Kad država izda dozvolu za ubistvo

Dodaje kako je napravila novu ilustraciju “Ko ubija pse?“, posvećenu Ivanu R. Ivanoviću, koji danima štrajkuje glađu ispred Predsedništva s jednostavnim zahtevom da zakon o dobrobiti životinja počne sa primenom, odnosno, da se stane sa ubijanjem pasa u Srbiji.

I Valentina i Ivan, makar iz telefonskog razgovora, ostavljaju utisak povučenih i stidljivih ljudi kojima ne prija medijska pažnja, koji svoje angažovanje ne vide kao nešto posebno, retko ili dragoceno, iako je ono i posebno i retko i dragoceno.

Valentina je Zlatu nacrtala istog dana kada je ubijena i iznenadila se ogromnim brojem poruka koje je već dobila sledećeg dana.

Kaže da joj nije važno da li će njena ilustracija postati mural ili će rad nekog drugog umetnika ili umetnice stajati na mestu gde je ubijena Zlata. Važno joj je da se to mesto obeleži. O danu u kome se saznalo da je tokom noći pucano u životinje govori ovako:

– Tog jutra je svuda u gradu bilo krvi. Svi su se pitali “šta je ovo?”. Onda smo tokom dana redom saznavali da fale psi. Ni sada ne znam ko sve nedostaje. Znam minimum za još dva psa koje sam ponekad hranila i s kojima sam se igrala. Jedan pas koji, recimo, liči na mog psa, njega nema. U šest uveče se pojavio snimak na kome prolazi čovek. Vidi se cev od puške. Posle i kako vuče psa. Bilo mi je zlo. Posle posla, oko deset uveče, za 15 minuta sam nacrtala Zlatu, onako, što se kaže, iz duše i okačila ilustraciju na Instagram s porukom, otprilike, “Evo, ljudi šta se desilo”. Sutradan, kad sam ustala, svi pričaju o tome i tako do dan danas, ali se ništa ne dešava – konstatuje Valentina.

Za Zlatu kaže da je pas s kojim su se svi igrali.

– Živela je ispred Maksija. Kad god odete u prodavnicu, pomazite je, kupite kesicu hrane i iznesete ispred. Nije ona jedina bila tu. Fotografisali su je baš dan pre nego što je ubijena. Bio je tu i Keza. Njih dvoje se nisu razdvajali, bukvalno su spavali jedno na drugom. Kad je Zlata ubijena, Kezu su odmah usvojili. Znali smo te pse. I dan danas, svi ti psi koji su po centru, mi koji živimo tu negde, samo što ne popričamo s njima kad ih vidimo da idu ulicom. To nisu opasni psi. Da, ima puno pasa ali mora da postoji humani način da se ta situacija reši, a ne da se životinje ubijaju. Svake nedelje od tada… evo i večeras stiže vest da je upucan pas u centru grada, to jest, da je došao da umre tu s ranom. Prošle nedelje je pas otrovan u parku. Kao da postoji neka hajka, kao da se grad podelio na ljude koji žele da zaštite pse i one koji pošto-poto hoće da ti psi nestanu. – priča Valentina, dodajući da se ona sama zbog toga oseća nebezbedno.

Kaže da se u ta dva intenzivna dana saznalo i za Zlatu i za snimak, da su ljudi ogorčeni i zabrinuti, da su o svemu diskutovali ne bi li shvatili šta se dešava, ali da je tada i Opština izdala saopštenje u kome stoji da će svi koji o tome izveštavaju biti gonjeni, jer se to o čemu govore nije dogodilo.

– Razmišljala sam o tom saopštenju koje zapravo tvrdi da ubica ne postoji – “Nismo te videli. Ti, dakle smeš da radiš šta god hoćeš” i to je na neki način napismena dozvola. Takav utisak je to saopštenje ostavilo na mene i na ljude koji se trude da zaštite životinje – objašnjava Valentina.

O svom novom radu kaže:

– Nacrtala sam pse koji čekaju ispred Predsedništva, zato što to Ivan radi za njih, dok mu nije pozlilo i nije završio u bolnici, da bih skrenula pažnju na njega, a istovremeno razmišljam i o tome da sam se sama nevoljno našla u centru pažnje koja će da nestane. Ja ovde živim i dalje. Šta će biti za dva meseca ili više meseci, šta bi moglo da mi se desi kada se više ovo ne bude tema? – pita se Valentina.

Što se tiče nagrade koju je dobila od portala BDW za ženu meseca oktobra,  kaže da je zahvalna  na tome, ali da bi više volela da se akcenat stavi na pse.

– Volela bih da ima više prostora da se priča o psima, da se ljudi edukuju, jer nije u redu da se u zemlji koja je u Evropi dopusti da se psi ubijaju i truju po ulici. Nije realno da izađe saopštenje o tome da se ubistvo psa nije desilo, a desilo se, i o tome postoji snimak koji se slaže sa fotografijom mesta. Sve se vidi. Ti psi su i dalje tu i u problemu su. Ide zima, a ljudi trenutno, čini mi se, nikad nisu bili ovoliko besni na pse. Kao da je ovo što se desilo podstaklo i jedne i druge da odu na maksimum. I one koji se zalažu za dobrobit životinja i one koji se protive tome. Ja svakog dana na Instagramu pišem i molim da se pojavi neko ako treba da pokupi i zbrine sve ove pse, samo da ne budu blizu ljudi koji, trenutno, očito, nisu okej. Mora da postoji rešenje. Pre nego što se ovo sve desilo, Opština je pominjala azil. Ali sad je kasno. Pas je ubijen. Prošlo je mesec dana od kada je naoružana osoba hodala kroz grad i pucala. Taj slučaj nije rešen i u tome je cela poenta. Ko je hodao ulicom sa puškom kad ona ne sme da bude ni sklopljena u gradu a kamoli da se puca iz nje? pita Valentina Talijan.