na drugoj strani pokazuje se da je veliki broj pisaca zainteresovan za društvene teme, pa u savremenom slovenskom romanu možemo primetiti izraziti politički potencijal. Ono što je zaista vidljiva zajednička crta velikog broja romana jeste pitanje tranzicije koje se pokazuje kao epohalno iskustvo ove generacija pisaca, ali možemo reći i ove generacije čitalaca. Kad pročitate najbolje slovenske romane iz ove edicije vidite da između tih tranzicija postoje zapanjujuće sličnosti. Kada bismo nekima, recimo, samo zamenili imena junaka i nazive mesta u kojima se odigrava radnja, onda bismo te romane mogli da smatramo knjigama koje se tiču svih nas i knjigama koje govore o našem, tranzicionom iskustvu… Kad čitamo knjigu Janija Virka “Poslednje Sergijevo iskušenje” o intelektualcu koji je hteo da bude otac nacije, i to na prelazu iz komunizma u demokratiju, onda u opisu tog oca nacije možemo videti intelektualnu i političku figuru koja je bila svojstvena čitavom slovenskom svetu na početku njegove tranzicije. Ili, kad čitamo roman Alekseja Slapovskog “Feniksov sindrom” o ruskoj tranziciji, o svakodnevici provincije koja u dolasku jednog mladića prepoznaje dolazak Hrista, mogli bismo da, samo sa malim izmenama imena junaka i naziva mesta, vidimo možda najuzbudljiviji srpski roman u tranziciji.

* Koliko su zapadni izdavači zainteresovani za slovensku književnost?

– Zapadni izdavači pokazuju interesovanje za ovu ediciju jer im mnogi pisci iz slovenskih zemalja nisu dovoljno poznati, sem ruskih i eventualno poljskih. Pisci iz ove edicije se ne nalaze u katalozima velikih literarnih agencija, samim tim nisu primetni, ali kada se nađu u jednom ovakvom izdavačkom konceptu, to povećava njihove šanse da budu više prevođeni ne samo u slovenskom svetu nego i u drugim zemljama. Slovenske književnosti su se do skora malo prevodile, ovo je način da se više prevode a da se prema zapadnom svetu ponovi ona situacija koja je, pre trideset do četrdeset godina, bila sa južnoameričkom književnošću. Svi smo mi čitali te knjige, divili se tim piscima ali nismo znali, niti nam je to bilo važno, da li je neki od njih iz Čilea, Bolivije, Kolumbije, Meksika… Oni su bili pisci koji su dolazili iz jednog sličnog miljea, i verujem da i pisci koji su sastavni deo edicije “Sto slovenskih romana” imaju veću šansu u jednom takvom velikom reprezentativnom međunarodnom projektu.

* Koji su naši autori zastupljeni u ediciji?

– Dosad je na različitim jezicima i kod različitih izdavača objavljeno preko osamdeset romana. U Srbiji je objavljeno 25 knjiga, a od srpskih pisaca čitav niz autora je doživeo promociju i prevode u okviru ove edicije. Tako je “Lagum” Svetlane Velmar Janković objavljen na ruskom i makedonskom jeziku a priprema se i njegovo slovenačko i slovačko izdanje. Roman Dragana Velikića “Ruski prozor” objavljen je u Makedoniji i Sloveniji, a iduće će godine biti objavljen u ruskom izdanju ove edicije. Roman Gorana Petrovića “Sitničarnica kod Srećne ruke” je pre manje do mesec dana objavljen na ruskom jeziku, takođe u okviru ove edicije, a već je štampan na slovenačkom, slovačkom i makedonskom jeziku. Roman Lasla Blaškovića “Madonin nakit” se početkom septembra pojavio na ruskom jeziku a pre toga je objavljen na makedonskom i slovenačkom. Potom, roman Vladimira Tasića “Oproštajni dar” preveden je u okviru ove edicije na makedonski i slovenački jezik a sledeće godine će biti objavljen na ruskom jeziku, na kojem se priprema i roman “Kuća mrtvih mirisa” Vide Ognjenović. Tu je i “Komo” Srđana Valjarevića koji će takođe biti preveden na ruski jezik, a već se pojavio na slovenačkom i makedonskom.

* Šta kada bude ispunjen broj od sto?

 – Ova edicija bi bila put da preraste u izbor nekog drugog žanra. Postoji ideja da sledeći izbor bude posvećen priči koja je mnogo manje vidljiva, pa bi roman kao široko rasprostranjeni i komunikativni žanr bio neka vrsta ledolomca. Tu je i izbor poezije…

* Ima li „Arhipelag“ finansijsku pomoć društva?

– Što se tiče budžeta ove edicije, nacionalni izdavači su dužni da obezbede sredstva za objavljivanje. Dosad smo imali nekada veću, nekada manju podršku Ministarstva za kulturu i informisanje Srbije koja nije zagarantovana. Kao kapitalni projekat u izdavaštvu, edicija “Sto slovenskih romana” konkuriše za sredstva Ministarstva, a odluka zavisi od komisije. Nekad imamo više nekada manje razumevanja, mislim da je bila barem jedna ili dve godine kada nismo dobili nikakvu podršku. Ali mislim da je ova edicija važna, ona je reprezentativna i, kako vreme prolazi, stiče sve veću podršku i kritike kod nas, i čitalaca. Što daje nadu i uverenje da i dalje treba da objavljujemo knjige iz ove edicije.