Uzdizanje fašizma 1930. slično aktuelnom trenutku

Film o američkom ratu za nezavisnost ispričan iz vizure vojnika na frontu nije bio jako uspešan kada se pojavio. Hadson kaže da nije imao punu kontrolu nad ovim ostvarenjem te da se film pojavio pre nego što je bio završen.

„Većina mojih kolega u rediteljskoj verziji produžuje film, ali ja sam hteo da ga skratim jer mi se neke stvari nisu svidele. Distributeri su tražili da tako ostane. Hteli su da ga puste po svaku cenu. Nisu mi dali vremena da film uradim kako sam planirao. Pristao sam da film izađe u toj varijanti. Nisam se pitao“, rekao je Hadson na konferenciji za novinare i dodao da je hteo da prikaže novu verziju „Revolucije“ na Fest jer ga prikazuje gde god ima priliku.

„Nije ga mnogo ljudi videlo ni tada, 1985, pa sad koristim priliku da ga prikažem gde god mogu“, naglašava autor i dodaje da je imao retku priliku da se ponovo vrati svom delu, jer za razliku od drugih umetnosti, filmovi se smatraju za zatvorene forme koje se naknadno ne mogu menjati. On je svoju šansu dobio zahvaljujući studiju Vorner Bros. Hadson je dodao i da je „Revolucija“ na neki način bila ispred svog vremena jer je snimana „kamerom iz ruke“, što tada nije bila tako česta pojava kao danas.

Reditelj se prisetio i svog najpoznatijeg filma „Vatrene kočije“.

„Znam da je taj film jako popularan i da se često prikazuje. Obavezno svake četiri godine pre početka Olimpijskih igara. To je tema koja se dotičem u svim svojim filmovima – nedužni ljudi koji se bore protiv velikih sila. Film govori o dvojici dečaka, dobrih atletičara. Oni su nevini ali se suprotstavljaju vlastima. Jedan je Jevrejin i on se bori protiv antisemitizma a drugi hrišćanin koji neće da trči nedeljom“, objašnjava Hadson.

Njegov poslednji film bio je „U potrazi za Altamirom“ sa Antoniom Banderasom u glavnoj ulozi. Hadson sada priprema novi projekat koji će govoriti o 1930-im u Istočnoj Evropi.

„To su teške godine. Uzdizanje fašizma i desničarske politike, što je u stvari jako slično aktuelnom trenutku. Ne znam šta će se dogoditi ali se nadam da se neće ponoviti ono što se desilo 1930-ih. To je moderna priča. Ima istorijski kontekst, ali je savremena“, zaključio je reditelj.

Oslobođenje Skoplja

Srpsku premijeri na Festu sinoć je imao film „Oslobođenje Skoplja“ u režiji Danila i Radeta Šerbedžije. Predstavom po tekst Dušana Jovanovića u režiji Ljubiše Ristića u kojoj je Šerbedžija stariji igrao glavnu ulogu svojevremeno je otpočeo s radom čuveni KPGT. Kako kaže Danilo, njegov otac je imao veliku želju da tu dramu pretoči u filmu na čemu je dugo godina radio sa Živojinom Pavlovićem. Slavni reditelj nije bio zadovoljan scenarijom zbog čega je odustao. Ipak, Šerbedžija je pre desetak godina rešio da film napravi sam. Trebalo je i da režira film, ali je na kraju za pomoć ipak pitao sina.

„Bilo je to jedinstveno i zanimljivo iskustvo, koje ne bih nikad ponovio. Film je kolektivno umetničko delo ali poslednju reč ima reditelj. Problem je kada su to dve osobe“, kazao je Danilo.

On je podsetio da film govori o Drugom svetskom ratu kroz vizuru deteta čija se majka zaljubljuje u nemačkog oficira.

„Radetova ideja bila je da i danas postoje neke dečije oči koje su uplakane zbog rata i deca koja moraju na silu da odrastu. To ne bi smelo da se dogodi nijednom detetu. Umetnik uvek želi da prikaže da je dosta strahota ali nas nažalost niko ne sluša. Zato mi ne prestajemo da to govorimo još više“, zaključio je Šerbedžija.

Film „Oslobođenje Skoplja“ od danas je u domaćim bioskopima.