Valentin Vencel: Teatar je moćniji od politike

Za svoj rad ovenčavno je nagradama na Sterijinom pozorju, Bitefu, Festivalu profesionalnih pozorišta Vojvodine, sarajevskom MESS, te festivalima u Užicu, Kišvardi, Pečuju, Segedinu… Ono živi već 43 godine, a njen današnji upravnik je Valentin Vencel. Nakon dve decenije života i rada u Mađarskoj, Vencel je od 2013. upravnik „Novosadskog pozorišta“ čiji je deo ansambla, kao glumac sa diplomom novosadske „Akademije umetnosti“, bio u periodu od 1978. do 1991. godine.

Već su u Novosadskom pozorištu odigrane premijere „Laka mala“ Radoslava Milenkovića, „Fama o biciklistima“ Roberta Lenarda, „Crni“ Žanka Tomića i „Grupna slika“ Gabriele Crnković. Koje su premijere ostale do kraja sezone i koliko ovogodišnji budžet utiče na njihov broj?

– Projekat „Grupna slika“ Gabriele Crnković nije deo oficijalnog repertoara „Novosadskog pozorišta“, već individualna inicijativa ove umetnice. Pozorište je inače pored realizacije usvojenog plana i programa otvoreno i prema pojedinačnim predlozima članova ansambla, a primamo i projekte „spolja“. Do kraja sezone izlazimo sa komadom mađarskog savremenog pisca Csabe Kiša „Kučka“. U aprilu sledi premijera po motivima Petera Esterhazija pod naslovom „Mala mađarska pornografija“, nakon koje sezonu zatvaramo sa projektom Danila Kiša „Grobnica sa Borisa Davidovića“. Inače, nismo se još odrekli i jednog iznenađena. Sezona 2016/17. se po volumenu neće razlikovati od prethodne sezone u tekućem repertoaru, sa tim da je pozorište nosilac jednog značajnog međunarodnog festivala „Synergy#WTF“ u oktobru ove godine, ali to je već naredna sezona.

Koji su to prioriteti kojima se vodite kada pripremate pozorišnu sezonu i kako održavate konstantnim visok kvalitet ansambla?

– Prvi kriterijum nam je tematizacija sezone. Na primer, sezonu 2016/17. smo tematizovali kao srpsko-mađarsko sezonu, i na platformi konflikata usred sličnosti. Jako je važna doslednost u realizaciji tematike. Vodimo računa o ravnomernoj uposlenosti umetnika pozorišta kao i o pojedinačnom i kolektivnom razvoju glumaca i ostalih saradnika. Gostujući umetnici su bez ostatka stvaraoci koji imaju šta reći o svetu koji nas okružuje, ljudima u njemu, o društvenim procesima, ali i o skrivenim površinama ljudske duše. Tajna uspeha ili održavanja konstantno visokog kvaliteta je nedokučiv problem, jer da se zna obrazac ovome, svi bi bili podjednako uspešni. Poseban motiv umetnika u „Novosadskom pozorištu“ možda jeste u ograničenim mogućnostima rada van svog teatra, pa se onda sve energije usmeravaju na rad u svojoj kući. I to je dobro.

Vi ste deo umetničkog saveta EPK Novi Sad 2021. Kako se to reflektuje na Novosadsko pozorište? Da li već sada osmišljavate poseban program?

– U okviru „EPK“ programa „Novosadsko pozorište“ će biti mesto mnogim manifestacijama, programima, projektima. Dakle pored našeg redovnog rada očekuju nas vrlo dinamična vremena. Kao član umetničkog saveta, inicirao sam da se u aplikaciju za „Evropsku prestonicu kulture 2021“ unese i od Grada već usvojen plan za održavanje međunarodnog festivala manjinskih pozorišta. Dakle, ova ideja je kao gradski program ušla u konkursni materijal „EPK“. „Novosadsko pozorište“ je organizator i nosilac međunarodnog festivala „Synergy#WTF“ na kome će učestvovati teatri koji stvaraju na jezicima usvojenim evropskom kartom manjinskih jezika. Festival će se održavati od 3. do 7. oktobra ove godine. Kontaktirali smo oko 20 pozorišta i ansambala. Nalazimo se pred potpisivanjem ugovora o gostovanju sa Ruskim teatrom „Maksim Gorkij“ iz Astane (Kazahstan), „Turskim teatrom“ iz Skopja, baskijskim teatrom „Le Petit Théâtre du Pain“ iz Francuske, teatrom „Jidiš“ iz Bukurešta, „Srpskim manjinskim pozorištem“ iz Budimpešte, a tu je i „Theatre Gu Léor“ iz Škotske, na gejli jeziku. U pregovorima smo sa kolegama iz Varšave i sa pozorištem „Sami“ iz Norveške. Kao prateća manifestacija festivala planira se jedna stručna rasprava, o mestu i ulozi manjinskih institucija kulture, problematici multikulturalnosti, interkulturalnosti i stvaralačkog suživota. Završnica će se krunisati rezultatom zajedničke radionice učesnika iz svih ansambala.

