Uzmi novac i beži

Da ću, ako me ikada budu pozvali, reći ‘ne’. Onda su me pozvali da dođem i ja sam sa velikom radošću rekao ‘da'“, izjavio je juče kroz smeh glumac Bogdan Diklić, koji je u više od 20 godina dugoj istoriji Festivala evropskog filma Palić prvi put došao na ovu manifestaciju. Na pitanje zašto se predomislio, odgovorio je u istom duhu „da ljudi vremenom sazrevaju, pa tako valjda i on“.

„Ali ja moram nešto da priznam. Moja majka je iz Trešnjevca kod Sente. I ja sam svako leto provodio u tom selu. Kada smo putovali, presedali bi u Subotici, gde smo čekali po tri sata taj ‘spejs šatl’ koji nas je vodio dalje. Zato su me moji roditelji obavezno vodili otvorenim tramvajem do Palića. Tako da sam ja starosedelac, pa mi je zbog toga još draže što sam ovde“, dodao je Diklić.

On je na Paliću predstavio film „Igla ispod pragu“ Ivana Marinovića koji je prikazan u okviru selekcije Paralele i sudari. Film govori o meštanima sela Lušice u Crnoj Gori koji odlučuju da prodaju svoje kuće i zemlju, kako bi tu bio izgrađen hotelski kompleks. Na tom putu stoji im tvrdoglavi sveštenik, zbog čega oni odlučuju da ga na sve načine oteraju. Diklić igra Donda, sveštenikovog jedinog prijatelja, za koga se kasnije ispostavlja da je mozak cele operacije.

„On je najpokvareniji tip u celom tom ‘gangu’. Ali nije on zlonameran. Voli novac kao i mnogi od nas. Oni su samo hteli da urade nešto dobro za to mesto i da usput i zarade neki novac. To se vidi i u poslednjoj sceni. Žao mi je što i moj lik nije deo tog poslednjeg okupljanja. Da barem sedi negde u prikrajku. To sam i rekao reditelju nakon filma. Mislim da bih ga tako odbranio i da bismo kompletno zaokružili priču, kazao je Diklić dodajući da je Marinović u glumcima tražio saradnike a ne marionete.

Na Palićkom festivalu je prikazana još jedna regionalna komedija, koja se bavim mentalitetom ljudi ovih prostora. U pitanju je „Ministarstvo ljubavi“ hrvatskog reditelja Pava Marinkovića. Ideju za film Marinković je dobio kada je pročitao vest da će hrvatske vlasti menjati porodični zakon. „Novinar je bio inspirisan time pa je kazao šta to sad znači – hoće li inspekcija ići po kućama i proveravati da li udovice branitelja žive u vanbračnim zajednicama kako bi i dalje primale braniteljske penzije svojih pokojnih muževa. Ta rečenica je bila ideja za film“, objasnio je reditelj čiji film upravo i govori o inspektoru poslatom da reši aktuelni problem. Na komentar da film u duhu nalikuje češkim komedijama, Marinković objašnjava da je ipak u pitanju balkanska komedija. „To je u stvari više srpska komedija, jer kad kažete balkanska komedija, obično se misli na Slobodana Šijana. Mi i ne znamo da pravimo komedije. Snimamo ih, ali ne tako dobro“, naglasio je reditelj dodajući da su mu uticaji bili i češki reditelji Forman, Mencl… čija se ruka ne vidi direktno, dok subverzivnost nastaje iz priče.

Na pitanje zašto se u Hrvatskoj ali i Srbiji dešavaju slične priče o prevarama na račun državnog novca, kao u njegovom filmu, reditelj objašnjava da misli da je razlog to što ne postoji svest o državnom novcu, nego su ljudi navikli da država brine o njima. Tako je, kako kaže, u Hrvatskoj ali i u Rumuniji, gde živi poslednjih godina, gde su „ljudi na neki način postali lenji od socijalizma“. „Moja žena je Austrijanka i kod njih nije tako. Oni to shvataju kao da kradu od svojih suseda na taj način“, precizirao je Marinković. Zakon zbog koga je nastao film i dalje je, kako kaže reditelj, na snazi, ali se ne primenjuje. „Kada bi inspektori krenuli na teren da proveravaju sa kim žive udovice branitelja, prošli bi kao i moj junak – dobili bi batine. Svi smo mi politički korektni“, zaključio je Marinković, koji je novac za film prvo dobio od češkog fonda.