Pozorišni festival jezičkih manjina sveta Sinergy#WTF (World Theater Festival) svakako je jedinstven projekat u Evropi i planirano je bude revijalnog karaktera, sa održavanjem svake godine u oktobru. Pored njega, Novosadsko pozorište je i član Zajednice profesionalnih pozorišta Vojvodine (ZPPV), a 67. Festival počinje 3. aprila. Sa kakvim izazovima ste se kao predsednik ZPPV i upravnik pozorišta susreli?

– Pripreme za 67. Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine krenule su već novembra meseca prošle godine. Najveći izazov je ono što bi moglo da bude i najveći kvalitet. Ovaj Festival organizuje ZPPV, a nosioci Festivala su četiri pozorišta, za razliku od drugih gradova Vojvodine, gde je nosilac projekta uvek bio samo jedan teatar. Praksa „jedan grad, jedno pozorište“ je i utvrdila našu organizacionu paradigmu koja se sada susreće sa drugačijim pristupom. Znači, prvi izazov je kako tretirati institucije kao jedinstvene nosioce Festivala, a drugi izazov je u velikom broju festivalskih manifestacija koja se održavaju u Novom Sadu, samim tim i u budžetskoj opterećenosti grada.

Osim finansijskih, da li postoje još neki izazovi sa kojima se suočavaju pozorišta u Vojvodini?

– Pored novca, nedostaje i svest o sopstvenom istorijskom značaju. Način funkcionisanja pozorišta u Srbiji je kako-tako regulisan 1970-ih godina, a od onda se na promeni metode rada u teatrima ništa nije uradilo. Boljeg života u pozorištima neće biti dok se ne poboljša život u celom društvu, a kvalitet se neće menjati dok ne budemo spremni da učinimo kvalitetne pomake u sferi rada i sopstvene odgovornosti. Paradigma „koliko novaca, toliko muzike“ se uvek obila o glavu, i umetniku, i instituciji, pa ipak imamo pozorišta koja nekad u jednoj sezoni urade jednu predstavu ili ni jednu. Kreativna kriza je prisutna kod svih nas, kako u sadržajnom, tako i po pitanju formalnih rešenja. Opterećeni smo time „kako biti kritičan i opredeljen“. Društvena i politička kritičnost su nam često jedina spona sa publikom i tada ne primećujemo da sa ovom jednodimenzionalnošću redukujemo i sebe, i gledaoce. Pozorište je moćnije od politike samo tada ako ne oponaša politiku. Ako ostaje umetnički a ne politički čin.

O malim sredstvima iz budžeta

Odgovarajući na pitanja o radu ove institucije kulture, prvenstveno u odnosu na izdvojena budžetska sredstva, Vencel ističe da je „Novosadsko pozorište“, od 2013. sigurno, svaki put ostvarilo svoj planirani plan i program. Nekad ga je i prekoračio. „Po pitanju odnosa prema iznosu budžetskih sredstava polazimo uvek od činjenice da je Srbija jedna siromašna zemlja sa malim izdvajanjem – ne samo za kulturu. Prošle godine na festivalu u Skoplju asistentica Tomasa Ostermajera prepoznala je u našem projektu „OFF“ da se radi o stvaralačkim i ljudskim problemima glumaca usled smanjenog budžeta, i sa dubokom empatijom izjavila da nas potpuno razum. “I nama su, kazala je, u Berlinu, smanjili budžet pa smo morali raditi sa jedva šest miliona evra…”

Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine broj 67

Još od 1947. „Zajednica profesionalnih pozorišta Vojvodine“ organizuje Susret profesionalnih pozorišta Vojvodine, koji je 2002. prerastao u festival, kao najznačajniju, a s obzirom na godinu utemeljenja, i najstariju pozorišnu manifestaciju te vrste u zemlji, koja, na osnovu mišljenja selektora, predstavlja izbor najboljih pozorišnih ostvarenja nastalih u Vojvodini tokom minule sezone. Ovogodišnji, 67. Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine, voljom i saglasnošću svih članica „Zajednice“, biće održan u Novom Sadu, od 3. do 9. aprila. Posle Subotice, Kikinde i Vršca, od 2005. do 2011, „Zrenjaninsko pozorište“ bilo je domaćin i suorganizator Festivala. Sledeća dva festivala, 2012. i 2013. održana su u Kikindi, dok je festival 2014. održan u Subotici. Godine 2015. domaćin je ponovo bila Kikinda, a 2016.